Porezi cena ’civilizovanog društva‘?

„Poreze plaćamo da bismo imali civilizovano društvo“ (Natpis na zgradi Službe za državne prihode u Vašingtonu, SAD).

VLADE tvrde da su porezi nužno zlo — cena ’civilizovanog društva‘. Bez obzira da li se slažete s tim ili ne, neosporno je da je ta cena uglavnom visoka.

Porezi se mogu svrstati u dve kategorije, neposredne i posredne poreze. Primeri neposrednih poreza jesu porez na dohodak, porez na prihod korporacije i porez na nekretnine. Od njih, verovatno najveće nezadovoljstvo izaziva porez na dohodak što je posebno slučaj u zemljama gde je taj porez progresivan. To znači da što više zarađujete, morate da platite veći porez. Kritičari tvrde da su progresivni porezi kočnica napornom radu i uspehu.

Publikacija OECD Observer, koju objavljuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, podseća nas da pored poreza koje uzimaju vlade na saveznom nivou, „oni koji privređuju možda moraju da plate i opštinski, regionalni, pokrajinski ili državni porez na dohodak, pored poreza na dohodak koje plaćaju saveznoj vladi. To je slučaj s Belgijom, Islandom, Japanom, Kanadom, Korejom, sa Sjedinjenim Državama, skandinavskim zemljama, Švajcarskom i Španijom“.

Posredni porezi uključuju carinu, poreze na promet i poreze na alkoholna pića i cigarete. Ovi porezi nisu toliko osetni kao neposredni porezi ali i pored toga mogu da predstavljaju finansijsko breme, naročito za siromašne. Tvrdnju da poreski obveznici iz srednje klase i klase bogatih plaćaju veći deo poreza u Indiji, autorka Džajali Goš u indijskom časopisu Frontline naziva pričom za malu decu. Gošova kaže: „Vlade indijskih država više od 95 procenata ukupnog prihoda od poreza ubiru putem posrednih poreza... Izgleda da siromašnim ljudima, a ne bogatim, na porez odlazi veći deo prihoda.“ Ovu nejednakost očigledno stvaraju visoki porezi na robu široke potrošnje, kao što su sapun ili hrana.

Međutim, šta vlade čine sa svim tim novcem koji sakupe?

 Kuda ide novac

Mora se priznati, vlade troše ogromne sume novca kako bi osnovale neophodne službe i obezbedile njihovo funkcionisanje. Na primer, svaka četvrta osoba u Francuskoj radi u javnom sektoru. Oni rade kao nastavnici, poštanski radnici, osoblje muzeja i bolnica, policajci i na drugim poslovima iz ovog sektora. Porezi su neophodni za isplatu njihovih plata. Porezi takođe služe za izgradnju puteva, škola i bolnica i za finansiranje usluga kao što su odvoženje smeća i raznošenje pošte.

Još jedan snažan razlog za uzimanje poreza predstavljaju potrebe vojske. Porez na dohodak je prvi put uziman od bogatih Britanaca za finansiranje rata protiv Francuske 1799. Međutim, britanska vlada je tokom Drugog svetskog rata počela da zahteva plaćanje poreza na dohodak i od radničke klase. Danas je finansiranje nacionalnih vojnih snaga podjednako skupo, čak i u vreme mira. Prema proceni Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja iz Stokholma, svetski vojni troškovi u 2000. iznosili su oko 712 milijardi evra.

Primenjena sociologija

Porezi takođe služe i kao sredstvo ’primenjene sociologije‘, u tom smislu da na nešto podstiču, a od nečega pak odvraćaju. Na primer, smatra se da porez na alkoholna pića smanjuje njihovu preteranu upotrebu. Tako u mnogim zemljama porezi čine 35 procenata maloprodajne cene piva.

Visokim porezima podleže i duvan. U Južnoj Africi porezi čine od 45 do 50 procenata cene kutije cigareta. Međutim, motiv koji pokreće vlade da uvode takve poreze nije uvek potpuno nesebičan. U skladu s tim, autor Kenet Vorner u časopisu Foreign Policy primećuje da duvan predstavlja „ekonomsku silu, čijom se prodajom ostvaruju godišnji prihodi od više stotina milijardi dolara plus prihodi od poreza koji iznose nekoliko milijardi dolara“.

Jedan pažnje vredan primer delovanja primenjene sociologije dogodio se početkom 20. veka. Američki zakonodavci su nastojali da spreče nastanak bogatih porodičnih dinastija. Na koji način? Tako što su uveli porez na nasledstvo. Kada bi jedan bogataš umro, veliki deo njegovog nagomilanog bogatstva otišao bi na poreze. Zagovornici ovog poreza tvrde da on „preusmerava bogatstvo iz porodičnih, aristokratskih krugova u građanske, demokratske krugove“. Možda su u pravu, međutim, bogati poreski obveznici su pronašli više načina da ublaže „udarac“ tog poreza.

