Kad vaše dete ima povišenu temperaturu

„Nije mi dobro!“ Kada vam dete plačnim glasom kaže ove reči, verovatno mu odmah merite temperaturu. Ukoliko je povišena, sigurno ste uznemireni, što je i razumljivo.

Prema jednom istraživanju koje je izvršio Dečji centar Džon Hopkins iz Baltimora (Merilend, SAD), 91 posto roditelja smatra da „čak i umereno povišena temperatura može imati najmanje jednu štetnu posledicu, kao što je pojava grčeva ili oštećenje mozga“. Isto istraživanje otkriva da „89% roditelja daje svojoj deci sredstva za snižavanje temperature pre nego što ona dostigne 38,9 stepeni Celzijusa“.

Da li treba da budete uznemireni ukoliko vaše dete dobije povišenu temperaturu? I koji su najbolji načini da je snizite?

Značajna uloga povišene temperature

Šta izaziva povišenu temperaturu? Premda normalna temperatura tela u proseku iznosi oko 37 stepeni Celzijusa (merena oralno), ona obično tokom dana varira za stepen ili više. a Tako vaša temperatura ujutru može biti niža, a pred veče nešto viša. Hipotalamus, koji se nalazi u međumozgu, reguliše telesnu temperaturu na način vrlo sličan termostatu. Povišena temperatura se javlja kada imunološki sistem, očigledno reagujući na prodor bakterija ili virusa, stvara supstance u krvi koje se nazivaju pirogeni. To podstiče hipotalamus da „podesi“ temperaturu na viši stepen.

Premda je neugodna i izaziva dehidraciju, povišena temperatura nije obavezno štetna. U stvari, kako izveštava Mejo fondacija za medicinsko obrazovanje i istraživanje, izgleda da povišena temperatura predstavlja ključni faktor u pomaganju telu da se izbori s bakterijskim i virusnim infekcijama. „Virusima koji izazivaju prehladu i druge infekcije respiratornog trakta odgovara niža temperatura. Neznatno povišena temperatura zapravo pomaže vašem telu da se oslobodi virusa.“ Zbog toga je „snižavanje blago  povišene temperature“, kako navodi ova fondacija, „nepotrebno i može kočiti delovanje odbrambenog mehanizma vašeg deteta.“ Zanimljivo je da jedna bolnica u Meksiku čak leči neka oboljenja tako što povišava telesnu temperaturu. Taj postupak se naziva hipertermija.

Dr Al Saketi sa američkog Fakulteta za lekare hitne službe kaže: „Retko kad je povišena temperatura sama po sebi problem. Zapravo, ona je znak da možda postoji neka infekcija. Zato, kada dete ima povišenu temperaturu, pre svega treba obratiti pažnju na njega i na moguću infekciju, a ne na brojke na toplomeru.“ Američka pedijatrijska akademija zapaža: „Temperaturu koja je niža od 38,3 stepena Celzijusa obično ne treba snižavati ukoliko se dete ne oseća loše ili ukoliko nema groznicu praćenu grčevima. Čak i temperatura koja je veća od navedene ne mora obavezno biti opasna ili zabrinjavajuća, osim ako dete duže vreme ima grčeve ili ukoliko ima neko hronično oboljenje. Važnije je da posmatrate kako se vaše dete ponaša. Ako dobro jede i spava i ako je živahno, lečenje mu verovatno nije potrebno.“

Kako reagovati u slučaju blago povišene temperature

Naravno, to što je prethodno rečeno ne znači da ništa ne možete uraditi kako biste pomogli svom detetu. Ukoliko dete ima blago povišenu temperaturu, neki medicinski stručnjaci preporučuju sledeće: Nastojte da temperatura u dečjoj sobi bude prijatna. Obucite dete lagano. (Ukoliko mu je pretoplo to može povećati temperaturu.) Dajte detetu da pije više tečnosti kao što su voda, razblaženi voćni sokovi i supa, jer povišena temperatura može izazvati dehidraciju. b (Napici koji sadrže kofein, poput raznih vrsta kola ili crnog čaja, zapravo su diuretici i mogu prouzrokovati još veću dehidraciju.) Novorođenčad bi trebalo i dalje dojiti. Izbegavajte da dajete deci  teško svarljivu hranu, pošto povišena temperatura usporava proces varenja.

Kada dete ima temperaturu višu od 38,9°C, obično se daju neki lekovi za snižavanje temperature koji se mogu dobiti bez recepta, kao što su paracetamol ili ibuprofen. Međutim, važno je da se sledi uputstvo za upotrebu koje se dobija uz svaki lek, što uključuje i uzimanje tačno određene doze. (Deci ispod dve godine ne bi trebalo davati nikakav lek bez konsultovanja s lekarem.) Lekovi za snižavanje temperature ne deluju na viruse. Zato takvi lekovi neće ubrzati oporavak deteta od prehlade ili drugog sličnog oboljenja, ali mogu ublažiti simptome. Neki stručnjaci preporučuju da se deci i mladima ispod 16 godina ne daje aspirin za snižavanje povišene temperature, jer on može uticati na pojavu Rajovog sindroma— bolesti koja može biti smrtonosna. c

Temperatura se može sniziti i kupanjem pomoću sunđera. Stavite dete da sedi u kadici u kojoj se nalazi od dva do pet centimetara mlake vode, i kupajte ga koristeći sunđer. (Nemojte masirati dete alkoholom, jer može biti toksičan.)

Propratni okvir sadrži neke korisne informacije o tome kada bi možda bilo potrebno da se obratite lekaru. Medicinska nega je naročito važna za one koji žive u područjima gde su rasprostranjene bolesti kao što su denga, ebola, trbušni tifus ili žuta groznica.

Sve u svemu, najbolje što možete da uradite jeste da ublažite detetu simptome povišene temperature. Imajte na umu da se retko dešava da je temperatura toliko visoka da može da izazove neurološka oštećenja ili smrt. Čak i grčevi izazvani povišenom temperaturom, premda su zabrinjavajući, obično ne ostavljaju trajne posledice.

Naravno, preventiva je najbolji lek, a jedan od najefikasnijih načina da zaštitite dete od infekcije jeste da ga poučite osnovnoj higijeni. Naučite decu da često peru ruke, naročito pre jela, posle korišćenja toaleta, nakon boravka u masi ljudi na nekom javnom mestu ili posle igranja sa životinjama. Ako, uprkos vašem savesnom trudu dete ipak dobije blago povišenu temperaturu, nemojte se previše uzrujavati. Kao što smo saznali, puno toga postoji što možete učiniti da biste pomogli detetu da se oporavi.

[Fusnote]

[Okvir na 27. strani]

Obratite se lekaru ukoliko je dete . . .

◼ Mlađe od tri meseca i ima rektalnu temperaturu 38 stepeni Celzijusa ili više

◼ Staro između tri i šest meseci i ima temperaturu 38,3 stepena Celzijusa ili više

◼ Starije od šest meseci i ima temperaturu 40 ili više stepeni Celzijusa

◼ Ukoliko odbija da uzima tečnost i pokazuje znake dehidracije

◼ Ima grčeve ili je izuzetno tromo

◼ Ima povišenu temperaturu duže od tri dana

◼ Neprestano plače ili pokazuje znake smetenosti ili bunila

◼ Ima osip, dijareju, otežano diše ili stalno povraća

◼ Vrat mu je ukočen ili ima iznenadne jake glavobolje

[Izvor]

Izvor: Američka pedijatrijska akademija