Pogled u svet

Rane zatvorene patent-zatvaračem

Bolje je zatvoriti ranu medicinskim patent-zatvaračem (zipom) nego klasičnim zašivanjem, izveštava Frankfurter Allgemeine Zeitung. „Hirurški zavoj s patent-zatvaračem je lepljiv, baš kao i običan flaster. Zavoj, koji ima nizove zubaca, lepi se za obe strane rane i zatim zatvori kao patent-zatvarač na odeći.“ Prilikom jednog istraživanja koje je sprovedeno na Univerzitetskoj klinici u Getingenu, u Nemačkoj, upoređene su dve grupe pacijenata kojima je hirurškim putem odstranjen tumor kože. Pacijentima iz obe grupe tkivo ispod kože zašiveno je na uobičajen način. Međutim, kod pacijenata iz jedne grupe površinski sloj kože je zatvoren pomoću medicinskog patent-zatvarača, dok je kod pacijenata iz druge grupe rana zatvorena uobičajenim zašivanjem. Ožiljci od rana zatvorenih medicinskim patent-zatvaračem bili su znatno tanji i manje njih je ličilo na ružne šavove koji kao da su popustili.

 Mravi koji proizvode pesticid protiv štetočina

„Neki mravi koji gaje gljive kao hranu takođe prave i sredstvo protiv korova kako bi se oslobodili jednog parazita“, izveštavaju on-lajn vesti Bloomberg news service. Mravi iz porodice Atta colombica ne mogu svariti lišće i otpad organskog porekla koji donose u svoj mravinjak. Sakupljeno trulo bilje smeštaju u odeljke i koriste ga za uzgajanje gljiva. Međutim, gljive koje mravi uzgajaju napada jedan mikroparazit, koji im može smanjiti ili uništiti zalihu hrane. Da bi zaštitili gljive, mravi na svom telu uzgajaju jednu bakteriju. „Kada se pojavi neželjena gljiva [parazit], mravi o nju trljaju delove svog tela, oslobađajući pri tom sredstvo za uništavanje štetočina“, navodi se u tom izveštaju.

Posećenost crkava u Kanadi sve više opada

„Sekularizam u Kanadi trijumfuje“, izjavio je Jan Martel, kanadski pisac francuskog porekla, u intervjuu za časopis Publishers Weekly. Štaviše, jedan izveštaj u novinama The New York Times kaže da u Montrealu „posećenost crkava tako brzo opada da je u poslednje tri godine najmanje osamnaest njih zatvoreno i napušteno ili pretvoreno u stambene zgrade, a u jednom slučaju, čak u piceriju“. Prema rečima Margaret van Daj, profesora teologije na Kraljičinom univerzitetu u Kingstonu, u Ontariju, „ovo je društvo u kom religija više nema uticaj“.

Munje u Venecueli korisne za ozonski omotač

Iako 90 posto ozonskog omotača koji okružuje zemlju postoji zahvaljujući sunčevom ultravioletnom zračenju, ostalih 10 posto nastaje usled nevremena s grmljavinom. Upravo ono često pogađa močvarno područje Nacionalnog parka Katatumbo u državi Sulija, u Venecueli. Novine The Daily Journal iz Karakasa izveštavaju da u oblasti delte reke Katatumbo godišnje ima „140 do 160 dana kada preovladava nevreme s grmljavinom“. Smatra se da pojavi munja, pored niskih oblaka i lošeg vremena, doprinosi i metan, nusproizvod raspadanja biljaka i drugih materija iz okolnih laguna i močvara. Još jedno zanimljivo obeležje munja na području Katatumba jeste to da su one toliko daleko da se gromovi ne mogu čuti. To je „prirodni fenomen koji ne postoji nigde u svetu“, kaže se na Web sajtu Lost World Adventures.

