Povrće iz vaše bašte

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ CENTRALNOAFRIČKE REPUBLIKE

U MNOGIM zemljama ljudi svakodnevno brinu o tome kako da prehrane svoju porodicu. To je pravi izazov naročito kada su cene povrća koje se najčešće koristi previsoke. Uprkos tome, neki su pronašli relativno jednostavno rešenje — da sami uzgajaju neko povrće!

Verovatno biste i vi želeli da imate svoju bašticu. Doduše, možda za to nema baš mnogo prostora oko vaše kuće. Ali možda negde u blizini postoji zemljište koje biste mogli da obrađujete. Zamislite koliko biste novca uštedeli kada biste sami uzgajali ukusno i zdravo povrće! Baštovanstvo čak može biti jedan vid fizičke aktivnosti. Osim toga, to može biti porodični projekat u kom će i vaša deca uživati. Uzgajanje povrća je takođe i poučno. Tako možemo naučiti da budemo strpljivi (Jakov 5:7). Osim toga, dok posmatrate kako biljke rastu to vas može još više približiti Stvoritelju svih dobrih stvari (Psalam 104:14).

Ipak, nemojte očekivati da bavljenje baštovanstvom neće zahtevati trud ili da ćete brzo videti plodove svog rada. Međutim, uz odlučnost i malo veštine, možete uspeti!

Porodica koja je savladala izazov

Razmotrimo primer Timoteja i Lusi — jednog hrišćanskog bračnog para sa dvoje dece koji živi u Bangiju, glavnom gradu Centralnoafričke Republike. Oni su uvideli da je to što su zasadili svoju baštu bio praktičan način da dopune svoja skromna primanja, a ujedno im je pružilo i užitak.

Lusi je još sa 13 godina obrađivala jednu bašticu pored svoje kuće. U njoj je obično radila posle škole i vikendima. Uživala je dok je posmatrala kako biljke rastu. Međutim, tek godinama kasnije dosetila se da bi i njena porodica mogla da ima svoju bašticu. Pobrinula se da dobije na korišćenje  zemljište koje se nalazilo u blizini i koje je uglavnom služilo kao smetlište. Pretpostavila je da bi ono moglo biti plodno. Dugogodišnje razlaganje otpada nije štetilo zemljištu — naprotiv, učinilo ga je pogodnim za uzgajanje povrća. Lusi i Timotej su odlučili da tu parcelu pretvore u plodnu baštu.

Kako su otpočeli

Najpre su morali da se informišu o nekim stvarima. Razgovarali su sa onima koji se razumeju u uzgajanje povrća i učili su od njih. Pošto je toj parceli bilo potrebno navodnjavanje, naučili su kako da iskopaju bunar. Takođe im je pomoglo i to što su čitali knjige o obrađivanju bašte.

Čitali su o tome kako biljke utiču jedna na drugu i saznali su da neke biljke pospešuju rast drugih biljaka. Međutim, ima i onih koje ometaju rast drugih. Neki kažu da su šargarepa i paradajz idealni partneri u povrtnjaku. Takođe, celer i karfiol lepo napreduju kada se zajedno uzgajaju. Mirođija je pak „prijatelj“ grašku, krastavcima, zelenoj salati i crnom luku. Međutim, zelena salata i peršun ne uspevaju dobro jedno pored drugog. Crni luk šteti boraniji i grašku. Kada biljke ne odgovaraju jedna drugoj one ne napreduju dobro i podložne su uticaju štetočina i insekata.

Timotej i Lusi su takođe naučili da nije baš mudro da na celoj parceli uzgajaju samo jednu vrstu povrća. Ukoliko baštu napadnu insekti ili biljka oboli, mogli bi izgubiti sve. Uzgajanje različitih dobro odabranih biljaka omogućilo im je da taj rizik umanje. Začinske biljke i cveće unose raznobojnost, živost i lepotu u njihov povrtnjak i privlače pčele i druge korisne insekte koji pomažu da bašta bolje napreduje.

Ovaj par je našao način da uzgaja svoje povrće bez korišćenja otrovnih pesticida. Naučili su da jednostavno uzgajanjem belog luka mogu spasti baštu od nekih štetočina. a

Timoteju i Lusi je bilo potrebno mnogo truda i strpljenja, ali danas imaju divnu baštu. Oni u njoj uzgajaju kupus, peršun, paradajz, šargarepu, krastavce i plavi patlidžan. Ponekad bude više ploda nego što je ovoj porodici potrebno!

Imajte sopstvenu baštu!

Nisu samo ljudi u Africi ustanovili koliko je korisno imati svoju baštu. Primera radi, u Nemačkoj ima preko milion bašta u prigradskim područjima. Te bašte se ponekad nazivaju Šreber-bašta, po nemačkom botaničaru Danijelu Šreberu. To su zapravo male parcele (200-400 kvadratnih metara) načičkane jedna uz drugu i izdate pod zakup gradskom stanovništvu. Prema rečima jednog istraživača, ove baštice „igraju važnu ulogu u uzgajanju svežeg voća i povrća“. One takođe predstavljaju mali „raj“ za baštovane — mesto za rad i relaksaciju.

Biblija obećava da će uskoro čitava zemlja biti poput jedne bašte, zapravo postaće pravi raj (Luka 23:43). Ali, možda u međuvremenu možete pronaći neku parcelu i uživati u povrću iz sopstvene bašte.

[Fusnota]

[Slika na 24. strani]

Timotej i Lusi izvlače vodu iz bunara za navodnjavanje svoje porodične bašte

[Slika na 24. strani]

Bašta u predgrađu Minhena u Nemačkoj