Прихватио сам Божје гледиште о крви

ИСКУСТВО ЈЕДНОГ ЛЕКАРА

БИО сам у болничком амфитеатру где сам износио резултате једне аутопсије пред групом лекара. Говорећи о узроку смрти пацијента који је имао малигни тумор, рекао сам: „Можемо закључити да је непосредни узрок смрти овог пацијента хемолиза [разградња црвених крвних зрнаца] и акутно отказивање рада бубрега проузроковано трансфузијом велике количине крви.“

Један професор је устао и љутито узвикнуо: „Хоћете да кажете да смо пацијенту дали погрешну крвну групу?“ Одговорио сам: „Не, нисам то желео да кажем.“ Показао сам неке снимке исечака бубрежног ткива, и додао: „Можемо видети хемолизу [разградњу] великог броја црвених крвних зрнаца у бубрегу и на основу тога закључити да је то узрок акутног отказивања рада бубрега.“ a Атмосфера је постала напета и осећао сам како ми се уста суше од нервозе. Иако је он био професор, а ја млад лекар, сматрао сам да не треба да се повучем.

Када се ово десило, нисам био Јеховин сведок. Рођен сам 1943. у Сендају, граду на северу Јапана. Пошто је мој отац био патолог и психијатар, одлучио сам да студирам медицину. Године 1970, док сам похађао другу годину студија, једна млада жена, Масуко, постала је моја супруга.

 Почетак бављења патологијом

Масуко је радила да би нас издржавала док сам ја завршавао студије. Медицина ме је фасцинирала. Грађа људског тела испунила ме је страхопоштовањем! Па ипак, никад нисам размишљао о постојању Створитеља. Веровао сам да медицина може дати смисао мом животу. Након што сам постао лекар, одлучио сам да наставим студије и определио сам се за патологију — грану медицине која се бави карактеристикама, узроцима и последицама болести.

Док сам вршио аутопсије на пацијентима који су умрли од рака, почео сам да сумњам у ефикасност трансфузије крви. Пацијенти који имају рак у поодмаклом стадијуму могу постати анемични услед крварења. Пошто хемотерапија погоршава анемију, лекари често предлажу трансфузију. Међутим, почео сам да сумњам да ће то само поспешити ширење рака. У сваком случају, данас је познато да трансфузија крви изазива имуносупресију, која повећава вероватноћу поновног појављивања тумора и смањује стопу преживљавања пацијената оболелих од рака. b

Епизода о којој сам говорио на почетку одиграла се 1975. године. Професор ког сам споменуо, специјалиста хематологије, био је надлежан за операцију. Зато није чудо што је бесно реаговао кад сам рекао да је трансфузија крви проузроковала смрт пацијента! Упркос томе, наставио сам своје излагање и он се на крају смирио.

Свет без болести и смрти

Негде у то време моју супругу је посетила једна старија госпођа која је била Јеховин сведок. Када је она током разговора споменула Јехову, моја супруга ју је упитала шта та реч значи. Сведокиња је одговорила: „Јехова је име правог Бога.“ Масуко је од детињства читала Библију, али је у преводу који је она користила Божје име било замењено титулом „ГОСПОД“. Сада је сазнала да је Бог особа која има име!

Масуко је одмах почела да проучава Библију с том Сведокињом. Када сам дошао кући из болнице око један сат после поноћи, узбуђено ми је рекла: „У Библији пише да ће болест и смрт заувек нестати!“ Одговорио сам: „То би било дивно!“, а она је наставила: „Пошто ће нови свет ускоро доћи, не желим да губиш време.“ Помислио сам да је хтела да напустим посао лекара, па сам се наљутио и наш однос је од тада постао прилично напет.

Ипак, моја супруга је била упорна. Молила се Богу да нађе одговарајуће библијске стихове које ми је затим читала. Нарочито су ме дирнуле речи из Проповедника 2:22, 23: „Јер коју корист има човек од свега рада свога и од забринутости срца свога око труда свога под сунцем?... Ни ноћу се не одмара срце његово. И то је опет таштина.“ То се могло применити на мој начин живота — био сам потпуно посвећен медицини а ипак нисам налазио истинско задовољство у томе.

Једне недеље ујутро, у јулу 1975, кад је моја супруга отишла у  Дворану Краљевства Јеховиних сведока, изненада сам одлучио да идем и ја. Масуко је била веома изненађена што ме види, а Сведоци су ме срдачно дочекали. Од тада сам сваке недеље присуствовао састанку. Око месец дана касније, један Сведок је почео библијски студиј са мном. Моја супруга се крстила три месеца након што су је Јеховини сведоци први пут посетили.

Прихватање Божјег гледишта о крви

Ускоро сам сазнао да Библија заповеда хришћанима да се ’уздржавају од крви‘ (Дела апостолска 15:28, 29; Постање 9:4). Пошто сам већ сумњао у делотворност трансфузије, није ми било тешко да прихватим Божје гледиште о крви. c „Ако постоји Створитељ и ако он тако каже, онда то мора бити исправно“, размишљао сам.

