Иако се правне дефиниције разликују од места до места, у суштини „сексуално насиље“ указује на нежељени сексуални контакт, понекад уз примену физичке силе. У то спадају сексуално злостављање деце и тинејџера, инцест, силовање и сексуално искоришћавање од стране особе од поверења, као што је лекар, учитељ или свештеник. Било да се ради о вербалном или физичком нападу, неким жртвама је запрећено да ће лоше проћи ако кажу шта се догодило.

 Према једном истраживању, сваке године само у Сједињеним Државама скоро 250000 особа пријави да су биле жртве сексуалног насиља. Приближно половина њих има између 12 и 18 година.

•   Свето писмо осуђује сексуално насиље. У Светом писму се говори о догађају од пре 4000 година, када је сексуално изопачена руља хтела да силује два мушкарца која су посетила град Содом. Из тога се види зашто је Јехова одлучио да уништи тај град (Постанак 19:4-13). Такође, закон дат Мојсију пре око 3500 година забрањивао је инцест, као и сексуално напаствовање члана породице (Левитска 18:6).

•   Напасник је углавном неко кога жртва познаје. „У два од три случаја силовања, жртва познаје напасника“, пише у књизи Talking Sex With Your Kids. „Он није непозната особа која одједном искочи ниоткуда.“

•   Оба пола су жртве сексуалног насиља. У Сједињеним Државама око 10 процената жртава је мушког пола. Водећа организација која се бори против сексуалног насиља Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN) каже да жртве мушког пола „могу имати страх да ће због напаствовања постати хомосексуалци“ или да „нису ’прави мушкарци‘“.

•   Не чуди што је сексуално насиље толико узело маха. У Светом писму је проречено да ће у „последњим данима“ многи бити „безосећајни према другима“, „окрутни“ и „необуздани“ (2. Тимотеју 3:1-3). Ово се и те како односи на оне који сексуално искоришћавају друге.

•   Жртва није крива што је сексуално напаствована. Нико не заслужује да га неко сексуално искоришћава. Напасник сноси сву одговорност за оно што је урадио. Ипак, могуће је смањити ризик од сексуалног напаствовања.

•   Припреми се. Унапред одлучи шта ћеш урадити ако неко покуша да те присили на секс, макар то била и особа с којом се забављаш или рођак. Ерин препоручује да се припремиш за сваки облик притиска вршњака тако што ћеш одглумити могуће ситуације и одлучити како ћеш реаговати. „Можда изгледа смешно“, каже она, „али то ће смањити могућност да у стварном животу постанеш жртва.“

   Библија каже: „Добро пазите како живите – не као немудри, него као мудри [...] јер су дани зли“ (Ефешанима 5:15, 16).

   Питај се: ’Шта бих урадио ако би ме неко додирнуо на начин због ког бих се осећао нелагодно?‘

•   Направи план у случају опасности. Раније поменута организација препоручује да „с пријатељима и члановима породице смислиш лозинку коју ћеш користити кад си у непријатној ситуацији. Кад их позовеш, они ће знати да треба да дођу по тебе или да смисле изговор зашто мораш да идеш, док особа с којом си неће схватити о чему се ради“. Поштедећеш себе много патње ако избегаваш ризичне ситуације.

   Библија каже: „Паметан човек види зло и склања се, а луди иду даље и бивају кажњени“ (Пословице 22:3).

   Питај се: ’Који је мој план у случају опасности?‘

•   Постави границе и држи их се. На пример, ако се забављаш с неким, треба да разговарате о томе које је понашање пристојно, а које не. Ако особа с којом се забављаш мисли да нема потребе поставити границе, онда треба да нађеш особу која ће поштовати твоја мерила.

   Библија каже: ’Љубав се не понаша непристојно, не гледа своју корист‘ (1. Коринћанима 13:4, 5).

   Питај се: ’Која су моја мерила? Које понашање прелази границу пристојности?‘