Otac i starešina — ispuniti obe uloge

„Ako ne ume ko svojim domom upravljati, kako će se moći starati za Crkvu Božju?“ (1. TIMOTEJU 3:5).

1, 2. (a) Kako su u prvom veku nadglednici samci i oženjeni nadglednici bez dece bili u stanju da služe svojoj braći? (b) Kako su Akvila i Priskila primer za mnoge današnje bračne parove?

 NADGLEDNICI u ranoj hrišćanskoj skupštini mogli su da budu samci, oženjeni ljudi bez dece ili porodični ljudi s decom. Neki hrišćani su nesumnjivo bili u stanju da slede savet apostola Pavla koji je dat u njegovom prvom pismu Korinćanima, u 7. poglavlju, ostavši neoženjeni. Isus je izjavio: „Ima [evnuha] koji su se sami takvim radi kraljevstva nebeskoga učinili“ (Matej 19:12). Takvi samci, poput Pavla i možda nekih od njegovih putujućih pratilaca, bili bi slobodni da putuju kako bi pomagali svojoj braći.

² Biblija ne kaže da li su Varnava, Marko, Sila, Luka, Timotej i Tit bili samci. Ako su bili oženjeni, očigledno su bili dovoljno slobodni od porodičnih odgovornosti da bi mogli mnogo da putuju na različitim zadacima (Dela apostolska 13:2; 15:39-41; 2. Korinćanima 8:16, 17; 2. Timoteju 4:9-11; Titu 1:5). Možda su ih pratile njihove žene, kao što su Petra i ’ostale apostole‘, koji su verovatno vodili svoje žene sa sobom kad su išli iz mesta u mesto (1. Korinćanima 9:5). Akvila i Priskila su jedan primer bračnog para koji je bio voljan da digne sidro, sledeći Pavla od Korinta do Efesa, a zatim idući do Rima, i onda opet nazad do Efesa. Biblija ne kaže da li su oni imali dece. Njihova predana služba za njihovu braću donela im je zahvalnost ’svih crkvi u paganskim zemljama‘ (Rimljanima 16:3-5; Dela apostolska 18:2, 18; 2. Timoteju 4:19). Danas bez sumnje ima mnogo bračnih parova koji bi, poput Akvile i Priskile, mogli da služe u drugim skupštinama, možda tako što se presele tamo gde je potreba veća.

Otac i starešina

3. Šta ukazuje na to da su mnoge starešine iz prvog veka bili oženjeni ljudi s porodicama?

³ Izgleda da su u prvom veku n. e. većina hrišćanskih starešina bili oženjeni ljudi s decom. Kad je Pavle izlagao uslove koji su se zahtevali od čoveka koji „poseže za službom nadglednika“ (NW), on je rekao da takav hrišćanin treba da „dobro upravlja svojim domom i  da ima poslušnu decu u svakom poštenju“ (1. Timoteju 3:1, 4).

4. Šta se zahtevalo od oženjenih starešina s decom?

⁴ Kao što smo videli, nadglednik nije bio obavezan da ima decu, ili čak da bude oženjen. Ali, ako je bio oženjen, da bi ispunjavao uslove za starešinu ili slugu pomoćnika, hrišćanin je morao da nad svojom ženom iskazuje ispravno poglavarstvo puno ljubavi i da pokazuje da je sposoban da svoju decu drži u ispravnoj podložnosti (1. Korinćanima 11:3; 1. Timoteju 3:12, 13). Bilo koja ozbiljna slabost u upravljanju njegovim domaćinstvom učinila bi brata nepodesnim za specijalne prednosti u skupštini. Zašto? Pavle objašnjava: „Ako ne ume ko svojim domom upravljati, kako će se moći starati za Crkvu Božju?“ (1. Timoteju 3:5). Ako oni koji su njegova porodica nisu bili voljni da se podlože njegovom nadgledanju, kako bi drugi reagovali?

„Ima decu koja veruju“

5, 6. (a) Koji je zahtev što se tiče dece Pavle spomenuo Titu? (b) Šta se očekuje od starešina koje imaju decu?

⁵ Kad je upućivao Tita da u kritskim skupštinama naimenuje nadglednike, Pavle je odredio: „Ako je ko besprekoran, muž jedne žene, ako ima decu koja veruju, koju ne optužuju zbog raskalašnosti ili kao nepokorne. Jer episkop kao domoupravitelj Božiji treba da je besprekoran.“ Šta se u stvari mislilo zahtevom da „ima decu koja veruju“? (Titu 1:6, 7, Ča).

