Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поглед у свет

Поглед у свет

Поглед у свет

Лагањем до посла

Лондонске новине Financial Times извештавају да „сваки четврти човек лаже када подноси молбу за посао“. Ове новине кажу да је један осигуравајући завод за 12 месеци испитао 10 435 кандидата за послове у области финансија и компјутерске технологије, и „утврдио да је у молбама за сва радна места било обмана. У око 34 посто молби било је неслагања у погледу радног искуства, док је 32 посто особа преувеличало или фалсификовало своје факултетске квалификације. Укупно 19 посто је покушало да прикрије неповољан досије о свом финансијском стању или о банкроту, а 11 посто је приликом пружања личних података изоставило неке детаље“. Они који су живели у иностранству били су склонији томе да погрешно представе своје финансијско стање, очигледно зато што су мислили да неће бити откривени, и мушкарци су били „склонији лагању од жена“. Тим Николсон из Удружења за ангажовање и запошљавање потврђује резултате ове студије и додаје: „Ако они који примају раднике верују ономе што пише на парчету папира, онда свој посао не раде како треба.“

Слонови који воле нафту

Слонови у Дигбоју на североистоку Индије опчињени су нафтом. „Слонови слободно тумарају нафтним пољима и често одврну неке важне вентиле у цевоводима који повезују бушотине с рафинеријом“, каже Рамен Чокроворти, искусни инжењер у компанији Oil India Limited. „Изгледа да слонови воле звук који се чује када се одврне вентил, посебно кад је у питању вентил који регулише пару која спречава да се парафинише сирова нафта.“ По свему судећи, слонови не уживају само у „шиштању“ нафте која шикља, већ изгледа да их изворима нафте привлаче и „блато и вода који излазе заједно с нафтом“, извештавају новине Indian Express. „Вода је слана и слонови је воле.“ Занимљиво је што је баш један слон сасвим случајно допринео да се на том подручју пронађе нафта. У том крају се градила прва железничка пруга и слон се после ношења шина вратио у камп где су британски радници спазили на његовим ногама нешто налик нафти и пратили његове трагове до јаме из које је извирала нафта. То је допринело да се 1889. године отвори прва нафтна бушотина у Азији.

Вожња и умор

Часопис British Medical Journal извештава да „умор, посебно када је у комбинацији са алкохолом, представља врло велику опасност од саобраћајних несрећа чије су последице смрт или тешке повреде“. Истраживачи из Бордоа у Француској су установили да је умор био одговоран за 20 посто саобраћајних незгода. Чак и под повољним условима за вожњу, 10 посто озбиљних незгода у које је било укључено само једно возило било је повезано са умором. Према професору Џиму Хорну, директору Центра за истраживање сна, при Универзитету Лоборог у Енглеској, послеподне је један од најопаснијих периода за возаче. „Ми смо створени да спавамо два пута у току 24 часа“, каже он, „једном ноћу и једном по подне, између 14 и 16 часова.“ Шта возач треба да уради када му се приспава? Треба да направи паузу. „То што отворите прозор или укључите радио пружа само привремено олакшање“, каже Хорн. „Најбоље је да пронађете неко место на ком ћете се безбедно паркирати и одремати 15-20 минута.“ Проблем је што многи возачи наставе да возе иако су свесни да су поспани. Лондонске новине Sunday Times кажу: „Када вам се следећи пут током вожње деси да зевате, да вам се капци спуштају или да губите концентрацију док возите, упамтите да је то знак упозорења и да може бити погубно ако га игноришете.“

У Сједињеним Државама се повећава продаја оружја

Новине The New York Times кажу да је „широм те земље од 11. септембра драстично скочила продаја оружја и муниције јер све више Американаца предузима оно што би се могло назвати најличнијим кораком ка томе да се осећају безбедно: наоружавају се. Број озбиљних, нових купаца у сталном је порасту“. Неки произвођачи су профитирали из те кризе тако што су агресивно користили патриотске слогане и слике да би привукли нове купце. Међутим, многи званичници сматрају да је све већа раширеност смртоносног оружја забрињавајућа. „Забринути смо због свеукупне количине оружја које је лако набавити и које је на улицама, због чега је полицији скоро немогуће да контролише ситуацију“, каже начелник полиције из Норт Мајами Бича, Вилијам Б. Бергер. Статистички подаци показују да оружје које купе закону послушни грађани понекад заврши у рукама криминалаца. Организације за контролу наоружања подстичу људе да размисле пре куповине.

