Интересантне гравуре на камену у Вал Камоники

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ВЕЋ миленијумима оне дају тихо сведочанство о древном начину живота. То су стилизоване резбарије урезане у камену које сликовито приказују лов, земљорадњу, ратовање и обожавање. У живописној Вал Камоники, у Алпима северне Италије, стотине хиљада оваквих резбарија украшавају овај стеновити предео.

Данас, под косим зрацима раног јутарњег сунца, посетиоци Вал Камонике још увек могу јасно видети ове гравуре. Али, ко их је израдио и зашто?

Камуни

Ова прелепа долина је названа по својим древним становницима — Камунима. Они се први пут у историји појављују 16. године пре н. е., када су их Римљани покорили и када су изгубили независност. Међутим, гравуре Вал Камонике су израђиване много векова пре доласка римских легија.

Осим тога, анализа онога што ове гравуре приказују — оружје, оруђе, домаће животиње, мапе села — наводи стручњаке на закључак да су уметници припадали становништву  које је имало разноврсну привреду. Они су очигледно били запослени многобројним делатностима, укључујући и металургију, производњу текстила, пољопривреду, сточарство и трговину.

Највећи део гравура је настао током првог миленијума пре н. е., иако су многе доста старије. Изгледа да је врхунац културе Камуна био између 1000. и 800. године пре н. е. На хиљаде гравура из тог периода детаљно описују њихов начин живота. Оне приказују везане људе што би могло представљати заробљенике и мушкарце на коњима наоружане копљима. Постоје, такође и сликовити прикази ковача, запрежних коња и кола, као и грађевине које су подупрте стубовима.

Инспирисани планинама

Научници описују ауторе ових гравура као ’уметнике-свештенике‘, људе који су били под религиозним или мистичним утицајима. Можда су се повлачили на тиха места, далеко од насељених центара, да би размишљали и медитирали. У том погледу, Камуне су посебно инспирисала најмање два несвакидашња природна феномена, која се овде појављују на неколико дана сваке године.

У пролеће и јесен, сунце се појављује иза величанственог врха планине Пицо Бадиле, која се издиже изнад долине. Одређених дана се пре изласка сунца сунчева светлост прелама с планине унаоколо, проузрокујући огромну сенку која се осликава на млечно-белом небу и која је окружена блиставим зрацима. Ова упечатљива појава је позната још као „дух планине.“ Док Сунце залази иза раселине на планини Конкарена, која је на другој страни долине, изгледа као да један сјајан сноп светлости дели планину на два дела и да се на само неколико минута подиже у мрачно небо, пре него што ишчезне. Очигледно, због ових тада необјашњивих догађаја, древни становници долине су овом месту приписивали натприродна својства.

Многобројне гравуре су нађене у подножју планине Пицо Бадиле и у њеној непосредној близини. Гравуре су урезиване оруђем од камена, рогова, кости и слоноваче. Понекад су уметници урезивали само контуре неким шиљатим оруђем. Гравуре се разликују по дубини уреза, од којих неке могу бити само благо урезане у површину стене до оних дубине од три центиметра. Постоји такође доказ да су уметници користили разноврсне боје, иако више нису видљиве голим оком.

Гравуре као врста молитве

Камуни су можда обожавали Сунце. То би онда објаснило једну од тема које се код гравура понављају — особа која се моли с подигнутим рукама пред округлом плочом, која је вероватно симбол Сунца. Иако археолог Аузилио Приули идентификује „култ бога Сунца“ као главни, он такође спомиње и „мање култове“. Он запажа: „Свечане поворке, плесови покајника, жртвовања, ритуалне борбе и заједничке молитве најчешће су осликана религиозна дела. Сам чин гравирања је био врста молитве.“ Али, молитве за шта?

Према речима Емануела Анатија, стручњака за праисторијску уметност на камену, урезивање гравура „било је део активности које су биле неопходне за обезбеђивање економске и социјалне добробити групе и пријатељског односа са окултним силама“. Камуни су се очигледно надали да ће сликовитим приказивањем орања повећати плодност поља, затим да ће повећати бујност пашњака приказујући сцене из сточарства, и да ће ратним сценама задобити превласт над својим непријатељима, и тако даље.

Вал Камоника представља део светске културне баштине, заштићене од Организације уједињених нација за просвету, науку и културу. Интересантно је да гравиране и насликане стене постоје бар у 120 земаља — у Африци, Азији, Аустралији, Европи, Северној и Јужној Америци и многобројним острвима. Значајно је да се свуда у свету у уметничким остварењима на камену понављају сличне теме. Она су сведоци човекове урођене жеље да изрази себе и да размишља о духовним силама.

[Слике на 26. страни]

Сунчеви зраци пролазе кроз кланац на планини Конкарена

Вал Камоника је светско културно наслеђе

Гравуре у камену које су требале да обезбеде успех у лову

Резбарија човека који се моли подигнутих руку

[Извори]

Планина Конкарена: Ausilio Priuli, “IL Mondo dei Camuni”; гравуре на камену и резбарија човека: Parco nazionale delle incisioni rupestri: su concessione del Ministero per i Beni e le Attività Culturali. Ogni riproduzione è vietata