⁶ Izraz ’deca koja veruju‘ ukazuje na omladince koji su već predali svoj život Jehovi i krstili se, ili na mlade koji napreduju ka predanju i krštenju. Članovi skupštine očekuju da se deca starešina uopšte uzev dobro ponašaju i da su poslušna. Treba da bude vidljivo da starešina čini sve što može da u svojoj deci izgradi veru. Kralj Solomon je pisao: „Uči dete prema putu kojim treba da ide, i on neće odstupiti od njega ni kada ostari“ (Poslovice 22:6). Ali, šta ako omladinac koji je primio takvu pouku ne želi da služi Jehovi ili čak počini neki težak prestup?

7. (a) Zašto je očigledno da Poslovice 22:6 ne izražavaju neko nepopustljivo pravilo? (b) Ako dete starešine ne izabere da služi Jehovi, zašto taj starešina neće automatski izgubiti prednosti?

⁷ Očito je da gore citirana poslovica ne navodi neko kruto pravilo. Ona ne poništava načelo slobodne volje (Ponovljeni zakoni 30:15, 16, 19). Kad sin ili kćerka dođe u odgovorno doba, on ili ona mora doneti ličnu odluku s obzirom na predanje i krštenje. Ako je starešina jasno pružio potrebnu duhovnu pomoć, vođstvo i disciplinu, a omladinac ne izabere da služi Jehovi, ocu se ne oduzima automatski pravo da služi kao nadglednik. S druge strane, ako starešina ima nekoliko maloletne dece koja žive kod kuće i koja, jedno za drugim, postanu duhovno bolesna i upadnu u nevolju, on možda više neće biti smatran čovekom koji „dobro upravlja svojim domom“ (1. Timoteju 3:4). Radi se o tome da treba da bude očigledno da nadglednik radi sve što može da ima ’decu koja veruju i koju ne optužuju zbog raskalašnosti ili kao nepokornu‘. a

Oženjen sa ženom ’koja nije vernica‘

8. Kako starešina treba da postupa sa svojom ženom koja nije u veri?

⁸ S obzirom na hrišćanske muškarce koji su oženjeni sa ženama koje nisu u veri, Pavle je pisao: „Ako koji brat ima ženu koja nije vernica, i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja... Jer... posveti se žena koja nije vernica mužem  koji je vernik; jer bi inače deca vaša bila nečista, a sad su sveta. Jer... šta znaš, mužu, da li ćeš ti ženu spasti?“ (1. Korinćanima 7:12-14, 16). Reči „koja nije vernica“ ovde ne ukazuju na ženu koja nema religiozna verovanja već na onu koja nije predana Jehovi. Ona je mogla da bude Jevrejka, ili da veruje u paganske bogove. Danas starešina može biti oženjen sa ženom koja praktikuje drugu religiju, koja je agnostik ili čak ateista. Ako je ona voljna da ostane s njim, on ne treba da je ostavlja samo zbog različitih verovanja. On i dalje treba da ’živi uviđavno sa svojom ženom kao slabijim sudom, ukazujući joj poštovanje‘, živeći u nadi da će je spasti (1. Petrova 3:7, Ča; Kološanima 3:19).

9. U zemljama gde zakon i mužu i ženi daje pravo da svoju decu izlože svako svojim religioznim verovanjima, kako treba da postupi starešina, i kako će to uticati na njegove prednosti?

⁹ Ako nadglednik ima decu, on će primenjivati ispravno supružničko i očinsko poglavarstvo dok ih odgaja „u nauci i u strahu od Gospoda“ (Efescima 6:4). U mnogim zemljama zakon daje i jednom i drugom bračnom drugu pravo da pruža religioznu pouku svojoj deci. U tom slučaju žena može zahtevati da primeni svoje pravo da decu izloži svojim religioznim ubeđenjima i običajima, što bi moglo uključivati da ih vodi u svoju crkvu. b Naravno, deca treba da slede vlastitu na Bibliji školovanu savest s obzirom na to da ne učestvuju u lažnim religioznim ceremonijama. Kao poglavar porodice, otac će primeniti vlastito pravo da proučava sa svojom decom i da ih vodi na sastanke u Dvoranu Kraljevstva kad je to moguće. Kad dođu u doba kad mogu donositi vlastite odluke, ona će sama odlučiti kojim će putem krenuti (Isus Navin 24:15). Ako druge starešine i članovi skupštine mogu videti da on čini sve što mu zakon dopušta da čini kako bi svoju decu ispravno poučio putu istine, neće mu se oduzeti pravo da bude nadglednik.

