Од наших читалаца

Киднаповање Пишем вам да бих вам посебно захвалила за серију чланака „Зашто је киднаповање светска опасност“ (22. децембар 1999). Прошлог месеца опљачкан је супермаркет у ком радим. Два маскирана човека су упала и један од њих је уперио пиштољ. Пошто су чланци показали да жртве киднаповања треба да чине шта им се каже, нисам се опирала кад су ми везали руке, ноге и очи, и ставили ме на под да седим. Украли су 9 500 000 јена (отприлике 90 000 америчких долара). Али ја сам остала мирна и нисам била повређена. Чланак је дошао баш у право време!

С. Х., Јапан

Ужива у читању Пробудите се! То што сам члан цркве Скупштина Божја не спречава ме да читам Пробудите се! Нисам до сада читао ниједан часопис тако високог квалитета и с толико различитих тема. Код куће немам телевизор, али често с пријатељима могу да разговарам о текућим темама зато што о њима читам у вашим часописима.

А. Б. А., Бразил

Глатко избријан Чланак „Глатко избријан“ (22. јануар 2000) за мене је дошао баш у правом тренутку. Мом мужу је сада потребна стална нега и не може више сам да се брије. Четири савета о бријању била су од велике помоћи. Сада жели да га бријем свакога дана!

Л. Д., Немачка

Лагање Чланак „Гледиште Библије: Лагање — да ли је икада оправдано?“ (8. фебруар 2000) подстиче на размишљање. Али зар Библија неком разумном дефиницијом не осуђује све врсте обмане?

Д. С., Сједињене Државе

У Библији се под лагањем уопштено подразумева казивање нечег погрешног особи која има право да зна истину, и то с намером да се она или нека друга особа превари или повреди. Богобојазне особе, попут Аврахама, Исака, Раве и Давида, биле су на тај начин умешане у неку врсту обмане, али нису биле осуђене као лажови. Наравно, то су учиниле под посебним околностима. Дакле, њихови поступци не оправдавају непотребну обману. На пример, ако се хришћанин заклео да ће на суду рећи истину, он ће или рећи истину или ће ћутати. (Редакција)

Породице без очева Издање од 8. фебруара 2000. говори о кругу деце без очева („Породице без очева — како прекинути круг“). Не могу речима изразити колико сам била разочарана и љута када сам то прочитала. Ви сте одобрили понашање очева који не живе код куће, јер сте говорили о њиховим разним бригама као што су права на посећивање и њихова економска ситуација. Где је укор? Где је охрабрење за мушкарце да исправе своје грешке?

С. Л., Сједињене Државе

Веома добро разумемо да је за неке свакако болно када разматрају овај материјал, поготово ако су и сами доживели да буду напуштени. Али намера није била да чланак послужи као укор за мушкарце. Уместо тога, трудили смо се да обе стране још више подстакнемо на разумевање за сложена питања која су у то све укључена. Такође смо дали практичан савет жртвама напуштања. Занимљиво је што је закључни чланак, „Породице без очева — како прекинути круг“, изјавио: „Овим садашњим породичним трендовима стаће се на пут само ако људи буду спремни да начине дубоке промене у свом начину размишљања, у својим ставовима, понашању и моралу.“ (Редакција)

Када сам на насловној страни видела девојчицу са оцем, очи су ми се напуниле сузама. Одувек сам желела да имам такав однос са својим оцем. Чланак ми је помогао да донекле разумем зашто су се неке ствари у мојој породици догодиле на начин на који су се догодиле. Било је то као да један зрак сунца продире у моју прошлост и осветљава мрачна питања која су тамо стајала толике године.

М. М., Сједињене Државе