Дуг сан медведице

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФИНСКЕ

ПТИЦЕ селице непогрешиво најављују долазак јесени на северу. На небу се види јато чворака како весело лепрша крилима и ждралови који у формацији латиничног слова „V“ лете на југ да би избегли ледену хладноћу. У исто време, мрки медвед који тромо хода земљом такође се суочава с хладним зимским временом. Како ће преживети када вегетација стане, земља се замрзне и све буде прекривено снежним покривачем? Лако је онима који имају крила да побегну, али мрки медвед не може тек тако да одјури кроз шуму и дивљину до топлијих крајева.

Решење је сасвим практично. Медвед ће током лета појести своју зимску порцију хране и затим ће презимити до пролећа. Међутим, ово није тако једноставно као што звучи. Замислите само како бисте ви изгледали када не бисте јели или пили пола године. Зато хајде да осмотримо неке изванредне аспекте зимског сна једне медведице.

Лето пуно посла

Да би могла да издржи неколико месеци без хране, медведица мора унапред да накупи енергију. Зато она не брине о својој линији. Њен главни циљ је да накупи доста сала испод коже, на неким местима и до осам центиметара. Иако су слатке бобице омиљена ставка у њеном јеловнику, она није пробирљива — све долази у обзир.  Она једе корење, мале сисаре, рибу и мраве. На крају се до јесени њена тежина повећа са 130 килограма на 160 килограма, од чега је око једне трећине сало (до тада мужјак може да има и до 300 килограма). Пре него што дође време да се повуче у царство снова, она престаје да једе и да празни црева. Она не једе, не мокри, нити врши нужду у наредних отприлике пола године.

Добро место за јазбину може бити нека пећина, напуштени мравињак или шупљина испод корења неког дрвета, само да је мирно место — уосталом, нико не воли да га узнемиравају док спава. Медвед сакупља гране смреке, маховину, бусење и други материјал за простирку како би направио што је могуће удобнију јазбину. Јазбина није много већа од здепастог тела медведа. Када дође зима, снег ће прекрити јазбину и посматрач оштрог ока моћи ће да примети само отвор за ваздух.

Починак

Неки мали сисари, као што су јежеви, слепи мишеви и пух, називају се прави хибернатори, јер највећи део зиме проводе у стању сличном смрти, у ком је њихова телесна температура приближно једнака температури околине. Међутим, код медведа се телесна температура спушта само око 5 степени Целзијуса, тако да његов сан није јако дубок. „Не изгледа као да је нокаутиран. Он подиже главу и мења положај практично сваког дана“, објашњава професор Рајмо Хиса, који је годинама проучавао зимски сан медведа на Универзитету у Оулуу у Финској. Ипак, медвед ретко кад излази из своје јазбине преко зиме.

Током зимског сна, животни циклус медведа је у економичном режиму рада. Брзина срчаног ритма му пада на мање од десет откуцаја у минути и метаболизам се успорава. Када медведица задовољно утоне у сан, почиње један важан процес сагоревања сала. Сало се разлаже и снабдева организам неопходним калоријама и течношћу. Међутим, иако су виталне функције успорене, услед метаболизма настаје извесна количина отпадака. Како ће их се медведица ослободити, а да ипак у исто време одржи чисту јазбину? Уместо да избаци отпатке, њено тело ће их прерадити!

Професор Хиса објашњава: „Деривати азотне урее се ресорбују из бубрега и бешике и преносе се путем циркулације крви до црева, где бактерије хидролизују уреу у амонијак.“ Што је још изванредније, тај амонијак се враћа у јетру, где се користи за формирање нових амино-киселина које су основни састојак протеина. Тако се претварањем отпадака у градивне материје тело медведа храни током дугог боравка у јазбини!

Некада су људи имали обичај да лове медведе у њиховим јазбинама. Заиста, поспани меда је био лак плен. Прво би се пронашла јазбина, а онда би је скијаши који су образовали обруч око тог места постепено опколили. Затим би медведа пробудили и убили. Међутим, данас је лов на медведе у зиму због окрутности забрањен готово у целој Европи.

