Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Zlatna akacija — vesnik proleća na južnoj hemisferi

Zlatna akacija — vesnik proleća na južnoj hemisferi

Zlatna akacija — vesnik proleća na južnoj hemisferi

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

CVET koji krasi ove stranice nije neki običan cvet. On je poznat i omiljen u Australiji. U stvari, od 1912. nalazi se na grbu Australije, a 1988. proglašen je cvetom koji je zvanični simbol Australije. Takođe se nalazi i na australijskom metalnom novcu i na poštanskim markicama. Otkud ta popularnost?

Odgovor se delimično može naći u jednoj pesmi od Veronike Mejson, objavljenoj 1929. Nakon opisa sumorne „maslinastozelene, braon i sive“ boje koje dominiraju pejzažom duboke zime, pesma radosno kaže: „Ali sad stiže proleće, s cvetovima zlatne akacije.“

Izgleda da skoro svi vole dolazak proleća. Na južnoj hemisferi, u Australiji, proleće stiže u vreme kada na severnoj hemisferi stiže jesen. Prvi znak proleća na ovom južnom kontinentu jeste iznenadno cvetanje zlatne akacije. Tada se svakog avgusta može čuti kako đaci recituju pesmu Veronike Mejson. Godine 1992, vrhovni guverner Australije proglasio je 1. septembar Praznikom zlatne akacije.

Zlatna akacija ne najavljuje proleće tek tako, ona to čini s lepotom i gracioznošću. Stihovi Veronike Mejson govore o „ljupkom akacijinom naklonu“, ukazujući na način na koji se grančice okićene cvetovima savijaju i njišu na prolećnom povetarcu. Međutim, akacija nije zvanični naziv ovog drveta. Ona u stvari pripada jednoj zanimljivoj porodici koja je poznata u toplijim krajevima širom sveta.

Otporna i poznata porodica

Botanički naziv zlatne akacije je Acacia pycnantha. Ona može biti žbunasta ili u obliku niskog drveta i može da naraste od 4 do 8 metara. Međutim, u Australiji ima od oko 600 do 1 000 vrsta akacija. U stvari, više od polovine u svetu poznatih vrsta akacija nalazi se u Australiji. U Evropi i Americi akacija se često naziva mimoza. Još jedna podvrsta akacije često se pominje u Bibliji. Bog je naredio da se kovčeg saveza i delovi tabernakla naprave od akacijinog drveta (Izlazak 25:10; 26:15, 26NW).

Jedna čuvena vrsta iz porodice akacija jeste akacija u obliku raširenog kišobrana koja se nalazi u Africi. Lišće te akacije je omiljena hrana za žirafe. U stvari, one bi potpuno obrstile akacije da nije jedinstvene saradnje između tog drveta i jedne vrste mrava. Drvo pruža dom i nektar kao hranu za tog mrava. Za uzvrat, mrav bocka proždrljivu žirafu, terajući nežnog diva da ode i brsti neko drugo drvo. Takva saradnja pruža izvanredan dokaz inteligentnog stvaralaštva, zar ne?

Raznim vrstama akacije u Australiji pretnju ne predstavljaju žirafe. Pa ipak, akacije imaju neprijatelje poput suše i zato su opremljene delotvornom odbranom. Spoljašnja opna akacijinog semena tako je tvrda da se na neki način mora oštetiti da bi voda prodrla i da bi započelo klijanje. To semenje je toliko tvrdo da baštovani moraju da ga potope u ključalu vodu kako bi nabubrene čaure počele da klijaju kad se poseju. U prirodi, seme akacije može da miruje decenijama! Na kraju će neki šumski požar naterati malo tvrdo seme da proklija. Zato čak i tokom najvećih suša, u tlu se nalazi „banka semenja“ akacije, koje samo čeka da otpočne nov život.

Već godinama se neke otporne akacije izvoze iz Australije u Afriku kao potencijalna hrana u vreme suše. Jedna velika prednost je što te akacije mogu da prežive na tvrdom, jalovom zemljištu. Neke vrste mogu da rastu čak i na peščanim dinama! To drveće drži zemljište, snabdeva ga azotom i služi kao zaklon od vetra, pružajući na taj način i bolju sredinu za druge biljke.

Višenamenska akacija

Zbog visokog nivoa proteina i hranljivosti slične žitaricama, neki naučnici gledaju na akaciju kao na potencijalnu poljoprivrednu kulturu. Pečeno semenje ima prijatan ukus sličan orahu; kada se skuva ima ukus sočiva. Akacijino semenje se melje u brašno i od njega se pravi hleb, pa čak i testenina. Neke vrste godišnje daju i do 10 kilograma semenja.

Mirisni cvet akacije koristi se u spravljanju parfema. Pored toga, akacija se koristi i kao stočna hrana i za sprečavanje erozija tla. Ali, samo smo se dotakli mnogih njenih namena.

Australijski Aboridžini su od akacijinog drveta pravili bumerange. Jedna vrsta poznata kao Acacia acuminata, naziva se „džem od maline“, budući da kad se njeno deblo poseče ono širi miris sličan mirisu maline. Prvi australijski kolonisti koristili su debla akacije za svoje kuće od pruća i blata. Blato je slagano preko isprepletenih mladica i tako su pravljeni zidovi kuće.

Zar nije gotovo neverovatno u koje se sve svrhe koristi ovo drvo? Međutim, kada u Australiji dođe proleće, čovek ne razmišlja o višestrukosti akacije. Umesto toga, kada plašt zlatnih paperjastih cvetova koji se njišu prekrije obronke, srca se ispune milinom i pesme nagrnu u misli. Lepota i korisnost ovog drveća podseća mnoge koji joj se dive na kreativnost i briljantnost onoga ko je „sve sagradio“ — Boga (Jevrejima 3:4).

[Slike na stranama 16, 17]

Cvetovi i čaure semenja akacije

[Izvor]

© Australian Tourist Commission

[Izvori slika na 15. strani]

Akacija: © Copyright CSIRO Land and Water; poštanska markica: National Philatelic Collection, Australia Post; amblem: Used with permission of the Department of the Prime Minister and Cabinet