Pogled u svet

Pljačka osujećena zahvaljujući Internetu

Jedan čovek iz Urugvaja po imenu Maurisio razgovarao je sa svojim prijateljem iz Brazila preko Interneta koristeći kompjutersku kameru (vebkameru). Kada je njegov prijatelj prekinuo razgovor da bi otvorio vrata posetiocima, ubrzo su se na ekranu Maurisiovog kompjutera pojavila dva nepoznata čoveka od kojih je jedan imao pištolj. Maurisio je prestravljeno gledao dok su pljačkaši, ne znajući da ih on posmatra, počeli brzo da sakupljaju dragocenosti njegovog prijatelja. Kada je shvatio šta se dešava, telefonirao je jednom svom rođaku u Sao Paulu. Taj rođak je obavestio policiju, koja je opkolila kuću. Nakon što su tri sata držali ukućane kao taoce, pljačkaši su se predali policiji. Povređenih nije bilo.

 Jaz između čoveka i majmuna

Nedavna analiza DNK šimpanzi i orangutana, kao i nekih vrsta majmuna i makakija, otkrila je da njihov genetski sklop nije toliko sličan čovekovom kao što su naučnici nekada mislili. „Kod majmuna i čovekolikih majmuna postoje ne male, već velike razlike u DNK, koje ih dele od čoveka i jedne od drugih“, kaže se u britanskom časopisu New Scientist. „U hromozomima postoje veliki nedostaci, odnosno umeci genetskog materijala“, objašnjava Keli Frejzer iz kompanije Perlegen Sciences (Kalifornija, SAD), koja je napravila analizu. New Scientist je opisao razlike kao „ponor [koji] nas deli od majmuna“.

Nestali rođaci

Hiljade porodica širom sveta ne znaju gde se nalaze njihovi članovi koji su nestali u ratovima ili građanskim nemirima. Nemačke novine Frankfurter Allgemeine Zeitung izveštavaju da je u Ženevi nedavno održana konferencija pod temom „Nestali“ koja je bila posvećena teškom položaju u kom se nalaze porodice nestalih osoba. Prema rečima Sofi Martin, direktora Projekta za pronalaženje nestalih osoba Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, „[članovi porodica] mogu strahovati godinama nakon prestanka sukoba“. U mnogim slučajevima, članovi porodica žrtava osećaju se „nesposobnim da nastave dalje sa svojim životom ili da počnu emocionalno da se oporavljaju od gubitka“. Bivše zaraćene strane često nisu naklonjene saradnji u pronalaženju nestalih osoba. Razlog možda ne leži toliko u nesposobnosti koliko u nespremnosti. Jedan stručnjak je istakao da otkrivanje istine o okolnostima pod kojima su nestale osobe izgubile život može izneti na videlo zverstva počinjena u ratu.

Deca koju majke doje pametnija su i zdravija

„Istraživači iz Kvinslenda koji su proučavali skoro 4 000 dece iz Brizbana ustanovili su da, generalno gledano, deca koju majke doje imaju veći koeficijent inteligencije“, navode novine The Daily Telegraph iz Sidneja u Australiji. Profesor Džejk Nadžman, sa Univerziteta u Kvinslendu, rekao je: „Što majka duže doji dete to će ono biti inteligentnije. Koeficijent inteligencije kod dece koja su hranjena majčinim mlekom viši je za oko osam jedinica od koeficijenta dece koja nisu dojena, što je prilično velika prednost. Dakle, radi se o tome da li će vaše dete biti prosečno ili natprosečno inteligentno.“ Dojenje izgleda ima još jednu prednost — ono može biti činilac koji do 30 posto smanjuje rizik od gojaznosti kod dece, navodi jedan izveštaj u sidnejskim novinama Sunday Telegraph. Prema rečima Džoj Heds, savetnice za dojenje, „majčino mleko sadrži vrlo malo neupotrebljivih materija, tako da se ono skoro potpuno iskoristi. Čak i ako je vaša beba koju dojite sada napredna i bucmasta, to verovatno u budućnosti neće predstavljati problem. Međutim, za gojazne bebe koje se hrane iz flašice postoji veća šansa da kad odrastu budu debele osobe“.

