Млади питају . . .

Како да се суочим с тим да нас је тата напустио?

„Одрастање без тате било је тешко. Желео сам само мало пажње“ (Хенри). a

ЏОУН је имала 13 година када је њен отац отишао од куће. Пошто је био алкохоличар, он је мало тога учинио да након одласка одржи контакт са својом децом. Нажалост, Џоун није једина; многи млади су напуштени од својих очева.

Ако се то и теби десило, можда врло добро знаш како је тешко борити се с тим. Можда те с времена на време обузму бол и гнев. Можда се понекад осећаш тужно и депресивно. Можда чак долазиш у искушење да постанеш бунтован. Као што је библијски писац Соломон једном рекао: „Тлачење може навести мудрога да поступа лудо“ (Проповедник 7:7, NW).

’Лудо поступање‘

Џејмс је ’лудо поступао‘ када је његов отац отишао од куће. Он је рекао: „Никога нисам слушао, чак ни маму. Упадао саму у многе сукобе. Стално сам лагао и смуцао се ноћу јер нико није могао да ме доведе у ред. Мама је покушала да ме заустави у томе, али нија могла.“ Да ли је побуна стварно побољшала Џејмсову ситуацију у животу? Не би се могло рећи. Џејмс каже да је убрзо „испробавао дрогу, бежао из школе и имао слабе оцене“. Ускоро је такво лоше понашање узело маха. „Крао сам по продавницама“, признаје он, „и пљачкао људе. Двапут сам био ухапшен и накратко одведен у затвор, али то ме није зауставило.“

Када је упитан зашто је био тако бунтован, Џејмс је рекао: „Зато што је мој отац отишао и остао сам без икакве дисциплине. Стварно нисам размишљао колико сам тиме повредио маму, мог млађег брата и сестру, а и себе. Желео сам да ми тата посвети пажњу и да ме дисциплинује.“

Али бунтовно понашање само лошу ситуацију чини још гором (Јов 36:18, 21). На пример, Џејмс је донео проблеме не само себи него и мајци, брату и сестри, који су доживљавали непотребан стрес и тешкоће. Још је озбиљнија чињеница да бунтовно понашање може човека да доведе у сукоб са самим Богом. На крају крајева, Јехова је заповедио младима да буду послушни својој мајци (Пословице 1:8; 30:17).

 Савладати гнев

Како се онда можеш борити с гневом и озлојеђеношћу које можда осећаш према оцу? Најпре, можда је потребно да се подсетиш да ниси ти крив што је твој отац отишао. Нити то безусловно значи да те он више не воли и да не брине о теби. Истина, болно је када се отац баш и не труди да те позове или посети. Али као што је претходни чланак у овој серији показао, b многи очеви који оду од куће изгубе контакт са својом децом, не зато што их више не воле него зато што су опхрвани осећајем кривице и срама. Други су пак, попут Џоуниног оца, зависници од дроге или алкохола што их спречава да нормално функционишу.

Каква год да је ситуација, упамти да су твоји родитељи несавршени. Библија каже: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу“ (Римљанима 3:23; 5:12). Наравно, то не оправдава неодговорно понашање или оно које наноси бол. Али ако признаш чињеницу да смо сви наследно несавршени биће ти лакше да се ослободиш разарајућег гнева и озлојеђености.

Оно што је речено у Проповеднику 7:10 може ти помоћи да се бориш с гневом и озлојеђеношћу које можда осећаш према твојим родитељима. Запази како тај стих говори да није добро усмерити се на прошлост: „Не говори: Како то да су пређашњи дани били бољи од садашњих? — јер ти не питаш то по мудрости.“ Зато, уместо да се задржаваш на томе како је некад било, боље усмери пажњу на то како да се што боље снађеш у садашњој ситуацији.

Преузми иницијативу

На пример, можеш размислити о томе да ступиш у контакт са оцем. Додуше, он је тај који те је оставио и можда с правом мислиш да је он дужан да учини први корак. Али ако је пропустио да то уради и ако си тужан и несрећан зато што ти недостаје контакт с њим, зар не би вредело да сам покушаш да поправиш ту ситуацију? Осмотри како је Исус Христ поступио када су га неки од његових пријатеља повредили. Последње ноћи његовог људског живота, његови апостоли су га напустили. Петар се хвалио да ће остати уз Исуса ма шта да се деси. Па ипак га се одрекао — и то не једном него три пута! (Матеј 26:31-35; Лука 22:54-62).

