Dolazak na svet u kom nema topline

KAD se rodi, beba dolazi na svet koji je surov, hladan i pun pritisaka. Premda ona ne može da izrazi svoja osećanja rečima, neki naučnici veruju da je beba u majčinoj utrobi i pre rođenja svesna svega što se dešava.

Knjiga The Secret Life of the Unborn Child kaže: „Sada znamo da je nerođeno dete svesno ljudsko biće koje reaguje na spoljašnje uticaje i koje od šestog meseca nakon začeća (a možda čak i pre toga) vodi aktivan emocionalni život.“ Iako se dete ne seća svog dolaska na svet, neki naučnici se pitaju da li stres koji pri tom doživi utiče na njegov budući život.

Nakon rođenja, stres se nastavlja. Izvan materice, beba se više ne hrani automatski. Nema više pupčane vrpce koja je prenosila kiseonik i hranljive materije. Da bi preživela, beba mora početi da diše i da uzima hranu. Potreban joj je neko ko će je hraniti i brinuti se o njenim ostalim fizičkim potrebama.

Novorođenče takođe treba da se razvija mentalno, emocionalno i duhovno. Zato neko mora da se brine o njemu i u tom pogledu. Ko to može najbolje učiniti? Šta roditelji treba da pruže bebi? Kako najbolje mogu udovoljiti njenim potrebama? Članci koji slede pružiće odgovore na ova pitanja.