Najskuplji gradovi

Tokio, Moskva i Osaka su najskuplji gradovi na svetu. To je zaključak jednog istraživanja koje je sprovela organizacija Mercer Human Resource Consulting. Prilikom tog istraživanja, kojim je obuhvaćeno 144 grada, upoređivane su cene više od 200 proizvoda i usluga, kao na primer cene stanovanja, odeće, prevoza, zabave, nameštaja i uređaja za domaćinstvo. Deset od dvadeset najskupljih gradova nalaze se u Aziji. Posle Moskve, među najskuplje gradove u Evropi spadaju Ženeva, London i Cirih. Njujork je deseti najskuplji grad, a među prvih 100 nema nijednog kanadskog grada. Što se tiče najjeftinijih gradova, na vrhu se nalazi Asunsion u Paragvaju.

Jezici koji nestaju

„Broj ’živih‘ jezika koji se govore u svetu opada brže nego populacija životinjskog sveta naše planete“, kaže se u jednom istraživanju o kom izveštava londonski The Independent. Lingvisti procenjuju da se širom sveta govori 6 809 jezika. Devedeset posto od tog broja govori manje od 100 000 ljudi. Jezika koje govori manje od 50 ljudi ima 357, a jezika koje govori samo po jedna osoba ima 46. Kolonizacija je prouzrokovala nestanak 52 od 176 jezika severnoameričkih plemena i 31 od 235 aboridžinskih jezika koji se govore u Australiji. Profesor Bil Saderland sa Univerziteta Istočne Anglije, u Engleskoj, izjavio je da kada bi se ugroženost jezika posmatrala na isti način kao ugroženost životinja, znatno veći broj jezika mogao bi biti klasifikovan kao „jako ugrožen“, „ugrožen“ ili „na granici ugroženosti“. On dodaje: „Ugroženost ptica i sisara dobro je poznata, međutim, jezici su daleko ugroženiji.“

Uzrok prehlade

„Ko ozebe taj se i prehladi“, kaže jedna stara izreka. Međutim, „već više od jednog veka, naučnici ulažu ogromno vreme i energiju pokušavajući da je opovrgnu“, piše The New York Times. „Ipak, uprkos njihovim naporima, prehlada se još uvek povezuje s vremenskim prilikama, što podstiče daljnja istraživanja.“ Počev od eksperimenata Luja Pastera 1878, napravljeno je na hiljade njih kako bi se utvrdilo kakva veza, ako je uopšte ima, postoji između hladnoće i prehlade. Ne iznenađuje što istraživači još uvek ne znaju tačan odgovor. Dr Džek Gvoltni, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za prehladu, navodi da pojavi prehlade doprinosi vlažnost, a ne niska temperatura. Ključna stvar jeste ta da je „prehlada složena — dakle, ne radi se o samo jednoj bolesti, već o kombinaciji mnogo sličnih bolesti, koje se pojavljuju u ciklusima u zavisnosti od vremenskih prilika, i to na načine koji se još uvek ne razumeju“, navode citirane novine.

Psihički problemi na radnom mestu

„Uzroci smanjenih radnih sposobnosti sve više su psihičke, a ne fizičke prirode“, kažu kanadske novine Globe and Mail. U jednom istraživanju o načinima rešavanja problema smanjene radne sposobnosti učestvovalo je više od 180 kanadskih kompanija. Rezultati su pokazali da je „sedamdeset devet posto ispitanika psihičke probleme svrstalo među vodeće uzroke kratkotrajne radne nesposobnosti, a sedamdeset tri posto je navelo da se psihičke bolesti nalaze na prvom mestu među uzrocima dugoročne radne nesposobnosti“. Među nekim razlozima za koje se smatra da doprinose povećanju stresa, anksioznosti i depresije na radnom mestu jesu starija dob zaposlenih kojima je teško da nastave s radom, povećanje obima posla i savremena tehnologija koja je dovela do toga da se „radni dan nikada ne završava“ budući da zaposleni mogu nastaviti posao kod kuće. Prema dr Ričardu Erlu s Kanadskog instituta za stres u Torontu, poslodavci mogu pomoći tako što će „poučiti nadležne kako da prepoznaju psihičke bolesti i kako da u tom slučaju postupaju, i organizujući programe za pružanje podrške i druge vrste pomoći“.