Пређи на садржај

Пређи на садржај

Незабораван „дан отворених врата“

Незабораван „дан отворених врата“

Незабораван „дан отворених врата“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ МЕКСИКА

ДЕЛЕГАТИ из више од 40 земаља окупили су се 15. марта 2003. надомак града Мексика да би присуствовали посвећењу нових објеката подружнице који су приказани на слици. Те зграде за становање и штампарија део су најновијег проширења подружнице Јеховиних сведока у Мексику.

Први објекти ове подружнице били су посвећени 1974. године, када је у Мексику било око 65 000 Сведока. Пошто је број Сведока у овој земљи веома брзо растао, нове зграде су посвећене 1985, а затим и 1989. године. Последње проширење обухвата више од дванаест нових објеката, укључујући и велику штампарију, као и стамбене зграде у којима ће моћи да се смести око 1 300 чланова бетелске породице.

Две недеље након посвећења одржан је „дан отворених врата“ за људе који живе у близини подружнице. Између осталог, позивнице су послате званичницима, као и студентима и професорима новог универзитета који се налази близу подружнице. Многи који служе у подружници питали су се колико особа ће прихватити позив.

Велики одзив

Дошле су укупно 272 особе, међу којима су били студенти, као и представници државне и градске власти. Посетиоци су запазили да су зграде лепо уређене и чисте и изразили су цењење за гостољубивост која им је пружена. Једна жена је записала у књизи утисака: „Први пут сам посетила ваше објекте. Веома су лепи. Сада вам се још више дивим и поштујем вас.“

Други посетилац је приметио: „Имали смо погрешну представу о томе шта се овде ради. Кружиле су разне приче о вама... Али оно што сам управо видео улива ми поверење. Радо ћу вас примити у свој дом јер мислим да је оно што радите веома вредно.“

Једна професорка, чија је мајка Сведок, довела је две групе студената у посету. Она је рекла: „Желим да млади сазнају шта Јеховини сведоци раде широм света. Постоји много тога што могу научити током посете овом месту.“ Како је посета утицала на студенте?

Једна студенткиња је написала: „Хвала вам за гостољубивост. За мене и моје колеге ово је био незабораван дан.“ Друга девојка је прокоментарисала да неки људи заправо немају представу о томе какви су Сведоци јер их не саслушају када их они посете. „Морамо бити толерантни и отворени за нове идеје“, закључила је она. Један младић који станује у близини рекао је: „Раније сам имао потпуно другачије мишљење о вама, али сада видим да ви сложно сарађујете. Вредни сте као мрави.“

Међу посетиоцима је било и четворо полицијских службеника. Једна службеница је запазила: „Ово је нешто изузетно. Овде нема разлика. Онај ко чисти, онај ко ради у башти, сви су једнаки... То је предивно.“

Два мала дечака из комшилука, која имају девет, односно десет година, рекла су: „Ово је баш лепо и велико. Највише нам се свиђају машине. Тако су брзе. Најзанимљивије су оне које секу папир.“

У посету је дошао и један трауматолог са супругом и ћерком која је студент. Током обиласка његова супруга је постављала многа питања у вези с Библијом. Рекла је да се заинтересовала за библијску истину када су Сведоци посетили њеног оца, који је члан еванђелистичке цркве. Он би се разбеснео, а Сведоци би остали смирени. „Сада разумем зашто је тако“, изјавила је она.

Доктор и његова породица рекли су да су захваљујући овој посети променили мишљење о Сведоцима. Пошто је код њих запазио интересовање, њихов водич, Хосе, позвао их је да присуствују Меморијалу Христове смрти и понудио им је библијски студиј. Они су то прихватили, рекавши да би волели да се студиј одржи у подружници.

Дошли су следеће недеље код Хосеа и његове супруге Беатрис који су их срдачно дочекали у својој соби. Постављали су толико питања да је први студиј трајао три и по сата! Породица је присуствовала Меморијалу, 16. априла — заједно са оцем докторове супруге — да, са оним који би се разбеснео сваки пут кад би га Сведоци посетили!

Чланове бетелске породице нарочито је обрадовало то што су посетиоци узели пуно библијске литературе — 500 публикација, а највише Библија. Неки су рекли да никад раније нису имали Библију.

Једна жена која живи у близини рекла је Арманду, задуженом за штанд с библијском литературом: „Од сада ћу долазити на ваше састанке, јер знам да је ово истина.“ Неколико седмица касније, Армандо се обрадовао када је видео ту жену у Дворани Краљевства. Он каже: „Носила је књигу коју је добила на ’дан отворених врата‘. Када сам је поздравио, рекла ми је: ’Као што видите, одржала сам реч.‘“

Три дана током којих је подружница била отворена за посетиоце, брзо су прошла. Али, били су веома изграђујући. Док су слушали коментаре о подружници од особа које су први пут дошле у посету, чланови бетелске породице развили су још веће цењење за предност да служе у једној од подружница Јеховиних сведока.

[Слике на странама 24, 25]

1. Радионице за поправку возила, 2. зграда са службеним просторијама, 3. одељење за одржавање, 4. стамбене зграде, 5. штампарија, 6. дворана, 7. зграда за посетиоце

[Слике на 25. страни]

На „дан отворених врата“ дошло је на стотине особа, међу којима и студенти и полицајци