Pogled u svet

Besano putovanje svemirom

Astronaut Džeri Linenger je 1997. godine, nakon pet meseci provedenih u ruskoj svemirskoj stanici Mir, zapazio da je promena dnevne svetlosti u mrak dok je Mir obilazio oko zemlje svakih 90 minuta poremetila njegov san. Zašto? Da bi se uštedela energija u toj svemirskoj stanici, najveće osvetljenje je bilo od sunčeve svetlosti koja je dopirala kroz prozore. Zato „dan–noć, dan–noć, 15 puta na dan počne da vam pravi džumbus u glavi“, rekao je Linenger. Govoreći o posledicama neredovnog sna dvojice njegovih kolega astronauta, on je rekao: „Oni zaspe i lebde oko tebe.“ Prema časopisu New Scientist, „biće jako važno za uspeh budućih dugotrajnih misija“ pronaći načine koji će omogućiti da astronauti imaju svoj dnevni ritam. U protivnom bi „mogao biti veliki problem da na dugotrajnim letovima svemirom zadržimo astronaute budnima“.

 Voćne mušice su bile prve

Stvoriti motor koji meša pravu količinu goriva i kiseonika da bi automobil razvijao različite brzine, a da i dalje ima čiste izduvne gasove predstavlja strašan inženjerski izazov. Konstruktori automobila postižu to koristeći „sistem ventila koji mogu promeniti protok goriva i vazduha čim se doda ili smanji gas“, izveštava The New York Times. Međutim, istraživači koji izučavaju voćne mušice na Univerzitetu Vircburg u Nemačkoj nedavno su otkrili da voćne mušice odavno koriste neverovatno sličan metod da bi udahnule tačno koliko im treba kiseonika i da bi izdahnule ugljen-dioksid, a da ne izgube puno vode. Voćna mušica koristi male otvore zvane spirakulumi, koji se nalaze na njenom grudnom košu i trbuhu i kontrolišu „odgovarajuću razmenu respiratornih gasova dok smanjuju gubitak tečnosti“, navodi ovaj list. On dodaje da ti otvori „mogu biti širom otvoreni ali i potpuno zatvoreni, i da se između ove dve krajnosti mogu u roku od samo nekoliko sekundi otvarati i zatvarati do različite veličine“.

Otrovani ljubavlju

Kod mnogih ljudi zaljubljenost može stvoriti osećaj euforije, izveštavaju meksičke novine El Universal. To u mozgu povećava koncentraciju neuroprenosnika kao što je dopamin. Porodični psiholog Đuzepe Amara zapaža da se neki ljudi, ne želeći da im to „otrovano“ stanje prođe, stalno zaljubljuju u druge osobe bez upuštanja u neku dugu vezu. To euforično stanje može da traje mesecima, čak i do dve godine. Tada se osećanja postepeno smiruju, i osoba ulazi u sledeću fazu, u kojoj se povećava nivo hormona koji se zove oksitocin, koji stvara osećanja topline i duboke privrženosti. Iako je euforično stanje romantične zaljubljenosti veoma prijatno, zapaža Amara, ono može zaseniti čovekovo razmišljanje, sprečavajući ga da vidi mane svog partnera. Zato, navodi El Universal, stručnjaci preporučuju da se osobe ne venčaju dok se „ne upoznaju dovoljno dobro da bi imale dobar odnos“.

Nagli porast razdvajanja i razvoda u Španiji

„Ne moramo da se posvetimo samo jednom braku za ceo život“, navodi Ines Alberdi, sociolog i autor knjige La nueva familia española (Nova španska porodica). Kao što je izvešteno u novinama El PPaís, mnogi parovi u Španiji očigledno misle isto. Nedavna studija ministarstva pravde pokazuje da svaki drugi brak završava razdvajanjem ili razvodom. Stručnjaci predviđaju da će broj takvih raspada porodica nastaviti da raste zbog promenjenih stavova o braku i zbog veće ekonomske nezavisnosti žena. „Parovi pokazuju malo samopožrtvovanosti, [i] mladi nisu spremni da bilo šta trpe“, objašnjava Luis Saraluki, predsednik Španskog udruženja porodičnih advokata. „Do sve većeg broja raspada brakova dolazi [čak] i kod starijih ljudi, naročito kod onih koji su pred penzijom.“ Tradicionalna religiozna verovanja nisu dovoljna da bi sprečila takav trend. Iako se 85 posto Španaca izjašnjavaju da su katolici, u poslednjih 20 godina broj slučajeva razdvajanja i razvoda porastao je za 500 posto.

