Да ли реформисти имају решење

НЕПОШТЕНЕ пословне радње, пристраност у примени закона, друштвена неправда, лоша здравствена заштита, школство другоразредног квалитета, пљачка у име религије и неконтролисано искоришћавање животне средине — то су ствари због којих је већина нас разочарана. Све то такође покреће људе да траже реформе.

Таквих људи, који су за промене на миран начин и у складу са уставом, има скоро у сваком друштву. Они углавном нису анархисти или револуционари, с обзиром на то да се већина реформиста држи закона и да не прибегава насиљу. Неки од њих заузимају утицајне положаје у друштву и предузимају иницијативу ка променама. Други пак настоје да утичу на људе који имају власт подстичући их на акцију.

Реформисти покушавају да наведу друштво да преиспита свој приступ одређеним проблемима. Њихова иницијатива није само протест; они имају идеје како се ствари могу поправити. Да би скренули пажњу на оно што их забрињава, они то могу чинити путем петиција, демонстрација или путем медија. Једна од најгорих ствари која се може десити некоме ко заговара реформе јесте да га друштво игнорише.

Реформисти током историје

Историја је препуна реформи. Библија нам говори да је пре око 2 000 година, један јавни говорник похвалио Феликса, намесника римске провинције Јудеје, следећим речима: „Захваљујући твојој далековидости спроводе се реформе у овој нацији“ (Дела апостолска 24:2). Око 500 година пре Феликса, грчки законодавац Солон увео је реформе како  би побољшао живот сиромашних људи. The Encyclopædia Britannica објашњава да је Солон „окончао најгора зла која прате сиромаштво“ у древној Атини.

Било је много реформиста и у историји религије. На пример, Мартин Лутер је покушао да реформише Римокатоличку цркву, а његова иницијатива утрла је пут протестантизму.

Обим реформи

Реформисти могу настојати да промене и обичне ствари. Неки промовишу потпуно другачији начин живота. То је био случај с немачким покретом с почетка 20. века под називом Lebensreform (реформа начина живота). Повећање степена индустријализације друштва довело је до тога да су се многи људи осећали безвредно и попут робота. Ови реформисти су заступали повратак природном начину живота. Промовисали су одржавање физичке кондиције, активности у природи, природну медицину и вегетаријанство.

Други реформисти разоткривају неправду и врше притисак на владу да поправи ситуацију. Од почетка 1970-их, групе тих активиста протестују против угрожавања животне средине и погоршања њеног стања. Од тада су неке од тих група израсле у велике светске организације. Они не само што демонстрирају и протестују против ствари које угрожавају животну средину, већ такође пружају предлоге како се ситуација може поправити. Имали су и удела у промени закона који се, између осталог, тичу одлагања токсичног отпада у море и лова на китове.

На Другом ватиканском сабору 1960-их, спроведена је реформа Римокатоличке цркве. У 1990-им појавили су се и тобожњи реформисти из редова припадника споменуте цркве. Примера ради, они су тражили промену што се тиче целибата. Реформисти из редова Енглеске цркве издејствовали су промену која је женама омогућила да служе као свештеници.

Нису увек добродошле

Неким реформама постигнуто је много добра. На пример, у Библији налазимо бројне примере националних вођа и других који су спроводили пожељне реформе. Таква настојања донела су духовни препород, друштвену обнову и Божје одобравање (2. Краљевима 22:3-20; 2. Летописа 33:14-17; Немија, 8. и 9. поглавље). У скорије време, веће истицање основних слобода, грађанских и људских права знатно је допринело заштити запостављених мањина и прогоњених појединаца.

Међутим, често се деси да након спровођења реформи наступе неочекиване последице. Џон Гарднер, бивши секретар за здравство, образовање и социјалну заштиту, приметио је: „Једна од иронија историје јесте да реформисти врло често погреше у процени резултата реформи.“ Осмотрите неке примере.