’Koji dobro upravlja svojim domom‘

10. Ako je porodičan čovek starešina, u čemu je njegova prvenstvena dužnost?

¹⁰ Čak i starešini koji je otac i čija je žena suhrišćanka, nije lak zadatak da ispravno raspodeli svoje vreme i pažnju između svoje žene, dece i skupštinskih odgovornosti. Pismo je sasvim jasno da hrišćanski otac ima obavezu da brine za svoju ženu i decu. Pavle je napisao: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). U tom istom pismu, Pavle je naveo da samo oženjene muškarce koji su se već pokazali kao dobri muževi i očevi treba preporučiti da služe kao nadglednici (1. Timoteju 3:1-5).

11. (a) Na koje načine starešina treba da ’brine za svoje‘? (b) Kako to može pomoći starešini da udovolji svojim skupštinskim odgovornostima?

¹¹ Starešina treba da „brine“ za svoje ne samo materijalno već i duhovno i emocionalno. Mudri kralj Solomon je pisao: „Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj [„izgrađuj svoje domaćinstvo“, NW]“ (Priče Solomunove 24:27, DK). Dakle, dok se brine za materijalne, emocionalne i rekreacione potrebe svoje žene i dece, nadglednik takođe treba da ih izgrađuje duhovno. To zahteva vreme — vreme koje neće moći da posveti skupštinskim stvarima. Ali, to je vreme koje može da donese bogat dobitak u obliku porodične sreće i duhovnosti. Dugoročno gledano, ako je njegova porodica duhovno jaka, starešini će možda trebati manje vremena da se bavi porodičnim problemima. Tako će biti slobodniji da se brine za skupštinske stvari. Njegov  primer kao dobrog muža i dobrog oca biće od duhovne koristi za skupštinu (1. Petrova 5:1-3).

12. U kojoj porodičnoj stvari očevi koji su starešine treba da pruže divan primer?

¹² Upravljanje domom na dobar način uključuje planiranje vremena za upravljanje porodičnim studijem. Posebno je važno da starešine pružaju dobar primer u tom pogledu, jer jake porodice sačinjavaju jake skupštine. Vreme nadglednika ne treba da redovno bude tako ispunjeno drugim prednostima službe da nema vremena da proučava sa svojom ženom i decom. Ako je to slučaj, on treba da preispita svoj raspored. Možda mora da ponovo isplanira ili smanji vreme koje posvećuje drugim stvarima, i da čak povremeno odbije izvesne prednosti.

Uranoteženo nadgledanje

13, 14. Koji je savet „verni i razboriti rob“ dao starešinama koji su porodični ljudi?

¹³ Savet da se uravnoteže porodične i skupštinske odgovornosti nije nešto novo. „Verni i razboriti rob“ godinama pruža savet starešinama u tom pogledu (Matej 24:45, NW). Pre više od 36 godina, Kula stražara od 15. juna 1960, strana 6, savetovala je: ’Zaista, zar se tu ne radi o pitanju uravnoteživanja svih tih zahteva koji iziskuju naše vreme? U toj ravnoteži, neka ispravna težina bude data interesima tvoje porodice. Jehova Bog sigurno ne bi očekivao da čovek sve svoje vreme koristi na skupštinske aktivnosti, na pomaganje svojoj braći i bližnjima da steknu spasenje, a da ipak ne pazi na spasenje vlastitog doma. Čovekova žena i deca jesu primarna odgovornost.‘

¹⁴ Kula stražara od 1. marta 1987, strana 28, savetovala je: ’Angažovanje u službi na terenu kao porodice zbližiće vas, ali ipak jedinstvene potrebe dece zahtevaju da im posvetiš svoje privatno vreme i emocionalnu energiju. Prema tome, potrebna je ravnoteža da utvrdiš koliko vremena možeš upotrebiti za... skupštinske dužnosti dok se takođe brineš duhovno, emocionalno i materijalno za „one koji su tvoji“. [Hrišćanin] se mora „najpre naučiti da u vlastitom domaćinstvu praktikuje božansku odanost“ (1. Timoteju 5:4, 8, NW).‘

