Prevod Novi svet je na engleskom jeziku objavljen 1950, ali samo grčki deo Svetog pisma, dok je celokupan prevod sa izvornih jezika objavljen 1961. Od tada je prevod Novi svet objavljen na preko 210 jezika, tako da milioni ljudi mogu uživati u tom prevodu, koji je ujedno i tačan i lako razumljiv.

Međutim, s prolaskom vremena jezik se menja. Zato je sadašnji Odbor za biblijski prevod Novi svet razumeo da je potrebno da ide u korak s tim promenama kako bi biblijski tekst dotakao srce savremenog čitaoca. Zbog toga su u ovoj reviziji napravljene brojne promene u stilu i izboru reči, od kojih ćemo neke navesti.

• Savremen, razumljiv jezik. Na primer, izraz koji je ranije bio preveden kao „dugotrpljivost“ odnosi se na spremno podnošenje neke teške ili neprijatne situacije. Međutim, reč „dugotrpljivost“ nije u svakodnevnoj upotrebi, pa je zamenjena izrazom „strpljenje“, koji na razumljiviji način prenosi smisao. Još jedan plod Božjeg duha sada je drugačije preveden, pa se umesto „ljubaznosti“ koristi reč „obzirnost“, budući da ona tačnije prenosi nijanse značenja izvorne reči (Galatima 5:22). Izrazi poput „njegova krv pašće na njegovu glavu“, koji zvuče arhaično, zamenjeni su razumljivijim izrazima poput „sam će biti kriv za svoju smrt“, a doslovno značenje je zadržano u fusnoti (Isus Navin 2:19; 2. Samuilova 1:16; 1. Kraljevima 2:32). Na mestima gde su se ranije nalazili izrazi poput „počinuti kod svojih očeva“, sad jednostavno stoji „umreti“ (Postanak 47:30; 1. Kraljevima 1:21). Nadalje, izraz „spor na gnev“ sada je prenet rečju „strpljiv“ (Izlazak 34:6; Jona 4:2). Reč „pismoznalac“ sada je zamenjena prirodnijim i razumljivijim izrazom „poznavalac Zakona“ (Matej 7:29; 1. Korinćanima 1:20). Nejasan izraz „žrtva levanica“ sada je zamenjen razumljivijim izrazom „prinos od vina“ (Postanak 35:14; Jezekilj 20:28).

  U prethodnom izdanju, koristio se izraz „hoditi s Bogom“, koji nosi misao o tome da je neka osoba Božji prijatelj i da živi u skladu s njegovom voljom. Glagol „hoditi“ se koristio i u drugim izrazima koji se odnose na nečiji način postupanja. Pošto se reč „hoditi“ u tom obliku više ne koristi u savremenom govoru, u revidiranom izdanju je zamenjena glagolima kao što su „živeti“ i „postupati“, dok je izraz „hoditi s Bogom“ zamenjen izrazom „živeti po Božjoj volji“ (Postanak 6:9; Jeremija 7:23; Kološanima 3:7).

   Izraz „dom“, koji je u ranijem izdanju na većini mesta prenošen doslovno, sada je preveden u skladu sa kontekstom. Iako se „dom“ i dalje može naći u glavnom tekstu, mnogo češće je prenet jasnijim izrazima. Primera radi, u zavisnosti od konteksta preveden je kao „dvor“, „porodica“, „loza“, „potomci“, „hram“ i slično (Postanak 12:15; Izlazak 6:14; 2. Samuilova 7:16; Isaija 7:13; Jeremija 43:12).

• Jasnije preneti biblijski izrazi. Hebrejski izraz „šeol“ i grčki izraz „had“ se u Svetom pismu odnose na simbolično mesto gde počivaju umrli. Ti izrazi većini čitalaca nisu poznati, a u nekim srpskim prevodima su prevedeni kao „pakao“. Međutim, mnogi veruju da je „pakao“ neko nevidljivo mesto gde odlaze duše umrlih. Nadalje, izraz „had“ ima dvostruko značenje, budući da je poznat i u grčkoj mitologiji. U ovom izdanju, izrazi „šeol“ i „had“ prevedeni su izrazom „grob“, na šta su zapravo biblijski pisci i ukazivali. Izrazi „šeol“ i „had“ se nalaze u fusnotama i u Rečniku pojmova (Psalam 16:10; Dela apostolska 2:27).