„Запањујућ“ данак менталних болести

„Запањујуће је колики данак широм света узимају менталне болести и неуролошки поремећаји“, каже др Гро Харлем Брунтлан, која је генерални директор Светске здравствене организације (СЗО). Један скорашњи извештај СЗО открива да су ментални поремећаји „међу водећим узрочницима болести и инвалидитета у свету“. Тај извештај каже да тренутно у свету око 450 милиона људи има неки ментални или неуролошки поремећај. Премда се већина неуролошких поремећаја могу лечити, скоро две трећине људи који болују од неке познате менталне болести никада не затражи помоћ стручњака због дискриминације, срамоте, недостатка новца или неадекватне здравствене неге.

Одрасли умиру од овчијих богиња

Лондонске новине Independent кажу да „овчије богиње, једна од најуобичајенијих болести деце, убија све више одраслих“. Подаци који су објављени у публикацији British Medical Journal показују да су почетком 1970-их 48 посто особа које су умрле од овчијих богиња били одрасли, док је тај податак у 2001. порастао на 81 посто. Норман Ноа, професор у Школи за хигијену и тропску медицину у Лондону упозорава: „Ово истраживање потврђује да од овчијих богиња умре много одраслих особа... Податак којим располажемо да се годишње [у Енглеској и Велсу] догоди 25 смртних случајева вероватно је непотпун... Ако одрасли добију дечје богиње, они треба да схвате да то није исто као када их добију деца. Они су у већој опасности и треба много раније да оду код лекара.“ У највећој опасности налазе се мушкарци између 15 и 44 година.

У Словачкој више верника?

Попис становништва који је 2001. обављен у Словачкој, показао је да сада око 84 посто Словака тврде да припадају некој религији. Према социологу Јану Бунчаку, то је углавном одраз „дубоке жеље да се буде у складу с тренутним друштвеним токовима“. Иако је религија била сузбијана током комунизма, припадност некој религији сада се сматра нечим што је „прихватљиво“ и „нормално“. Међутим, Бунчак каже да „веома много њих уопште не верује у Бога“. Коментаришући о свеукупној ситуацији у Европи, он додаје: „Велика већина људи исповеда неку религију... Они тврде да су религиозни, али у исто време не желе да религија битно утиче на њихов живот.“

До 2050. четири милијарде гладних

Према годишњем извештају Фонда Уједињених нација за становништво, очекује се да ће пораст становништва у земљама у развоју до 2050. довести до пораста светског становништва на 9,3 милијарде. Од тога ће, како се процењује, 4,2 милијарде живети у земљама где се не могу задовољити основне потребе за храном и водом. То је двоструко више од броја људи који већ сада немају довољно хране. „Извештај показује да су сиромаштво и брз раст популације смртоносна комбинација“, објаснила је Тораја Обејд, извршни директор тог фонда. „Сиромашни више зависе од природних ресурса као што су земљиште, шуме и вода, и они највише страдају због уништавања природе... Док неки од нас расипно користе природне ресурсе, други их немају довољно ни за преживљавање.“

Зашто мушкарци краће живе

„Живот мушкарца је бедан: мушкарци се пре разболе и пре умру.“ Ово је суморна слика коју су пренели организатори првог Светског конгреса о здрављу мушкараца одржаног у Бечу. Немачке новине Süddeutsche Zeitung извештавају да су они били шокирани чињеницом да мушкарци, у просеку, умиру пет година пре жена. Зашто мушкарци краће живе? Као прво, они су склонији томе да превише пуше или пију. Поред тога, преједање и недостатак вежбања су додатни важни фактори ризика — каже се да 70 посто средовечних мушкараца има већу телесну тежину од нормалне. Поред тога, многи пате од стреса јер покушавају да уравнотеже посао и породицу. И мушкарци ређе иду код лекара када су болесни или да би затражили превентивне здравствене мере. Сумирајући све то, Зигфрид Мерин, један од организатора конгреса, рекао је: „Што се медицинске стране тиче, мушкарци су стварно у лошијем положају.“