Starešine, da li obučavate drugu braću?
„Sve ima svoje vreme“ (PROP. 3:1)
1, 2. Šta su pokrajinski nadglednici primetili u mnogim skupštinama?
BLIŽI se kraj sastanka na kom je pokrajinski nadglednik razgovarao sa starešinstvom skupštine. Pred njim sede braća koja se svesrdno zalažu za skupštinu i on ih iskreno ceni. Neki od njih su već u godinama i mogao bi da im bude sin. Ipak, postoji još jedna stvar koja ga zanima i zato ih pita: „Braćo, kako napreduje obučavanje drugih da preuzmu više odgovornosti u skupštini?“ To ih je podsetilo na njegovu poslednju posetu, kada ih je podstakao da tome posvete više pažnje. Na kraju je jedan od njih rekao ono sa čim su se ostali složili: „Iskreno, nismo se mnogo bavili time.“
2 Ako i ti služiš kao starešina, sasvim je moguće da ti ova situacija deluje poznato. Pokrajinski nadglednici širom sveta su primetili da u mnogim skupštinama treba više pažnje posvetiti obučavanju i mlađe i starije braće da brinu o
stadu. Ipak, to može biti izazov. Zbog čega?3. (a) Kako se u Svetom pismu vidi da je obučavanje važno i zašto svi u skupštini treba da obrate pažnju na to? (Videti fusnotu.) (b) Zašto je za neke starešine obučavanje drugih izazov?
3 Kao starešina, sigurno znaš koliko je važno poučavati druge. * Da bi skupštine bile duhovno jake i da bi se formirale nove, potrebno je više braće koja bi preuzela odgovornosti. (Pročitati Isaiju 60:22.) Pored toga, Božja Reč te podstiče da ’poučavaš druge‘. (Pročitati 2. Timoteju 2:2.) Međutim, možda je i tebi, kao starešinama iz uvoda, teško da izdvojiš vreme za to. S obzirom na porodične obaveze, posao, skupštinske odgovornosti i druge bitne stvari, možda deluje kao da jednostavno nema dovoljno vremena. Osmotrimo zašto je uprkos tome važno obučavati druge.
OBUČAVANJE NE TREBA ODLAGATI
4. Zbog čega neki odlažu obučavanje?
4 Zašto je za neke starešine teško da izdvoje vreme za obučavanje? Možda razmišljaju ovako: ’Obučavanje je važno, ali u skupštini ima prečih stvari. Ona će dobro funkcionisati i ako s tim počnem malo kasnije.‘ Premda je tačno da postoje stvari koje ne mogu da čekaju, odlaganje obuke bi loše uticalo na duhovnost skupštine.
5, 6. Kako se iz primera o održavanju automobila vidi koliko je važno obučavati druge?
5 Razmisli o jednom primeru: Vozač zna da mora redovno menjati ulje kako bi motor automobila ispravno radio. Ipak, možda smatra da je važnije da sipa gorivo. Na kraju krajeva, ako u rezervoaru nema goriva auto će stati. Možda razmišlja ovako: ’Ako ne stignem da promenim ulje, motor će raditi još neko vreme.‘ Ali postoji opasnost. Ako se održavanje motora stalno odlaže, on će jednog dana zaribati i prestati da radi. U tom slučaju, vozač će morati da potroši dosta novca i vremena na popravku automobila. Šta učimo iz toga?
6 Starešine imaju mnoge neodložne obaveze koje su značajne za dobrobit skupštine. Kao što vozač mora redovno da sipa gorivo u rezervoar, tako starešine moraju poklanjati pažnju skupštinskim obavezama (Fil. 1:10). Međutim, neke starešine su toliko zauzete oko tih stvari da zato zapostavljaju obučavanje drugih — što bi se moglo uporediti sa održavanjem motora. Ali ako odlažu obuku, u skupštini pre ili kasnije neće biti dovoljno braće koja bi mogla da prihvate zaduženja.
7. Kako treba da gledamo na starešine koje obučavaju druge?
7 Kao što smo videli, obučavanje druge braće ne treba zapostaviti. Mudre starešine imaju na umu dugoročnu dobrobit skupštine i izdvajaju vreme za poučavanje drugih. Time čine mnogo za svu braću i sestre. (Pročitati 1. Petrovu 4:10.) U kom smislu se to pozitivno odražava na skupštinu?
ULAGANJE U BUDUĆNOST
8. (a) Šta podstiče starešine da obučavaju druge? (b) Koju važnu obavezu imaju starešine koje služe u drugoj zemlji? (Videti okvir „ Neodložan zadatak“.)