  U prethodnom izdanju, hebrejska reč nefeš i grčka reč psihi u većini slučajeva prevedene su kao „duša“. Pošto postoje mnoga pogrešna učenja i ideje o duši, takav pristup je čitaocu pomogao da razume kako su biblijski pisci, nadahnuti svetim duhom, koristili ove izvorne reči. U zavisnosti od konteksta, te reči su se mogle odnositi na (1) neku osobu, (2) život osobe, (3) živa bića, (4) nečije želje i, u nekim slučajevima, (5) na umrle. Međutim, pošto u srpskom nije uobičajeno da se reč „duša“ koristi u takvim kontekstima, sada su te izvorne reči na još više mesta prevedene po smislu, ponekad uz fusnotu „Ili: ’duša‘“. (Neki primeri su Postanak 1:20; 2:7; Levitska 19:28; Psalam 16:10; Poslovice 23:2; Matej 6:25.) Međutim, u nekim poetskim ili veoma poznatim stihovima, reč „duša“ se i dalje nalazi u glavnom tekstu, uz fusnotu koja ukazuje na Rečnik pojmova ili sadrži još neki mogući prevod (Ponovljeni zakoni 6:5; Psalam 131:2; Poslovice 2:10; Matej 22:37).

  Slično tome, izraz „bubreg“ je zadržan u glavnom tekstu kada se koristi u doslovnom značenju. Ali kad se taj izraz koristi u simboličnom značenju, kao što je slučaj u Psalmu 7:9; 26:2 i Otkrivenju 2:23, u glavnom tekstu stoji „najdublja osećanja“ ili „najskrivenije misli“, a doslovno značenje se nalazi u fusnoti.

  U hebrejskom i grčkom jeziku, kao i u srpskom, reč „srce“ pored doslovnog ima i simbolično značenje, pa je na mnogim mestima zadržana u glavnom tekstu. Međutim, u nekim kontekstima doslovan prevod ne zvuči prirodno i razumljivo, pa je izraz preveden  po smislu. Primera radi, izraz „tvrdog srca“ na nekim mestima je prenet kao „biti tvrdoglav“, a doslovno značenje je zadržano u fusnoti (1. Samuilova 6:6). Još neki izrazi, kao što su „salo“, „telo“ i „rog“, takođe su prevedeni po smislu (Ponovljeni zakoni 32:14; Propovednik 5:6; Jov 16:15). Za neke od njih se nalazi i objašnjenje u Rečniku pojmova.

• Tekst koji se lakše čita. U prethodnom izdanju, u većini biblijskih knjiga je korišćen aorist, glagolski oblik koji označava neku radnju u prošlosti. Neki srpski prevodi imaju taj glagolski oblik zbog njegovog specifičnog verskog prizvuka. Tako je u prethodnom izdanju prevoda Novi svet u Postanku 1:1 stajalo: „U početku stvori Bog nebesa i zemlju“, a u revidiranom izdanju stoji: „U početku, Bog je stvorio nebo i zemlju.“ Taj glagolski oblik se ne nalazi ni na drugim mestima u revidiranom izdanju, budući da se više ne koristi toliko često u savremenom jeziku (Postanak 18:2; 1. Kraljevima 19:20). Takođe se sada znatno manje koristi inverzija, to jest obrtanje uobičajenog reda reči ili delova rečenice, jer to nije više uobičajeno u savremenoj literaturi. Na primer, u Mateju 6:12 je ranije stajalo: „Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“, a u revidiranom izdanju stoji: „Oprosti nam naše dugove, kao što i mi opraštamo svojim dužnicima.“ Ipak, inverzija se i dalje koristi u nekim simboličnim izrazima (Isaija 37:22). Nadalje, neke duže rečenice su sada podeljene na dve ili više kraćih da bi čitalac lakše pratio tok misli i razumeo smisao. To je naročito očigledno u nekim poslanicama apostola Pavla. Još jedna odlika ovog revidiranog izdanja jeste da su na mnogim mestima brojevi ispisani ciframa, a ne slovima. Zahvaljujući tome, tekst je pregledniji, lakše se čita i pamti. Sve ove promene ne utiču na izvornu poruku Biblije, već pomažu čitaocima da biblijske događaje ne doživljavaju samo kao istorijski tekst nego da ih lakše zamisle i da se bolje užive u ono što čitaju.