Riskantni pirsing

Pirsing koji se vrši na različitim delovima tela da bi se stavio neki nakit veoma je popularan, naročito kod mladih. „Nažalost, mladi retko razmišljaju o posledicama takvog koraka“, navodi poljski časopis Świat Kobiety. „Vreme mladalačkog bunta prolazi, a obrva kroz koju su provučeni ukrasni komadi metala prestaje da bude ukras.“ Iako se metal može ukloniti, ostaju ožiljci. Pored toga, pirsing na licu može oštetiti nervne završetke i krvne sudove i dovesti do „gubitka osećaja“ kao i do „infekcija i rana kojima je potrebno puno vremena da se zaleče“. Bakterijama odgovara „vlažna i topla sredina“ usta, tako da pirsing u ustima često dovodi do infekcija pa čak i do kvarenja zuba. Mogu se pojaviti ciste u vidu tvrdih bubuljica na mestima gde ima puno masnih ćelija, kao što su pupak i ušne jagodice. Taj članak upozorava da „metalni ukrasi često sadrže smešu nikla. Oni koji su alergični na taj metal mogu doživeti alergijske simptome kao što je otok i osip koji izaziva svrab“.

„Ofrlje urađena estetska operacija“

U proteklih više od deset godina, sudske parnice pokrenute u slučajevima grešaka u estetskoj hirurgiji porasle su u Francuskoj za 117 posto, komentarišu novine Le Point, gde je svaki treći slučaj bio operacija dojki. Specijalisti navode da je čak i do 30 posto estetskih operacija bilo potrebno kasnije korigovati, a neki pacijenti su čak umrli usled postoperativnih komplikacija. Osuđujući ono što on naziva ’ofrlje urađenom estetskom operacijom‘, dr Pjer Naon, koji je i sam estetski hirurg, navodi: „Svi bismo mogli da za 20 minuta odradimo operaciju za koju je normalno potrebno dva sata. Ali rezultat nije isti.“ Prema novinama Le Point, „neke klinike više brinu o izboru advokata nego o izboru svojih hirurga“.

Zabrinutost zbog stanja zdravstva u Evropi

U nekim evropskim zemljama veoma raste nezadovoljstvo zdravstvenim uslugama. Podaci kojima raspolaže Evropska komisija pokazuju da u Portugalu, Grčkoj i Italiji mnogi smatraju da je njihova zdravstvena nega neadekvatna. Zdravstvena zaštita u Evropi, mora se priznati, nalazi se pod velikim pritiskom. Kako se povećava broj starijih ljudi, tako se povećava i broj onih koji se suočavaju s bolestima kao što je Alchajmerova bolest. S druge strane, zdravstveni radnici smatraju da bi i sami Evropljani mogli više da povedu računa o svom zdravlju. Bilten EUR-OP News navodi da su „držanje dijeta, sedelački način života i preterano uzimanje zasićenih masti posebno opasni trendovi“ i da „broj gojaznih muškaraca i žena... raste“.

Nasilje nad sveštenicima

„Kada se razbesne u raspravama oko venčanja ili krštenja, agresivni parohijani srednjeg staleža vređaju i napadaju sveštenike“, izveštava londonski The Sunday Telegraph. Jedna studija u kojoj je učestvovalo 1 300 sveštenika iz jugoistočne Engleske, otkrila je da je u toku dvogodišnjeg perioda, preko 70 posto njih bilo izvređano, oko 12 posto napadnuto, a 22 posto su dobili pretnje nasiljem. Dr Džonatan Gejb, koji je vodio to istraživanje na Koledžu Holovej pri Londonskom kraljevskom univerzitetu, okrivio je za ovaj problem „parohijane koji su bili, najblaže rečeno, uvredljivi jer nije bilo po njihovom“. Takođe je kao uzroke buntovnog ponašanja parohijana naveo i „agresivan stav potrošača koji naglašava njihova prava i interese, i pad poštovanja i poverenja javnosti prema javnim ličnostima“. Da bi pomogle sveštenicima da se izbore s nasilnim parohijanima, neke biskupije obučavaju sveštenike samoodbrani.