Nezaboravan „dan otvorenih vrata“

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

DELEGATI iz više od 40 zemalja okupili su se 15. marta 2003. nadomak grada Meksika da bi prisustvovali posvećenju novih objekata podružnice koji su prikazani na slici. Te zgrade za stanovanje i štamparija deo su najnovijeg proširenja podružnice Jehovinih svedoka u Meksiku.

Prvi objekti ove podružnice bili su posvećeni 1974. godine, kada je u Meksiku bilo oko 65 000 Svedoka. Pošto je broj Svedoka u ovoj zemlji veoma brzo rastao, nove zgrade su posvećene 1985, a zatim i 1989. godine. Poslednje proširenje obuhvata više od dvanaest novih objekata, uključujući i veliku štampariju, kao i stambene zgrade u kojima će moći da se smesti oko 1 300 članova betelske porodice.

Dve nedelje nakon posvećenja održan je „dan otvorenih vrata“ za ljude koji žive u blizini podružnice. Između ostalog, pozivnice su poslate zvaničnicima, kao i studentima i profesorima novog univerziteta koji se nalazi blizu podružnice. Mnogi koji služe u podružnici pitali su se koliko osoba će prihvatiti poziv.

Veliki odziv

Došle su ukupno 272 osobe, među kojima su bili studenti, kao i predstavnici državne i gradske vlasti. Posetioci su zapazili da su zgrade lepo uređene i čiste i izrazili su cenjenje za gostoljubivost koja im je pružena. Jedna žena je zapisala u knjizi utisaka: „Prvi put sam posetila vaše objekte. Veoma su lepi. Sada vam se još više divim i poštujem vas.“

Drugi posetilac je primetio: „Imali smo pogrešnu predstavu o tome šta se ovde radi. Kružile su razne priče o vama... Ali ono što sam upravo video uliva mi poverenje. Rado ću vas primiti u svoj dom jer mislim da je ono što radite veoma vredno.“

Jedna profesorka, čija je majka Svedok, dovela je dve grupe studenata u posetu. Ona je rekla: „Želim da mladi saznaju šta Jehovini svedoci rade širom sveta. Postoji mnogo toga što mogu naučiti tokom posete ovom mestu.“ Kako je poseta uticala na studente?

Jedna studentkinja je napisala: „Hvala vam za gostoljubivost. Za mene i moje kolege ovo je bio nezaboravan dan.“ Druga devojka je prokomentarisala da neki ljudi zapravo nemaju predstavu o tome kakvi su Svedoci jer  ih ne saslušaju kada ih oni posete. „Moramo biti tolerantni i otvoreni za nove ideje“, zaključila je ona. Jedan mladić koji stanuje u blizini rekao je: „Ranije sam imao potpuno drugačije mišljenje o vama, ali sada vidim da vi složno sarađujete. Vredni ste kao mravi.“

Među posetiocima je bilo i četvoro policijskih službenika. Jedna službenica je zapazila: „Ovo je nešto izuzetno. Ovde nema razlika. Onaj ko čisti, onaj ko radi u bašti, svi su jednaki... To je predivno.“

Dva mala dečaka iz komšiluka, koja imaju devet, odnosno deset godina, rekla su: „Ovo je baš lepo i veliko. Najviše nam se sviđaju mašine. Tako su brze. Najzanimljivije su one koje seku papir.“

U posetu je došao i jedan traumatolog sa suprugom i ćerkom koja je student. Tokom obilaska njegova supruga je postavljala mnoga pitanja u vezi s Biblijom. Rekla je da se zainteresovala za biblijsku istinu kada su Svedoci posetili njenog oca, koji je član evanđelističke crkve. On bi se razbesneo, a Svedoci bi ostali smireni. „Sada razumem zašto je tako“, izjavila je ona.

Doktor i njegova porodica rekli su da su zahvaljujući ovoj poseti promenili mišljenje o Svedocima. Pošto je kod njih zapazio interesovanje, njihov vodič, Hose, pozvao ih je da prisustvuju Memorijalu Hristove smrti i ponudio im je biblijski studij. Oni su to prihvatili, rekavši da bi voleli da se studij održi u podružnici.

Došli su sledeće nedelje kod Hosea i njegove supruge Beatris koji su ih srdačno dočekali u svojoj sobi. Postavljali su toliko pitanja da je prvi studij trajao tri i po sata! Porodica je prisustvovala Memorijalu, 16. aprila — zajedno sa ocem doktorove supruge — da, sa onim koji bi se razbesneo svaki put kad bi ga Svedoci posetili!

Članove betelske porodice naročito je obradovalo to što su posetioci uzeli puno biblijske literature — 500 publikacija, a najviše Biblija. Neki su rekli da nikad ranije nisu imali Bibliju.

Jedna žena koja živi u blizini rekla je Armandu, zaduženom za štand s biblijskom literaturom: „Od sada ću dolaziti na vaše sastanke, jer znam da je ovo istina.“ Nekoliko sedmica kasnije, Armando se obradovao kada je video tu ženu u Dvorani Kraljevstva. On kaže: „Nosila je knjigu koju je dobila na ’dan otvorenih vrata‘. Kada sam je pozdravio, rekla mi je: ’Kao što vidite, održala sam reč.‘“

Tri dana tokom kojih je podružnica bila otvorena za posetioce, brzo su prošla. Ali, bili su veoma izgrađujući. Dok su slušali komentare o podružnici od osoba koje su prvi put došle u posetu, članovi betelske porodice razvili su još veće cenjenje za prednost da služe u jednoj od podružnica Jehovinih svedoka.

[Slike na stranama 24, 25]

1. Radionice za popravku vozila, 2. zgrada sa službenim prostorijama, 3. odeljenje za održavanje, 4. stambene zgrade, 5. štamparija, 6. dvorana, 7. zgrada za posetioce

[Slike na 25. strani]

Na „dan otvorenih vrata“ došlo je na stotine osoba, među kojima i studenti i policajci