• Ispravno prenet rod imenica. Hebrejske i grčke imenice, kao i imenice u srpskom jeziku, imaju svoj rod. Međutim, ponekad se dešava da se zamagli značenje neke reči zbog pokušaja da se imenica prenese u istom rodu koji ima na izvornom jeziku. I na hebrejskom i na grčkom jeziku, imenice u množini su muškog roda čak i kada ukazuju na grupu u kojoj su i muškarci i žene. Na primer, iako se izraz „Izraelovi sinovi“ može odnositi na 12 Jakovljevih sinova, mnogo češće ukazuje na ceo izraelski narod, što uključuje i muškarce i žene (Postanak 46:5; Izlazak 35:29). Zato se u revidiranom izdanju ovaj izraz najčešće prevodi kao „Izraelci“ da bi se ukazalo na ceo narod. Slično tome,  izraz „sinovi“ je u većini stihova preveden kao „deca“ kada se odnosi i na dečake i na devojčice (Psalam 78:5).

  Sve promene u biblijskom tekstu rezultat su mnogih molitvi i pažljivog istraživanja, i načinjene su s puno poštovanja prema svemu što je uradio prvobitni Odbor za biblijski prevod Novi svet.

Ovo izdanje sadrži fusnote, koje se uglavnom mogu svrstati u nekoliko grupa:

• „Ili“ Drugi način na koji bi se neki izraz mogao preneti sa hebrejskog, aramejskog ili grčkog jezika i koji u suštini prenosi istu misao (Postanak 1:2, fusnota uz „duh“; Isus Navin 1:8, „Pažljivo je čitaj“).

• „Ili možda“ Drugi način na koji bi se neki izraz mogao preneti i koji prenosi drugačiju misao, za koju takođe ima osnova (Postanak 21:6, „smejaće se sa mnom“; Zaharija 14:21, „Hananca“).

• „Doslovno“ Prevod reč za reč sa hebrejskog, aramejskog ili grčkog jezika ili osnovno značenje nekog izraza na izvornom jeziku (Izlazak 32:9, „nepokoran“; Sudije 16:17, „od rođenja“).

• Značenje izraza i dodatne informacije Značenje imena (Postanak 3:17, „Adam“; Izlazak 15:23, „Mara“); informacije o mernim jedinicama (Postanak 6:15; „lakat“); objašnjenje na koga se odnosi zamenica (Postanak 24:32, „on“); ukazivanje na dodatne informacije u Rečniku pojmova (Postanak 37:35, „grob“; Matej 5:22, „gehena“).

Na prvim stranicama ovog izdanja nalazi se „Uvod u Božju Reč“, u kom se nalazi pregled osnovnih biblijskih učenja. Odmah nakon biblijskog teksta, nalazi se „Tabela knjiga Svetog pisma“, „Indeks biblijskih reči“ i „Rečnik pojmova“. Rečnik pojmova pomaže čitaocu da razume kako se određeni izrazi koriste u Svetom pismu. Dodatak A sadrži tekstove sa sledećim nazivima: „Načela prevođenja Svetog pisma“, „ Odlike revidiranog izdanja“, „Kako je Sveto pismo sačuvano do danas“, „Božje ime u hebrejskom delu Svetog pisma“, „Božje ime u grčkom delu Svetog pisma“, „Tabela: Proroci i kraljevi u Judi i Izraelu“ i „Najvažniji događaji iz Isusovog života na zemlji“. Dodatak B sadrži karte, tabele i druge informacije koje će koristiti svima koji marljivo proučavaju Sveto pismo.

Ispred svake biblijske knjige nalazi se sažetak svih poglavlja, što čitaocu pomaže da ima kratak pregled cele knjige. Na sredini svake strane nalazi se kolona sa unakrsnim referencama koje upućuju na druge stihove. Zadržane su najvažnije unakrsne reference iz prethodnog izdanja.