15. Zašto je starešini koji ima ženu i decu potrebna mudrost i razboritost?

¹⁵ Jedna biblijska poslovica navodi: „Mudrošću se kuća diže, a razumom [„razboritošću“, NW] utvrđuje“ (Poslovice 24:3). Da, da bi nadglednik ispunjavao svoje teokratske dužnosti i da bi u isto vreme izgrađivao svoj dom, njemu je sasvim sigurno potrebna mudrost i razboritost. Biblijski gledano, on ima više područja nadgledanja. Uključeni su njegova porodica i njegove skupštinske odgovornosti. Potrebna mu je razboritost da bi to uravnotežio (Filipljanima 1:9, 10). Potrebna mu je mudrost da postavi prioritete (Poslovice 2:10, 11). Ma koliko da se on oseća odgovornim da  brine za svoje skupštinske prednosti, treba da shvati da je njegova prvenstvena od Boga data odgovornost, kao muža i oca, briga za njegovu porodicu i njeno spasenje.

Dobri očevi a i dobre starešine

16. Koju prednost ima starešina ako je takođe i otac?

¹⁶ Starešina koji ima decu koja se dobro ponašaju može biti pravo blago. Ako je naučio da se dobro brine o svojoj porodici, on je u položaju da pomogne drugim porodicama u skupštini. On bolje razume njihove probleme i može dati savet koji odražava njegovo iskustvo. Na sreću, hiljade starešina širom sveta obavljaju divan posao kao muževi, očevi i nadglednici.

17. (a) Šta čovek koji je i otac i starešina nikada ne treba da zaboravi? (b) Kako drugi članovi skupštine treba da pokažu razumevanje?

¹⁷ Da bi porodičan čovek bio starešina, on mora biti zreo hrišćanin koji, dok se brine o svojoj ženi i deci, može organizovati svoje stvari tako da bude u stanju da posveti vreme i pažnju drugima u skupštini. Nikada ne treba da zaboravi da njegov pastirski rad počinje kod kuće. Znajući da su starešine sa ženom i decom odgovorne i za svoju porodicu i za svoje skupštinske dužnosti, članovi skupštine će nastojati da ne iziskuju prekomerno njihovo vreme. Na primer, starešina koji ima decu koja sledećeg jutra moraju da idu u školu možda nije uvek u stanju da ostane neko vreme nakon večernjih sastanaka. Drugi članovi skupštine treba da to razumeju i da pokažu saosećanje (Filipljanima 4:5, NW).

Naše starešine treba da nam budu drage

18, 19. (a) Šta nam je naše istraživanje 7. poglavlja 1. Korinćanima omogućilo da uvidimo? (b) Kako treba da gledamo na takve hrišćanske muškarce?

¹⁸ Naše istraživanje 7. poglavlja Pavlovog prvog pisma Korinćanima omogućilo nam je da vidimo da, sledeći Pavlov savet, ima mnogo samaca koji svoju slobodu koriste da služe interesima Kraljevstva. Takođe ima na hiljade oženjene braće bez dece koji, dok poklanjaju dužnu pažnju svojim ženama, služe kao divni nadglednici u oblastima, pokrajinama, skupštinama i podružnicama Watch Towera, uz pohvalnu saradnju njihovih žena. Na kraju, u skoro 80 000 skupština Jehovinog naroda, ima mnogo očeva koji ne samo da se u ljubavi brinu o svojim ženama i svojoj deci, već takođe uzimaju vremena da služe svojoj braći kao brižni pastiri (Dela apostolska 20:28).

¹⁹ Apostol Pavle je napisao: „Starešinama koji se dobro staraju, da se daje dvostruka čast, osobito onima koji se trude u reči i u nauci“ (1. Timoteju 5:17). Da, starešine koje dobro upravljaju svojim domom i svojom skupštinom zaslužuju našu ljubav i naše poštovanje. Zaista treba da nam ’takvi ljudi budu dragi‘ (Filipljanima 2:29, NW).

[Fusnote]

Za ponavljanje

◻ Kako znamo da su mnoge starešine iz prvog veka n. e. bili porodični ljudi?

◻ Šta se zahteva od oženjenih starešina s decom, i zašto?

◻ Šta se misli time da ima „decu koja veruju“, ali šta ako dete starešine ne izabere da služi Jehovi?

◻ U kojim pogledima starešina treba da ’brine za svoje‘?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Jake porodice sačinjavaju jake skupštine