Veoma udaljena služba za međugradske pozive

Jedan žena, telefonski pretplatnik iz Filadelfije, u Sjedinjenim Državama, poziva lokalnu pretplatničku službu. Iako se mlada žena koja odgovara na poziv predstavlja kao Mišel, njeno pravo ime je Megna i ona se nalazi u Indiji, gde je trenutno noć. Pozivni centri u Indiji zapošljavaju više od 100 000 ljudi koji pomažu u poslovanju inostranih predstavništava velikih kompanija kao što su American Express, AT&T, British Airways, Citibank i General Electric. Prebacivanje tog posla u Indiju podstakle su povoljne cene u međunarodnom telefonskom saobraćaju, kao i to što u Indiji ima mnoštvo obrazovanih radnika koji govore engleski jezik, „čija je plata za 80 posto manja od plate njihovih kolega sa zapada“, izveštava časopis India Today. Da bi im izgovor bio što bliži američkom, operateri poput Megne mesecima se obučavaju. U okviru te obuke „gledaju holivudske hitove kako bi naučili brojne američke akcente“. Na kompjuteru Megna čak vidi i kakvo je vreme u Filadelfiji, tako da može komentarisati o tome, a razgovor završava rečima: „Prijatan dan.“

Vodovod pod morem

Ustanovljeno je da dva podvodna vulkana otkrivena blizu obale kanadskog ostrva Vankuver deluju kao ogroman vodovodni sistem koji se nalazi ispod okeanskog dna, izveštava časopis Canadian Geographic. Naučnici dugo znaju da morska voda cirkuliše ispod okeanskog dna. „Problem je u tome što na većem delu okeanskog dna nema mnogo vodopropusnih stena“, objašnjava Endru Fišer, hidrogeolog s Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu. Fišer i njegove kolege su otkrili da jedan podvodni vulkan uvlači morsku vodu što joj omogućava da prodre kroz nepropusni sloj gline koja prekriva okeansko dno. Voda zatim izbija iz drugog vulkana koji je udaljen više od 50 kilometara. Fišer pretpostavlja da će ovo otkriće omogućiti bolje razumevanje sastava morske vode, kao i saznanje o mikrobima koji žive u zemljinoj kori ispod okeana.

Čovek se uči dok je živ

U Nepalu, gde je nepismenost rasprostranjena, jedan starac koji ima više od 12 unuka postao je poznat zahvaljujući nastojanju da stekne obrazovanje. Bal Bahadur Karki, poznat kao Pisac Bažej, rođen je 1917. i borio se u Drugom svetskom ratu. Kada je imao 84 godine, uspeo je da nakon četiri pokušaja dobije svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi. Sada, u starosti od 86 godina, pohađa časove iz nekih predmeta u srednjoj školi. Glavni cilj mu je engleski jezik, i čak pomaže drugima da ga savladaju. Kada sedi u klupi okružen mladim ljudima to mu pomaže da zaboravi na svoje godine i da se ponovo oseća mladim, kaže on. Kada je poslednji put boravio u glavnom gradu Katmanduu, primio je više nagrada i burne ovacije za ono što je postigao. Ohrabrio je druge da ne odustaju od obrazovanja samo zato što su stari. Međutim, Pisac Bažej je imao i jednu pritužbu. Bio je primoran da tri dana hoda da bi stigao na autobus za Katmandu zato što nije mogao ići redovnom avionskom linijom jer mu je uskraćen popust. On je izjavio za novine The Kathmandu Post: „Avio-kompanije treba da mi daju popust za učenike jer sam i ja učenik.“

Mentalni poremećaji kod dece

„Dvadeset dva posto dece i adolescenata u Španiji pati od neke vrste mentalnih poremećaja“, izveštavaju španske novine ABC. „Najuobičajeniji su poremećaji u ponašanju, uznemirenost, depresija i poremećaji u ishrani“, navodi dečji psihijatar Marija Hesus Mardomingo. Tokom poslednjih 30 godina, specijalisti za mentalno zdravlje zapazili su velik porast u broju spomenutih poremećaja. Na osnovu toga su zaključili da emocionalni problemi često prate ekonomski razvoj. Primera radi, oni zapažaju drastične promene u socijalnim i kulturnim vrednostima, uključujući i znatno slabljenje roditeljskog autoriteta. „Iako znamo da krutost i nepopustljivost deluju destruktivno“, navodi Marija Hesus Mardomingo, „potrebno je da autoritet i ljubav budu u ravnoteži.“