Porezi se i dalje koriste za podupiranje različitih socijalnih programa, poput onih koji se tiču životne sredine. The Environmental Magazine izveštava: „Devet zapadnoevropskih zemalja nedavno je uvelo zamenske poreze u cilju očuvanja životne sredine, većinom da bi se smanjilo zagađivanje vazduha.“ Progresivni porezi na dohodak, spomenuti ranije, predstavljaju još jedan primer primenjene sociologije; zamisao je da se smanji jaz između bogatih i siromašnih. Neke vlade takođe omogućavaju poreske olakšice onima koji daju dobrotvorne donacije ili parovima koji imaju decu.

Zašto su poreski zakoni tako komplikovani?

Kad god se predloži neki novi poreski zakon, zakonodavci nastoje da zatvore sve moguće rupe u njemu. Setite se, u igri su ogromne sume novca. S kojim rezultatom? Poreski zakoni su uglavnom složeni i obiluju stručnom terminologijom. Jedan članak u časopisu Time objašnjava da se u američkom poreskom zakonu mnoštvo komplikacija „javlja oko definicije dohotka“, to jest, oko određivanja toga šta podleže porezu. Daljnje komplikacije nastaju usled bezbrojnih pravila „koja omogućavaju različite poreske olakšice i oslobođenja“. Međutim, poreski zakoni nisu komplikovani samo u Sjedinjenim Državama. Nedavno izdanje Poreskog zakona Ujedinjenog kraljevstva stalo je u deset tomova, što je ukupno 9 521 strana.

Služba za ispitivanje poreske politike pri Univerzitetu u Mičigenu izveštava: „Svake godine poreski obveznici u Sjedinjenim Državama provedu više od tri milijarde sati popunjavajući prijave poreza na dohodak... Sve u svemu, vreme i novac koje poreski obveznici u Sjedinjenim Državama potroše [na popunjavanje poreskih prijava] odgovaraju sumi od čak 100 milijardi dolara godišnje, što je oko 10 procenata sakupljenog poreza. Veliki deo ove svote, koja je rezultat sleđenja poreskih propisa, treba pripisati zapanjujućoj složenosti zakona o porezu na dohodak.“ Ruben, koji je spomenut na početku prvog članka u ovoj seriji, kaže: „Ranije sam pokušavao da sam popunim svoje poreske prijave. Međutim, to je gutalo moje vreme i često sam imao osećaj da  plaćam više nego što je trebalo. Zato sada moje poreske prijave umesto mene popunjava moj računovođa.“ (Vidite okvir „Pridržavati se poreskih zakona“, na 8. strani.)

Neki plaćaju, neki izbegavaju, a neki zaobilaze

Premda nerado, većina ljudi će ipak priznati da društvo ima koristi od poreza. Šef britanske Službe poreskih prihoda jednom prilikom je rekao: „Niko ne uživa kada mora da plaća porez na dohodak. S druge strane, malo je onih koji smatraju da bi nam bez njega bilo bolje.“ Neki procenjuju da se u Sjedinjenim Državama čak 90 procenata poreskih obveznika pridržava poreskih zakona. Jedan poreski stručnjak priznaje: „Uzrok mnoštva propusta u poštovanju poreskih zakona nije namerno zaobilaženje, već teškoće u vezi s njim i pratećim procedurama.“

I pored toga, mnogi pronalaze načine da izbegnu plaćanje pojedinih poreza. Na primer, osmotrite šta je u članku koji je objavio U.S.News & World Report bilo rečeno o porezima na prihod korporacije: „Mnoge firme legalno izbegavaju veći deo svojih poreskih obaveza — a ponekad i sve njih — i to putem poreskih olakšica i mahinacija u računovodstvu.“ Navodeći primer jedne takve dobro smišljene mahinacije, članak nastavlja: „Jedna korporacija iz Sjedinjenih Država osniva firmu u jednoj stranoj zemlji, u kojoj  su poreske stope izuzetno povoljne, a zatim tu firmu ovlašćuje da vodi korporaciju.“ Tada kompanija nije dužna da plaća američke poreze — koji mogu iznositi i do 35 procenata — čak i ako je „glavno sedište možda tek nešto više od ormara za kartoteku i poštanskog sandučeta“.