8 Čak i starešine s dosta iskustva moraju skromno priznati da će s godinama moći sve manje da čine za skupštinu (Mih. 6:8). Takođe, treba da budu realni i svesni toga da „vreme nevolje i nepredviđeni događaji“ mogu nenadano promeniti njihove okolnosti i otežati im da brinu o potrebama skupštine (Prop. 9:11, 12; Jak. 4:13, 14). Mudre starešine koje misle na dobrobit skupštine neće oklevati da s mlađom braćom podele iskustvo koje su stekle služeći Jehovi. (Pročitati Psalam 71:17, 18.)
9. S obzirom na budućnost, zašto je obučavanje važno?
9 Zašto još možemo reći da su starešine koje obučavaju druge blagoslov za skupštinu? Oni doprinose tome da skupština bude jaka. Na koji način? Zahvaljujući njihovom trudu, biće više osposobljene braće koja će pomagati skupštini da ujedinjeno i postojano služi Bogu. To je važno ne samo tokom poslednjih dana nego i tokom predstojeće velike nevolje (Jezek. 38:10-12; Mih. 5:5, 6). Zato, drage starešine, već danas počnite redovno da obučavate drugu braću.
10. Šta starešina možda mora da uradi da bi imao vremena za obučavanje?
10 Verovatno posvećujete dosta vremena skupštinskim obavezama i sasvim je razumljivo ako ste zbog toga pod velikim pritiskom. Možda je potrebno da nešto od tog vremena izdvojite za obučavanje drugih (Prop. 3:1). Time ulažete u budućnost skupštine.
PRVI KORAK
11. (a) Šta vredi zapaziti u vezi s predlozima starešina iz različitih zemalja? (b) Na temelju Poslovica 15:22, zašto su predlozi drugih starešina korisni?
11 Nedavno su neke starešine koje uspešno pomažu braći da duhovno napreduju zamoljene da ispričaju koje metode obučavanja koriste. * Iako se okolnosti tih starešina znatno razlikuju, njihovi saveti su iznenađujuće slični. Šta nam to govori? Da se poučavanje na temelju Biblije može primeniti „svuda u svakoj skupštini“ — kao što je bilo u vreme apostola Pavla (1. Kor. 4:17). Zato ćemo u ovom i sledećem članku osmotriti neke predloge ovih starešina (Posl. 15:22). Radi jednostavnosti, u člancima ćemo na one koji obučavaju ukazivati kao na „učitelje“ a na one koji dobijaju obuku kao na „učenike“.
12. Šta učitelj najpre mora uraditi i zašto?
12 Učitelj najpre mora stvoriti dobre uslove za obuku. Kao što baštovan mora da pripremi zemlju pre nego što poseje seme, tako i učitelj treba da pripremi, to jest motiviše, učenika pre nego što krene da ga poučava.
Kako učitelj može to postići? Koristeći isti metod kao i jedan prorok iz drevnog doba.13-15. (a) Šta je Jehova rekao proroku Samuilu? (b) Kako je Samuilo obavio svoj zadatak? (Videti sliku na početku članka.) (c) Zašto je ovaj biblijski zapis koristan za starešine?
13 Pre više od 3 000 godina, Jehova je rekao ostarelom proroku Samuilu: „Sutra u ovo doba poslaću k tebi čoveka iz Venijaminove zemlje, a ti ga pomaži da bude vođa mom narodu Izraelu“ (1. Sam. 9:15, 16). Samuilo je shvatio da više neće predvoditi narod i da Jehova traži od njega da pomaže naslednika. Mora da se pitao: ’Kako da ga pripremim za njegov zadatak?‘ Razmišljao je i isplanirao šta će da uradi.
14 Sledećeg dana, kada je Samuilo sreo Saula, Jehova je rekao proroku da je to čovek kog je izabrao. Onda je Samuilo sproveo u delo svoju zamisao. Pozvao je Saula i njegovog slugu da jedu s njim. Dao im je najbolja mesta a Saulu najbolji komad mesa i rekao mu: „Jedi, jer se to za tebe čuvalo baš za ovu priliku.“ Nakon toga, Samuilo i Saul su krenuli ka prorokovoj kući, razgovarajući usput. Nakon dobrog obroka i lagane šetnje stvorila se prijatna atmosfera i Samuilo je to mudro iskoristio. Pozvao je Saula da se popne s njim na krov. Na svežem večernjem povetarcu, on je „razgovarao sa Saulom na krovu kuće“ sve dok nisu otišli na spavanje. Sutradan ga je pomazao, poljubio i dao mu još neka uputstva. Nakon toga, Saul je mogao da ode, spreman za ono što ga očekuje (1. Sam. 9:17-27; 10:1).
