Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Zadivljujuć pustinjski borac

Zadivljujuć pustinjski borac

Zadivljujuć pustinjski borac

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ NAMIBIJE

NALAZIMO se u pustinji Namib na jugozapadu Afrike. Vazduh je čist i svež. Pred nama je vedar dan i sve je toplije dok se sunce približava svom zenitu. Ovo je područje peščanih dina i šljunkovitih ravnica koje su stalno izložene vetru. Zadivljeno posmatramo okolinu. Kakva li je ono gomila zelenog lišća u daljini? Dok prilazimo bliže, primećujemo da stojimo ispred jedne od najneobičnijih biljaka na svetu čiji je latinski naziv Welwitschia mirabilis. Latinska reč mirabilis u ovom naučnom nazivu znači „čudesan“.

U prirodi se ove biljke mogu naći jedino u pustinjskim oblastima Angole i Namibije. One se toliko razlikuju od svih drugih biljaka da ih naučnici svrstavaju u posebnu porodicu koju sačinjava samo jedna vrsta. „Od približno 375 000 vrsta biljaka poznatih čoveku, nijedna biljka nije izazvala toliko interesovanje kod botaničara kao Welwitschia; niti je predstavljala takav izazov prilikom klasifikacije“, piše Kris Bornman, u svojoj knjizi Welwitschia—Paradox of a Parched Paradise.

Welwitschia liči na gomilu lišća koje raste oko panja. Međutim, biljka zapravo ima samo dva lista. Pustinjski vetar ih obično iscepka u vidu traka. Jedno od imena za ovu biljku na afrikans jeziku znači „dva lista koja ne venu“. To ime je i te kako odgovarajuće! U ovom području tokom dana temperatura ponekad dostiže 40°C, dok noći mogu biti izuzetno hladne, a nema drveća koje bi ublažilo snažne nalete vetra. Dok većina biljaka uglavnom crpe vodu iz zemljišta putem korena, kod ove biljke je drugačije. U pustinji Namib godišnje padne u proseku manje od 25 milimetara kiše, a ponekad godinama uopšte nema padavina! Pod takvim uslovima, Welwitschia i dalje napreduje i listovi joj ostaju zeleni. Naučnici su se dugo pitali kako je tako nešto moguće. Izgleda da tajna leži u tome što listovi ove biljke apsorbuju vlagu iz jutarnje magle, koja stiže u pustinju zahvaljujući vetrovima koji duvaju sa obale.

Listovi ove biljke ne opadaju, niti rastu novi. Dokle god traje životni vek ove biljke, dotle raste i prvobitni par listova. Kada su ljudi odvili jedan list, ustanovili su da je dugačak preko 8,8 metara! Zamislite šta bi se desilo kada se vrhovi ovih listova ne bi sušili a ni opadali! „Ukoliko bi životni vek ove biljke bio 1 500 godina, njeni listovi bi mogli dostići dužinu od [225 metara]“, objašnjava se u naučnom časopisu Veld & Flora. Ali da li ova biljka može zaista toliko dugo da živi? „Welwitschia sporo raste i obično živi 1 000 do 2 000 godina“, potvrđuje The World Book Multimedia Encyclopedia.

Ova jedinstvena biljka je zaista zadivljujuće otporna. Kome pripada zasluga za to što ona tako dugo opstaje u surovim pustinjskim uslovima? Zasluga za sve to pripada svemudrom Dizajneru, Stvoritelju Jehovi Bogu, koji ’daje da raste bilje čoveku‘ (Psalam 104:14).