Нови живот

Док мужјак ленчари целе зиме, лагано се окрећући с једне стране на другу, женка је окупирана нечим другим. Медведи се паре почетком лета, али оплођене јајне ћелије мирују у женки све док она не утоне у зимски сан. Тада се ембриони усађују у зид материце и почињу да се развијају. Након само два месеца, у децембру или јануару, телесна температура женке ће мало порасти и она ће на свет донети два или три младунца. Затим њена телесна температура пада, иако не тако ниско као што је била пре него што су младунци дошли на свет. Мужјак не присуствује њиховом рођењу, али ако би и присуствовао, то би за њега било право разочарање. Огромни мужјак би тешко препознао да су ови малишани његово потомство, од којих је сваки тежак мање од 350 грама.

 Женка храни младунце својим хранљивим млеком, што још више црпе њену енергију. Младунци брзо напредују, и на пролеће та мала крзнена створења већ имају око пет килограма. То значи да се у тесном дому женке пуно тога дешава.

Пролеће

Март је. Зимска хладноћа је прошла, снег се топи, а птице селице се враћају с југа. Крајем овог месеца, мужјаци излазе из својих зимских јазбина. Међутим, женке мирују још неколико недеља; можда зато што су им младунци одузели пуно снаге.

После овог дугог сна, женка је сама кост и кожа у поређењу с њеном снажном појавом у јесен. Снег се отопио, па тако и њено сало. Иначе, она је задивљујуће окретна — нема рана од дугог лежања, нема грчева, нема остеопорозе. Недуго после изласка из јазбине она избацује фекални чеп, „смоласти чеп“ метаболичких отпадака. Медвед обично почиње да једе тек после две или три недеље, јер је потребно неко време да се организам поново покрене. Наравно, после тога је јако гладан. Међутим, пошто се у пролеће природа тек буди, испрва у шуми нема много тога за јело. Медвед се наслађује ларвама и бубама, черупа старе лешине, па чак и појури понеког ирваса.

Природно, женка показује својим младунцима како да се владају као медведи и чува их као зеницу свог ока. Једна стара пословица каже: „Намери се пре на медведицу медведићи којој су отети, неголи на бесног безумника“ (Пословице 17:12). Другим речима, ни један ни други сусрет није пожељан. „Женка је јако запослена док брине о својим младунцима. Ако се мужјак приближи, женка истог трена шаље младунце на дрво јер би их мужјак могао повредити иако [им] је отац“, објашњава Хиса.

Женка и следеће зиме води са собом младунце у своју јазбину. А наредне године, одрасли младунци ће морати да пронађу себи јазбину, јер ће бити време да мајка окоти ново поколење нејаких малених младунаца.

Много тога се сазнало о сложеном и генијалном феномену медвеђег зимског сна, али су многе задивљујуће одлике још увек мистерија. Зашто медвед у јесен постане поспан и изгуби апетит? Како то да не оболи од остеопорозе? Није лако докучити његове тајне, али то је и разумљиво. Сви имају право на приватност!

[Оквир на 20. страни]

Истраживање зимског сна медведа

Одељење за зоологију на Универзитету у Оулуу неколико година је вршило истраживање физиолошког процеса по коме се животиње прилагођавају на хладноћу. Истраживање европског мрког медведа започело је 1988, и од тада је проучено укупно 20 медведа. У ту сврху је у зоолошком врту овог универзитета направљена посебна јазбина. Употребљени су компјутери, лабораторијски тестови и једна видео-камера да би се испитала њихова телесна температура, метаболизам и активност, као и промене у крви и хормонске промене за време зимског сна. Постојала је сарадња са универзитетима из других земаља, чак и са универзитетом из далеког Јапана. Истраживачи се надају да ће резултати обезбедити податке који могу бити од помоћи чак и у решавању проблема људске физиологије.

[Слика на 18. страни]

Јазбина једног медведа

[Слика на 18. страни]

Слатке бобице