Pospani tinejdžeri — razlog za zabrinutost?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KANADE

NEDOSTATAK sna smanjuje mentalne sposobnosti i pamćenje, a učenici tinejdžerskog uzrasta su među onima koji su u najvećoj opasnosti, kažu kanadske novine Globe and Mail. „Nedostatak sna kod dece i adolescenata je takođe povezan s problematičnim ponašanjem, razdražljivošću i hiperaktivnošću.“ Naučnici su proučavali navike spavanja kod oko 2 200 učenika srednje škole i otkrili da je oko 47 posto njih spavalo manje od preporučljivih osam sati svake noći.

Iako mladi zbog svog načina života često ne spavaju dovoljno, „neki od njih takođe pate od zdravstvenih problema koji nisu dijagnozirani“, kaže Globe. „Oko 4 procenta dece, uzrasta od 4 do 18 godina, imaju zastoj u disanju prilikom spavanja.“ Tokom sna se disajni put u zadnjem delu grla delimično ili potpuno zatvara, te se tako smanjuje protok kiseonika. Zbog toga se mozak ne opusti u potpunosti, i deca se bude umorna i mrzovoljna.

U simptome mogućeg poremećaja spadaju hrkanje ili šištanje tokom sna, česte glavobolje ujutru, problemi s pamćenjem i koncentracijom, kao i neprestana, preterana pospanost preko dana. Roditelji se podstiču da povremeno osluškuju svoju decu dok su u dubokom snu. Dr Robert Bruijet, pedijatar, stručnjak za san u Dečjoj bolnici u Montrealu, kaže da dete sa ovim poremećajem može prestati da diše u snu, iako se grudi podižu i spuštaju. „Taj prekid se okonča tako što se dete uznemiri i potpuno ili delimično probudi [i] nekoliko puta udahne pre nego što ponovo zaspi.“ To se može desiti na stotine puta svake noći i prouzrokovati da se dete oseća iscrpljeno kada se probudi.

Američko društvo za poremećaje u snu preporučuje hladnu, mračnu spavaću sobu, bez ometanja u vidu televizora ili kompjutera. Stvaranje navike da se uvek u isto vreme odlazi u krevet i ustaje takođe će pomoći deci i tinejdžerima da imaju dobar san. Neki koji imaju problem sa zastojem u disanju prilikom spavanja koriste aparat za neprekidno podržavanje pritiska u dušniku koji blago uduvava vazduh kroz nozdrve i usta kako bi zadnji deo grla ostao otvoren tokom sna. Jedna dečja lekarka je izjavila: „San je važniji od hrane koju jedemo. Važniji je od vežbanja. San reguliše naše hormone, naše emocije i naš imunološki sistem.“