Zatim, postoji i otvorena utaja poreza. U jednoj evropskoj zemlji utaja poreza se, navodno, smatra „nacionalnim sportom“. Prema jednom istraživanju u Sjedinjenim Državama, svega 58 procenata muškaraca između 25 i 29 godina smatra da je pogrešno ne prijaviti sav prihod. Oni koji su sproveli ovo istraživanje priznaju: „Ovaj izveštaj ne govori pohvalno o etici i moralu našeg društva.“ Procenjuje se da u Meksiku oko 35 procenata poreskih obveznika vrši utaju poreza.

Međutim, generalno gledano, ljudi priznaju da su porezi neophodni i nemaju ništa protiv toga da plate svoj deo. Međutim, poznate reči koje se pripisuju cezaru Tiberiju zvuče istinito: „Dobar pastir treba da striže svoje ovce, a ne da im dere kožu.“ Kako treba da gledate na plaćanje poreza ukoliko smatrate da vas ugnjetava jedan sistem koji izgleda da je tegoban, nepošten i suviše složen?

[Okvir na 7. strani]

Dobro razmislite pre nego što se preselite!

Poreski sistemi se razlikuju od zemlje do zemlje. Porezi na dohodak se čak i unutar jedne zemlje mogu mnogo razlikovati od mesta do mesta. Da li se preseliti u područje gde su poreske stope niže? Možda ipak treba dobro razmisliti pre nego što to učinite.

Na primer, jedan članak u časopisu OECD Observer podseća čitaoce da osnovna stopa poreza na dohodak nije kraj priče. U njemu se kaže: „Na visinu stvarnog poreza koji poreski obveznik treba da plati utiču i razne olakšice.“ Primera radi, u nekim zemljama su stope poreza na dohodak niske. Međutim, one pružaju „vrlo malo osnovnih poreskih olakšica i oslobođenja“. Na kraju može ispasti da u tim zemljama treba platiti više nego u zemljama s visokim poreskim stopama koje pružaju više poreskih oslobođenja i olakšica.

Kada je reč o Sjedinjenim Državama, neki razmišljaju da se presele u savezne države koje ne uzimaju porez na dohodak. Ali, da li će se time automatski štedeti novac? Prema publikaciji Kiplinger’s Personal Finance, neće. U njoj se kaže: „Naše istraživanje u nekoliko slučajeva pokazuje da savezne države koje ne naplaćuju porez na dohodak nadoknađuju razliku zahvaljujući višim stopama poreza na imovinu, poreza na promet i drugih kategorija poreza.“

[Okvir na 8. strani]

Pridržavati se poreskih zakona

Za mnoge od nas, plaćanje poreza je stresno i zamorno. Zato je Probudite se! pitao jednog poreskog stručnjaka za neke praktične predloge.

„Dobro se posavetujte. To je neophodno jer poreski zakon može biti komplikovan, a njegovo nepoznavanje veoma se retko prihvata kao opravdanje za to što se on ignoriše. Iako poreski obveznik možda smatra poreznike neprijateljima, oni često mogu dati tačna i jednostavna uputstva o plaćanju poreza. Poreske vlasti će ceniti ukoliko odmah tačno popunite svoju poresku prijavu. Njihov cilj nije da vas tuže zbog toga što se ne pridržavate propisa.

„Ukoliko je vaša finansijska dokumentacija komplikovana, potražite savet od nekog poreskog stručnjaka. Međutim, budite oprezni! Iako ima mnogo poreskih stručnjaka koji žele dobro da urade svoj posao kada su vaše finansije u pitanju, ima i mnogo onih koji to ne žele. Pitajte nekog pouzdanog prijatelja ili poznanika s posla da vam nekoga preporuči, i proverite na kakvom je glasu stručnjak koji vam je preporučen.

„Stvari obavljajte na vreme. Ukoliko zakasnite s predajom prijave, kazne mogu biti velike.

„Pažljivo vodite arhivu. Bez obzira na to kako vodite svoju arhivu, redovno unosite podatke u nju. Na taj način, kada bude trebalo da popunite prijavu, za to će vam biti potreban minimum truda. Takođe ćete biti bezbrižni u slučaju poreske kontrole.

„Budite pošteni. Mogli biste doći u iskušenje da varate ili da možda ponekad zaobiđete propise. Međutim, poreznici imaju mnogo efikasnih načina da otkriju lažne podatke. Uvek je najbolje biti pošten.

„Budite u toku. Ukoliko onaj kog ste angažovali da pripremi vašu poresku prijavu podnese netačne podatke, vi ćete biti odgovorni za to. Zato proverite da li vaš zastupnik radi onako kako vi želite.“

[Slika na 7. strani]

Na proizvode od duvana i na alkoholna pića u mnogim zemljama uzimaju se visoki porezi

[Slike na stranama 8, 9]

 Od poreza se finansira mnoštvo službi koje možda uzimamo zdravo za gotovo