Почетком 1980-их, Европска заједница је покренула аграрне реформе с циљем развоја пашњака и пошумљавања голети. Захваљујући новој аграрној политици, у Немачкој и Италији издвојено је више од 300 000 хектара обрадиве земље за претварање у пашњаке. Упркос добрим намерама, појавили су се непредвиђени ризици. „Иако су у почетку спремно прихваћене као могућност да се увећа еколошка вредност таквих подручја“, наводи Програм Уједињених нација за заштиту животне средине, „активности у оквиру мера за издвајање земљишта могу такође имати и последице — могу довести до тога да људи напусте традиционалне пољопривредне методе и да усвоје неодговарајуће начине пошумљавања и развоја шумарства.“

С обзиром на напоре у помагању сиромашнима, Међународни фонд за развој пољопривреде наводи: „Сви напори у помагању сиромашнима путем институционалних реформи наилазе на један велики проблем. Оснивање и деловање институција обично  је у интересу моћника... Утицајни људи настоје да локалне институције воде у складу с личним интересима.“

Други пример је феминистички покрет, који је променио живот жена на Западу омогућивши им да добију, на пример, гласачко право и прилике за више образовање и каријеру. Међутим, чак и неки који се залажу за равноправност жена признају да је феминизам неке проблеме решио док је друге погоршао. Психолог Сузан ван Скојок упитала је: „Да ли смо заиста побољшали судбину жена или смо, желећи једнакост на радном месту, а при том не смањујући њихове обавезе код куће, заправо осудили жене на робију?“

Неефикасне реформе

Неки реформисти су оптужени да теже за реформама чисто зато што желе промене. Описујући реформе које назива неефикасним, Фредерик Хес, који се бави анализом реформи школства, изјавио је: „Жалосни резултати опсежних настојања да се спроведу реформе последица су природе саме реформе. Уместо да реше проблеме, реформе су постале примамљиво средство које заокупља пажњу, што је заправо само погоршало“ проблеме за чије су решавање биле намењене. Он наставља: „Пошто сваки режим настоји да уведе нове реформе, сваких неколико година цео тај процес почиње из почетка.“

Такође, реформе могу бити искоришћене за постизање другачијих, понекад и опасних циљева. Покрет Lebensreform у Немачкој допринео је развоју теорије еугенике, истраживања које се бави начинима усавршавања људске врсте путем избора родитеља који ће имати издржљивије потомство. Међутим, људи с радикалним идејама злоупотребили су то спознање како би подржали националсоцијалисте у идеолошкој борби за стварање суперрасе.

Понекад су чак и ватрени заступници реформи разочарани резултатима. Генерални секретар УН Кофи Анан са жаљењем је приметио: „Мислим да највише фрустрира то што сви знамо шта није у реду и шта треба урадити, али често нисмо у стању то и да урадимо. Понекад се неком секретаријату с генералним секретаром на челу да мандат да учини нешто у вези с неком ситуацијом, али нема средстава која су неопходна да се одлуке спроведу. Понекад, кад се дешавају невероватне ствари и желимо да пробудимо савест целог света, нико ништа не предузима због лоших искустава из прошлости.“

Реформисти не могу очекивати да задобију популарност, јер другима практично  загорчавају живот када скрећу пажњу на своје циљеве. „Реформисти су одувек били попут трна у телу“, рекао је Јирген Ројлеке, професор савремене историје и стручњак за реформе, који је цитиран у новинама Die Zeit. Штавише, иако се већина реформиста држи закона и уздржава од насиља, неки постају нестрпљиви уколико је напредак спор. Под таквим околностима, реформски покрет може изнедрити ратоборне активисте који крше закон.

Да ли су реформе широм света задњих година учиниле да су људи у глобалу задовољнији животом? Изгледа да то није случај. На пример, у Немачкој су испитивања јавног  мњења показала да људи данас нису ништа задовољнији животом него што су то били у последњих скоро 35 година. Како стоје ствари с религијом? Да ли су религиозне реформе привукле више верника? Да ли су они задовољнији религијом? Не, као што произлази из чињенице да западни свет постаје све више окренут световним стварима, а људи све мање привучени традиционалним религијама.

Да ли је Исус Христ био реформиста?

Неки би могли да тврде да је Исус Христ био реформиста. Да ли је то тачно? То питање је важно за све који желе да буду праве Божје слуге, пошто то подразумева тесно слеђење Христових стопа (1. Петрова 2:21).

Нема сумње да је Исус имао способност да спроведе реформе. Пошто је био савршен човек, свеобухватним променама и иновацијама могао је утрти пут нечем новом. Па ипак, Христ није започео неку кампању да би ослободио свет од корумпираних државника или непоштених пословних људи. Он није организовао уличне протесте против неправде, иако је знао да ће и он сам бити жртва нечувене неправде. Понекад, Исус није имао „где да спусти главу“. Па ипак, он није основао неко удружење како би скретао пажњу на потребе бескућника. „Сиромашне увек имате са собом“, објаснио је када су неки изразили забринутост због финансијске ситуације. Исус је био неутралан у светским сукобима (Матеј 8:20; 20:28; 26:11; Лука 12:13, 14; Јован 6:14, 15; 18:36).