Исус је и поред тога и даље волео Петра упркос његовим пропустима. Након што је ускрснуо, Исус је учинио први корак да поново успостави однос с Петром тако што се посебно њему појавио (1. Коринћанима 15:5). Занимљиво, када је Исус питао Петра: „Волиш ли ме?“, Петар је одговорио: „Да, Господе, ти знаш да имам наклоност  према теби.“ Упркос томе што је срамно поступио, Петар је још увек волео Исуса (Јован 21:15).

Као што је то било у случају Петра и Исуса, можда ни ситуација с твојим оцем није толико безнадежна као што изгледа. Можда ће он узвратити ако ти преузмеш иницијативу, рецимо ако га назовеш телефоном, напишеш му писмо или га посетиш. Хенри, поменут на почетку, присећа се: „Једном сам писао тати и он ми је узвратио писмом рекавши да је поносан на мене. Урамио сам то писмо и годинама сам га држао на зиду. И дан-данас га имам.“

Џоун и њена браћа и сестре такође су преузели иницијативу да посете свог оца алкохоличара. „Није баш био у најбољем стању“, признаје Џоун, „али ипак је било добро што смо га видели.“ Можда ће и теби користити ако преузмеш иницијативу. Ако у почетку нема одзива, можеш сачекати да прође неко време, а затим покушати поново.

Борити се с болним осећајем одбачености

Соломон нас подсећа да има „време кад се тражи и време кад се губи“ (Проповедник 3:6). Понекад се млада особа мора суочити с болном чињеницом да њен отац не жели да има контакт са својом децом. Ако је и твој отац такав, можда ће једног дана схватити колико је изгубио што није с тобом остао у контакту.

Ипак, за то време, буди сигуран да то што те одбацује не значи да си безвредан. Библијски псалмиста Давид је рекао: „Јер ме и отац и мати моја оставише, али ће ме Јехова прихватити“ (Псалам 27:10). Да, ти још увек много вредиш у Божјим очима (Лука 12:6, 7).

Зато ако се осећаш потонуло или депресивно, приближи се Богу у молитви (Псалам 62:9). Кажи му тачно како се осећаш. Буди сигуран да ће те слушати и утешити. Други библијски псалмиста је написао: „Кад се у срцу моме умноже бриге, утехе твоје ублажују душу моју“ (Псалам 94:19).

Срдачно дружење са сухришћанима такође може да ти помогне да се бориш с осећајем одбачености. Пословице 17:17 кажу: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује.“ Такве праве пријатеље можеш наћи у хришћанској скупштини Јеховиних сведока. Посебно ти може бити од помоћи ако упознаш неке скупштинске надгледнике. Џоунин брат Питер даје следећи савет: „Разговарај са старијима у скупштини и они ће ти много помоћи. Ако те је отац напустио, кажи им како се осећаш.“ Скупштински надгледници такође могу понудити неке практичне предлоге у вези с тим како да се побринеш за неке обавезе око којих се твој отац раније старао, као што су кућне поправке.

Такође ти и мајка може бити извор подршке. Истина је да и она сама можда доживљава емоционални бол. Али, ако с поштовањем изразиш своја осећања, она ће без сумње учинити најбоље што може.

Пружи подршку својој породици!

Одсуство твога оца може на много начина утицати на твоју породицу. Твоја мајка можда мора да прихвати неки посао — можда чак и два — да бисте састављали крај с крајем. Ти и твоја браћа и сестре можда морате да преузмете више кућних одговорности. Али с таквим изазовима се можеш борити ако развијаш несебичну хришћанску љубав (Колошанима 3:14). Она ће ти помоћи да сачуваш позитиван став и да угушиш озлојеђеност (1. Коринћанима 13:4-7). Питер каже: „То што помажем мојој породици јесте права ствар, и добро се осећам јер знам да помажем мами и сестрама.“

Одлазак оца од куће несумњиво је трагичан, болан догађај. Али буди сигуран да се ти и твоја породица можете борити с тим уз Божју помоћ и уз љубазну помоћ хришћанских пријатеља и породице. c

[Фусноте]

[Слике на 26. страни]

Неки млади преузимају иницијативу да би контактирали са својим оцем