Поглед у свет

Пљачка осујећена захваљујући Интернету

Један човек из Уругваја по имену Маурисио разговарао је са својим пријатељем из Бразила преко Интернета користећи компјутерску камеру (вебкамеру). Када је његов пријатељ прекинуо разговор да би отворио врата посетиоцима, убрзо су се на екрану Маурисиовог компјутера појавила два непозната човека од којих је један имао пиштољ. Маурисио је престрављено гледао док су пљачкаши, не знајући да их он посматра, почели брзо да сакупљају драгоцености његовог пријатеља. Када је схватио шта се дешава, телефонирао је једном свом рођаку у Сао Паулу. Тај рођак је обавестио полицију, која је опколила кућу. Након што су три сата држали укућане као таоце, пљачкаши су се предали полицији. Повређених није било.

 Јаз између човека и мајмуна

Недавна анализа ДНК шимпанзи и орангутана, као и неких врста мајмуна и макакија, открила је да њихов генетски склоп није толико сличан човековом као што су научници некада мислили. „Код мајмуна и човеколиких мајмуна постоје не мале, већ велике разлике у ДНК, које их деле од човека и једне од других“, каже се у британском часопису New Scientist. „У хромозомима постоје велики недостаци, односно умеци генетског материјала“, објашњава Кели Фрејзер из компаније Perlegen Sciences (Калифорнија, САД), која је направила анализу. New Scientist је описао разлике као „понор [који] нас дели од мајмуна“.

Нестали рођаци

Хиљаде породица широм света не знају где се налазе њихови чланови који су нестали у ратовима или грађанским немирима. Немачке новине Frankfurter Allgemeine Zeitung извештавају да је у Женеви недавно одржана конференција под темом „Нестали“ која је била посвећена тешком положају у ком се налазе породице несталих особа. Према речима Софи Мартин, директора Пројекта за проналажење несталих особа Међународног комитета Црвеног крста, „[чланови породица] могу страховати годинама након престанка сукоба“. У многим случајевима, чланови породица жртава осећају се „неспособним да наставе даље са својим животом или да почну емоционално да се опорављају од губитка“. Бивше зараћене стране често нису наклоњене сарадњи у проналажењу несталих особа. Разлог можда не лежи толико у неспособности колико у неспремности. Један стручњак је истакао да откривање истине о околностима под којима су нестале особе изгубиле живот може изнети на видело зверства почињена у рату.

Деца коју мајке доје паметнија су и здравија

„Истраживачи из Квинсленда који су проучавали скоро 4 000 деце из Бризбана установили су да, генерално гледано, деца коју мајке доје имају већи коефицијент интелигенције“, наводе новине The Daily Telegraph из Сиднеја у Аустралији. Професор Џејк Наџман, са Универзитета у Квинсленду, рекао је: „Што мајка дуже доји дете то ће оно бити интелигентније. Коефицијент интелигенције код деце која су храњена мајчиним млеком виши је за око осам јединица од коефицијента деце која нису дојена, што је прилично велика предност. Дакле, ради се о томе да ли ће ваше дете бити просечно или натпросечно интелигентно.“ Дојење изгледа има још једну предност — оно може бити чинилац који до 30 посто смањује ризик од гојазности код деце, наводи један извештај у сиднејским новинама Sunday Telegraph. Према речима Џој Хедс, саветнице за дојење, „мајчино млеко садржи врло мало неупотребљивих материја, тако да се оно скоро потпуно искористи. Чак и ако је ваша беба коју дојите сада напредна и буцмаста, то вероватно у будућности неће представљати проблем. Међутим, за гојазне бебе које се хране из флашице постоји већа шанса да кад одрасту буду дебеле особе“.

Веома удаљена служба за међуградске позиве

Један жена, телефонски претплатник из Филаделфије, у Сједињеним Државама, позива локалну претплатничку службу. Иако се млада жена која одговара на позив представља као Мишел, њено право име је Мегна и она се налази у Индији, где је тренутно ноћ. Позивни центри у Индији запошљавају више од 100 000 људи који помажу у пословању иностраних представништава великих компанија као што су American Express, AT&T, British Airways, Citibank и General Electric. Пребацивање тог посла у Индију подстакле су повољне цене у међународном телефонском саобраћају, као и то што у Индији има мноштво образованих радника који говоре енглески језик, „чија је плата за 80 посто мања од плате њихових колега са запада“, извештава часопис India Today. Да би им изговор био што ближи америчком, оператери попут Мегне месецима се обучавају. У оквиру те обуке „гледају холивудске хитове како би научили бројне америчке акценте“. На компјутеру Мегна чак види и какво је време у Филаделфији, тако да може коментарисати о томе, а разговор завршава речима: „Пријатан дан.“

Водовод под морем

Установљено је да два подводна вулкана откривена близу обале канадског острва Ванкувер делују као огроман водоводни систем који се налази испод океанског дна, извештава часопис Canadian Geographic. Научници дуго знају да морска вода циркулише испод океанског дна. „Проблем је у томе што на већем делу океанског дна нема много водопропусних стена“, објашњава Ендру Фишер, хидрогеолог с Калифорнијског универзитета у Санта Крузу. Фишер и његове колеге су открили да један подводни вулкан увлачи морску воду што јој омогућава да продре кроз непропусни слој глине која прекрива океанско дно. Вода затим избија из другог вулкана који је удаљен више од 50 километара. Фишер претпоставља да ће ово откриће омогућити боље разумевање састава морске воде, као и сазнање о микробима који живе у земљиној кори испод океана.

Човек се учи док је жив

У Непалу, где је неписменост распрострањена, један старац који има више од 12 унука постао је познат захваљујући настојању да стекне образовање. Бал Бахадур Карки, познат као Писац Бажеј, рођен је 1917. и борио се у Другом светском рату. Када је имао 84 године, успео је да након четири покушаја добије сведочанство о завршеној основној школи. Сада, у старости од 86 година, похађа часове из неких предмета у средњој школи. Главни циљ му је енглески језик, и чак помаже другима да га савладају. Када седи у клупи окружен младим људима то му помаже да заборави на своје године и да се поново осећа младим, каже он. Када је последњи пут боравио у главном граду Катмандуу, примио је више награда и бурне овације за оно што је постигао. Охрабрио је друге да не одустају од образовања само зато што су стари. Међутим, Писац Бажеј је имао и једну притужбу. Био је приморан да три дана хода да би стигао на аутобус за Катманду зато што није могао ићи редовном авионском линијом јер му је ускраћен попуст. Он је изјавио за новине The Kathmandu Post: „Авио-компаније треба да ми дају попуст за ученике јер сам и ја ученик.“

Ментални поремећаји код деце

„Двадесет два посто деце и адолесцената у Шпанији пати од неке врсте менталних поремећаја“, извештавају шпанске новине ABC. „Најуобичајенији су поремећаји у понашању, узнемиреност, депресија и поремећаји у исхрани“, наводи дечји психијатар Марија Хесус Мардоминго. Током последњих 30 година, специјалисти за ментално здравље запазили су велик пораст у броју споменутих поремећаја. На основу тога су закључили да емоционални проблеми често прате економски развој. Примера ради, они запажају драстичне промене у социјалним и културним вредностима, укључујући и знатно слабљење родитељског ауторитета. „Иако знамо да крутост и непопустљивост делују деструктивно“, наводи Марија Хесус Мардоминго, „потребно је да ауторитет и љубав буду у равнотежи.“