Наравно, проблеми као што су сиромаштво, корупција и неправда Христа нису оставили равнодушним. Заправо, Библија показује да је он био дубоко узнемирен због јадног стања човечанства (Марко 1:40, 41; 6:33, 34; 8:1, 2; Лука 7:13). Међутим, решење које је он пружио било је јединствено. Оно што је Христ имао на уму није била пука реформа, већ потпуна промена у начину управљања свим људским активностима. Та промена ће бити остварена путем небеског Краљевства чији је оснивач Створитељ човечанства, Јехова Бог, и у којем ће Исус Христ владати као Краљ. О томе ће бити говора у наредном чланку.

[Истакнути текст на 6. страни]

„Једна од иронија историје јесте да реформисти врло често погреше у процени резултата реформи“ (Џон Гарднер).

[Истакнути текст на 7. страни]

„Мислим да највише фрустрира то што сви знамо шта није у реду и шта треба урадити, али често нисмо у стању то и да урадимо“ (Кофи Анан, генерални секретар УН).

[Оквир⁄Слике на странама 8, 9]

„Ризиковао сам живот да бих заштитио животну средину“

Ханс је био поморац 48 година, од чега је више од 35 година био капетан брода. На крају свог радног века, управљао је бродом који је користила једна организација која се бавила заштитом животне средине. Он објашњава:

„Увек сам сматрао да људи треба да поштују животну средину и да се с цењењем односе према природи. Зато сам одмах прихватио позив да будем капетан брода једне еколошке организације. Наш посао је био да разоткријемо опасности које прете животној средини. Чим смо испланирали једну акцију на мору, укључили смо медије како бисмо привукли пажњу јавности. Отпловили смо на отворено море и покушали да зауставимо одлагање радиоактивног отпада и токсичних супстанци. У другој прилици, покушали смо да зауставимо покољ фока и њихових младунчади.

„То није био посао за страшљиве. Ризиковао сам живот да бих заштитио животну средину. У једној акцији, привезао сам се лисицама за бродско сидро које ме је одвукло на морско дно. У другој прилици, био сам у гуменом моторном чамцу који је ишао упоредо с повећим бродом. Неко је бацио тешко метално буре у наш чамац, и он се преврнуо. Био сам озбиљно повређен.“

Иако је знао да та организација има добре намере, Ханс је на крају увидео да, упркос томе што ризикује живот, постоје мале шансе да се учини нешто што би било од трајне користи за животну средину (Проповедник 1:9). Кратко након што је напустио ту организацију, почео је да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и крстио се. Данас је он пуновремени проповедник. „Библија ми је помогла да увидим да је Божје Месијанско Краљевство једина стварна нада за очување животне средине.“

[Оквир⁄Слика на 9. страни]

Она се борила за реформе

Једна жена, коју ћемо звати Сара, родила се у Азији средином 1960-их. Била је у тинејџерским годинама када је нови режим путем револуције дошао на власт, обећавајући политичке и друштвене реформе. У почетку су грађани њене земље били срећни због те промене. Међутим, у року од годину дана нова влада је почела да прогони своје противнике, баш као што је то чинила и претходна. Многи су били разочарани, и Сара се прикључила опозицији у организованом отпору новој влади. Она прича:

„Наша група је одржавала састанке, и јавно смо протестовали. Док сам у главном граду лепила плакате и делила летке полиција ме је ухапсила. На крају су ме пустили. Други из моје групе нису били те среће. Две моје другарице биле су ухапшене и погубљене. Живот ми је био у опасности, тако да сам на наговор свог оца напустила земљу.“

Када је дошла у Европу, Сара је почела да проучава Библију и крстила се као Јеховин сведок. Данас је она пуновремени проповедник. Осврћући се на прошло време, Сара каже:

„Жудела сам за правдом и за решењем проблема у нашем друштву. Видела сам да је нова влада наше земље започела с тим циљевима, али је постала толико екстремна да их је изгубила из вида и почела да тлачи народ. Такође сам увидела да опозициона група којој сам припадала није имала решења за проблеме наше земље (Псалам 146:3, 4). Сада увиђам да је решење за све проблеме човечанства Божје Месијанско Краљевство.“

[Слика на 7. страни]

Пад Берлинског зида 1989.

[Слика на 8. страни]

Да ли се религиозним реформама повећао број верника?

[Извор слике на 5. страни]

Горе десно: U.S. Information Agency photo

[Извори слика на 7. страни]

Кофи Анан: UN/DPI photo by Evan Schneider (Feb97); позадина: WHO/OXFAM