Zašto je hodanje preporučljivo?

IZGLEDA da milioni ljudi misle kako slobodno mogu da zaborave na zdravstvene koristi od vežbanja ako nisu u stanju da za to izdvoje puno vremena u okviru nekog sportsko-rekreativnog centra. Međutim, to nije tačno. Dr Rasel Pejt, sa Univerziteta u Južnoj Karolini, kaže: „Smatram da treba zvanično da priznamo mišljenje da je prijatna šetnja oko kvarta nakon večere jako poželjna stvar.“

Međutim, da li vam hodanje zaista može toliko koristiti? Da li ono može povoljno uticati na vaše zdravlje?

Hodanje je dobar lek

Grčki lekar Hipokrat je smatrao da je hodanje „čovekov najbolji lek“. Zapravo, postoji jedna izreka koja kaže: „Imam dva lekara: levu i desnu nogu.“ Da li je hodanje zaista zdravo?

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji često hodaju manje obolevaju nego ljudi koji vode sedelački način života. Ta istraživanja pokazuju da hodanje smanjuje rizik od srčanih oboljenja i šloga. Hodanje može da spreči nastanak dijabetesa jer povećava sposobnost tela da koristi insulin. Ono omogućava da kosti budu jake, sprečavajući osteoporozu. Hodanjem se razvija snaga i stiču gipkost i izdržljivost. Dobro je za mršavljenje i održavanje kilaže. Pored toga, ono povoljno utiče na san, poboljšava mentalne funkcije i može čak ublažiti depresiju.

Postoje tvrdnje da su istraživači sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji pre nekoliko godina ustanovili da 15-minutna šetnja u većoj meri ublažava uznemirenost i napetost nego neko blago sredstvo za umirenje! Kao i kod drugih fizičkih aktivnosti, hodanjem se oslobađaju endorfini, hemijske supstance u mozgu koje ublažavaju bol i podstiču na opuštanje, što pruža osećaj smirenosti i zadovoljstva.

Prema kanadskom časopisu The Medical Post, čak i lagana šetnja može povoljno uticati na zdravlje. Jedno istraživanje objavljeno u časopisu The New England Journal of Medicine otkriva da šetnja od samo 800 metara dnevno produžava život. Nedavna istraživanja ukazuju da vežbanje  triput dnevno po 10 minuta ima skoro isti efekat kao i vežbanje 30 minuta bez prekida. Zato razmislite o tome da svoj automobil parkirate malo dalje od svog odredišta i da ostatak puta pređete peške. Ili biste u toku dana mogli otići u kratku šetnju.

Još korisnije može biti brzo hodanje. Dr Karl Kaspersen, iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, Džordžija, kaže: „Kada nekoliko dana nedeljno po pola sata brzo hodate umesto da sedite, to može značajno smanjiti rizik od [dobijanja bolesti].“ Takođe, dobra strana hodanja je ta što ga mogu praktikovati svi, bez obzira na godine i zdravstveno stanje. Štaviše, hodanje ne zahteva poseban trening ili veštine — potrebna je samo odgovarajuća obuća.

Uživajte u prijatnoj šetnji

Nosite udobnu, komotnu odeću. Pošto ćete se zagrejati dok hodate, obucite odeću koju lako možete skinuti. Obuća treba da bude savitljiva, lagana i udobna, s niskim, elastičnim đonom. Obuća za hodanje treba da bude malo komotnija od obuće koju obično nosite. Ako planirate da hodate više od pola sata bez mogućnosti da usput pijete, možete poneti sa sobom malu bocu vode. Zagrejte se tako što prvih pet minuta hodate laganim tempom. Hodajte uspravno, laktovi i kolena treba da budu blago savijeni. Šake treba da budu skupljene, ali ne stisnute.

Kada se zagrejete, hodajte prirodnim, brzim korakom pri čemu treba gaziti punim stopalom, počevši od pete ka prstima. Zato je potrebna savitljiva obuća. Da li vam se čini da treba puno toga zapamtiti? Opustite se — za većinu ljudi ovo je prirodan način hoda. Brzina treba da bude takva da možete normalno razgovarati, a ne da ostanete bez daha. Ako tek počinjete da hodate na ovakav način, postepeno hodajte sve duže, dalje i brže. Pri kraju se opustite tako što ćete smanjiti brzinu. a

Ubrzan rad srca i zadihanost jesu uobičajene posledice napora, kao i blago do umereno znojenje. Prvih nekoliko dana možete osećati bol i slabost u mišićima. Obratite pažnju na reakciju tela. Ako osećate da se previše naprežete, usporite ili napravite kratku pauzu. Međutim, ako osetite simptome poput pritiska ili bola u grudima, nepravilnog lupanja srca, jako otežanog disanja, vrtoglavice ili mučnine, zaustavite se i odmah potražite pomoć. b

Pošto je organizam izložen manjem opterećenju, hodanje ima očiglednu prednost nad aktivnostima kao što su trčanje i aerobik. To znači da su manje šanse da dođe do povreda zglobova i mišića. Zaista, stručnjaci za fitnes prvenstveno preporučuju hodanje. Zato prošetajte, to je za vaše dobro!

[Fusnote]

[Okvir na 27. strani]

NEKI SAVETI ZA HODANJE

● Hodajte uspravljeni. Podignite bradu (da bude paralelna sa zemljom) i gledajte 6 metara napred

● Održavajte umerenu brzinu. Nemojte misliti da morate hodati tako brzo da gubite dah prilikom razgovora

● Nemojte hodati dugačkim koracima. Ako želite povećati brzinu, hodajte bržim i kraćim koracima

● Mašite rukama napred-nazad, i neka vam laktovi budu blizu tela. Izbegavajte da rukama mašete s jedne strane tela na drugu

● Gazite celim stopalom, počevši od pete ka prstima i odbacujte se njima

● Nije potrebno da nosite tegove. Oni mogu onemogućiti prirodne pokrete i dovesti do istezanja ligamenata i tetiva