15 Naravno, nije isto pomazati novog vođu naroda i obučiti brata da bude starešina ili sluga pomoćnik. Ipak, starešine mogu naučiti nekoliko stvari od Samuila. Razmotrimo dve dragocene pouke.
PREDAN UČITELJ I DOBAR PRIJATELJ
16. (a) Kako se Samuilo osećao kad su Izraelci tražili kralja? (b) S kakvim stavom je Samuilo obavio svoj zadatak?
16 Budi spreman da poučavaš. Kad je Samuilo prvi put čuo da Izraelci žele kralja, bio je razočaran i osećao se odbačeno (1. Sam. 8:4-8). On je u početku toliko oklevao da mu je Jehova tri puta morao reći da uradi ono što narod traži (1. Sam. 8:7, 9, 22). Uprkos tome, u Samuilovom srcu nije bilo ni trunke ogorčenosti. On nije bio ljut na čoveka koji će zauzeti njegovo mesto. Kad je dobio zadatak da pomaže Saula, rado je poslušao, ne zato što je morao već zato što je voleo Jehovu.
17. Kako se starešine mogu ugledati na Samuila i kako će to uticati na njih?
17 Današnje iskusne starešine nalik su Samuilu jer iskreno vole one koje poučavaju (1. Petr. 5:2). Takve starešine ne izbegavaju da obučavaju druge plašeći se da će morati s njima da dele svoje odgovornosti. Nesebični učitelji na učenike ne gledaju kao na suparnike nego kao na dragocene saradnike s kojima će zajedno brinuti o skupštini (2. Kor. 1:24; Jevr. 13:16). Za takve učitelje nema većeg zadovoljstva od toga da posmatraju kako njihovi učenici pomažu suvernicima, primenjujući ono što su naučili! (Dela 20:35).
18, 19. Šta starešina treba da uradi pre nego što počne s poučavanjem i zašto je to važno?
18 Budi prijatelj a ne samo učitelj. Samuilo je svoj zadatak mogao da obavi tako što bi jednostavno izvadio bočicu i na brzinu izlio Saulu ulje na glavu. Novi kralj bi tako bio pomazan ali nespreman da predvodi Božji narod. Međutim, Samuilo je izdvojio vreme da ga postepeno pripremi za to. Tek nakon ukusnog obroka, prijatne šetnje, dugog razgovora i dovoljno odmora prorok je procenio da je došao trenutak da pomaže Saula.
19 Slično tome, učitelj treba pre svega da stvori opuštenu atmosferu i razvije prijateljstvo sa učenikom. Način na koji će to uraditi razlikovaće se od zemlje do zemlje i zavisiće od običaja i kulture. Ipak, bez obzira na to gde živiš i koliko si zauzet, time što posvećuješ vreme učeniku, pokazuješ da ti je stalo do njega. (Pročitati Rimljanima 12:10.) Učenik će osetiti tvoje iskreno zanimanje i ceniće tvoj trud.
20, 21. (a) Kako bi opisao dobrog učitelja? (b) Šta ćemo razmatrati u sledećem članku?
20 Starešine, imajte na umu sledeće: Da bi neko bio dobar učitelj, nije dovoljno samo da voli da poučava — on mora voleti i osobu koju poučava. (Uporediti s Jovanom 5:20.) Učenik će osetiti učiteljevu iskrenu brigu i radije će prihvatati pouku. Zato budite više od učitelja — budite prijatelj (Posl. 17:17; Jov. 15:15).
21 Nakon što pripremi učenika, starešina može početi sa obučavanjem. Koje metode će mu pomoći da prenese znanje na drugoga? O tome će biti reči u sledećem članku.
^ odl. 3 Ovaj i naredni članak pisani su prvenstveno za starešine, ali su korisni za sve u skupštini. Zbog čega? Pomoći će svim krštenim muškarcima da uvide da im je obuka potrebna. Kad više braće može da preuzme skupštinske odgovornosti, to je blagoslov za celu skupštinu.
^ odl. 11 Zemlje u kojima ta braća žive su: Australija, Bangladeš, Belgija, Brazil, Japan, Južnoafrička Republika, Koreja, Meksiko, Namibija, Nigerija, Rusija, Sjedinjene Države, Francuska, Francuska Gijana i ostrvo Reinion.