Такође сам сазнао да је грех који смо наследили од Адама узрок болести и смрти (Римљанима 5:12). У то време сам вршио истраживање о артериосклерози. Док старимо, наше артерије отврдњавају и сужавају се, што доводи до срчаних обољења, цереброваскуларних поремећаја и обољења бубрега. Било ми је логично да је узрок наша наслеђена несавршеност. Након тога, моја преданост медицини је почела да слаби. Само Јехова Бог може да искорени болест и смрт!

У марту 1976, седам месеци након што сам почео да проучавам Библију, прекинуо сам специјализацију у универзитетској болници. Плашио сам се да никад више нећу моћи да радим као лекар, али добио сам посао у другој болници. Крстио сам се у мају 1976. Сматрао сам да је најбоље да посветим свој живот служби пуновременог проповедника, или пионира, што сам и учинио у јулу 1977. године.

Одбрана Божјег гледишта о крви

У новембру 1979, Масуко и ја смо прешли у једну скупштину у префектури Чиба, где је била велика потреба за објавитељима. Пронашао сам посао са скраћеним радним временом у једној болници. Првог дана на послу, био сам окружен групом хирурга. Сви су понављали исто питање: „Као Јеховин сведок, шта ћете урадити ако будете морали да лечите пацијента коме је неопходна трансфузија крви?“

С поштовањем сам рекао да ћу следити Божји закон о крви. Објаснио сам да постоје замене за крв и да ћу учинити све што могу да помогнем својим пацијентима. Након дискусије која је трајала око сат времена, шеф хирургије је рекао: „Разумем ваш став. Али ако у болницу стигне пацијент с великим губитком крви, ми ћемо се побринути за њега.“ Шеф хирургије је био познат као особа с којом је тешко сарађивати, али након тог разговора развили смо добар однос и он је увек поштовао моја уверења.

Поштовање Божјег закона о крви на испиту

Док смо служили у Чиби, градила се нова јапанска централа Јеховиних сведока у граду Ебини. Моја супруга и ја смо путовали тамо једном недељно да бисмо пружили здравствену негу Сведоцима који су као волонтери учествовали у градњи тог објекта, званог Бетел. Неколико месеци касније, позвани смо да служимо и живимо у Бетелу у Ебини. Тако смо се у марту 1981. преселили у зграде које су привремено коришћене као смештај за преко 500 волонтера који су ту радили. Пре подне сам помагао у чишћењу купатила и тоалета, а после подне сам вршио лекарске прегледе.

Један од мојих пацијената била је Илма Излуб, која је 1949. године дошла из Аустралије  у Јапан да би служила као мисионар. Имала је леукемију и лекари су јој рекли да ће живети само неколико месеци. Илма је одбила да прими трансфузију крви како би продужила живот и одлучила је да проведе своје последње дане у Бетелу. У то време још нису постојали лекови који, попут еритропоетина, стимулишу стварање црвених крвних зрнаца. Повремено је ниво њеног хемоглобина износио свега 3 или 4 грама! (Нормалан је од 12 до 15.) Али трудио сам се да јој пружим најбољу могућу негу. Илма је наставила да показује непоколебљиву веру у Божју Реч све до смрти у јануару 1988. Упркос прогнозама лекара, живела је још око седам година!

Током година, неким волонтерима из јапанске подружнице Јеховиних сведока била је потребна операција. Похвално је што су лекари из оближњих болница били спремни да сарађују и да врше хируршке захвате без крви. Често су ме позивали у операциону салу да пратим ток операције, а понекад сам чак и асистирао. Захвалан сам лекарима који поштују став Јеховиних сведока када је у питању крв. Заједничка сарадња пружила ми је многе прилике да разговарам с њима о својим веровањима. Један од тих лекара је недавно постао Сведок.

Занимљиво је што су напори лекара да лече Јеховине сведоке без крви дали значајан допринос медицини. Операције без крви пружају доказ о предностима бескрвног лечења. Истраживања показују да се пацијенти брже опорављају и да имају мање компликација након операције.

И даље учим од Највећег Лекара

Трудим се да будем у току с најновијим медицинским достигнућима. Поред тога, настављам да учим и од Јехове, Највећег Лекара. Он не гледа само спољашњост, већ нас види као личност у целини (1. Самуилова 16:7). Као лекар, трудим се да сваком пацијенту појединачно посветим пажњу, не концентришући се само на његову или њену болест. То ми омогућава да пружим пацијенту бољу негу.

Још увек служим у Бетелу, а помагање другима да уче о Јехови — и о његовом гледишту о крви — и даље ме чини веома радосним. Молим се за то да Велики Лекар, Јехова Бог, ускоро оконча болест и смрт. — Испричао Јасуши Аизава.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 14. страни]

„Објаснио сам да постоје замене за крв и да ћу учинити све што могу да помогнем својим пацијентима“

[Истакнути текст на 15. страни]

„Операције без крви пружају доказ о предностима бескрвног лечења“

[Слике на 15. страни]

Горе: док износим једно библијско предавање

Десно: са супругом Масуко