Lale su im pomogle da prežive

TOKOM zadnjih meseci Drugog svetskog rata u Evropi, nacističke blokade su zaustavile sve pošiljke hrane koje su vodenim putevima odlazile u veće gradove na zapadu Holandije. Posledice su bile pogubne, što mnogi koji su preživeli taj period mogu da posvedoče.

Osobi je obično potrebno oko 1 600 do 2 800 kalorija dnevno. Ali do aprila 1945. neki koji su živeli u Amsterdamu, Delftu, Hagu, Lajdenu, Roterdamu i Utrehtu opstajali su na dnevnoj porciji koja je imala od 500 do 600 kalorija. Veruje se da je zbog toga tokom te gladne zime 1944/45. najmanje 10 000 civila umrlo od neishranjenosti.

Suzan Monkman koja je to preživela priča da je njena porodica počela da jede lukovice lala. „Lukovice su bile neverovatno oštre“, kaže Monkman. „Koliko god da se krčkaju, one neće smekšati. U svakom slučaju bili smo srećni što smo mogli da ih grizemo polako i pažljivo. Danima smo zbog njih imali rane u grlu.“ Da bi se smanjio nadražaj, s lukovicama bi se pomešalo nekoliko šargarepa ili šećernih repa, ako ih je bilo.

Sto grama lukovica lala sadrži oko 148 kalorija, 3 grama proteina, 0,2 grama masti i 32 grama ugljenih hidrata. Tako je neukusna hrana od lukovica lala pomogla mnogim Holanđanima da ne umru od gladi.

Primeri užasne svireposti čoveka prema čoveku koji su se neizbrisivo urezali u svest mnogih, pokazuju koliko je čovečanstvu očajnički potrebno da se ispune obećanja iz Biblije: „Prema njegovom [Božjem] obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13).

[Izvor slike na 16. strani]

Internationaal Bloembollen Centrum, Holland