Mladi pitaju...

Zašto Bog dopušta da patimo?

„Bog je na nebu gde je sve lepo, a mi smo na zemlji i patimo“ (Marija). a

DANAS se mladi ljudi rađaju i žive u jednom okrutnom svetu. Izgleda da su tragični zemljotresi i prirodne katastrofe koji odnose na hiljade života nešto sasvim uobičajeno. Vesti su pune izveštaja o ratovima i terorističkim napadima. Bolest, kriminal i nesreće odnose živote naših voljenih. Marija, koja je gore citirana, doživela je gubitak u porodici. Reči ispunjene gorčinom izgovorila je nakon očeve smrti.

Kada nas zadesi nesreća, sasvim je prirodno da osećamo frustraciju, gubitak ili čak ljutnju. Možda se pitaš: ’Zašto se to dogodilo?‘, ’Zašto baš meni?‘, ili, ’Zašto sada?‘ Ova pitanja zaslužuju zadovoljavajuće odgovore. Međutim, da bismo dobili prave odgovore, moramo se obratiti pravom izvoru. Istina, kao što je primetio jedan mladić po imenu Marko, ljudi su ponekad „toliko povređeni da ne mogu ispravno sagledati stvari“. Zato je potrebno da se malo smiriš kako bi mogao da razmišljaš — logično i racionalno.

 Suočavanje s nemilom stvarnošću

Iako nije prijatno razmišljati o patnji i smrti, činjenica je da su one sastavni deo života. Jov je to ovako opisao: „Kratkoga je veka i pun je čemera čovek od žene rođen“ (Jov 14:1).

Biblija obećava jedan novi svet u kom će „prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3, 4). Međutim, pre nego što nastupe ti savršeni uslovi, čovečanstvo mora proći kroz period nezapamćenog zla. „Ovo znaj“, kaže Biblija, „u poslednje dane nastaće kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“ (2. Timoteju 3:1).

Koliko dugo će trajati ova teška vremena? Slično pitanje postavili su Isusovi učenici. Međutim, Isus im nije ukazao na neki određeni dan ili čas kada će ovaj svet prepun patnje doći svome kraju. Umesto toga, on je rekao: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen“ (Matej 24:3, 13). Isusove reči nas ohrabruju da na stvari gledamo dugoročno. Moramo biti spremni da prođemo kroz mnoge nemile situacije pre nego što konačno dođe kraj.

Da li treba kriviti Boga?

Da li onda ima smisla kriviti Boga zbog toga što dopušta patnju? Ne, ako uzmemo u obzir da je on obećao da će okončati svu patnju. Takođe, nije razumno verovati da Bog prouzrokuje da se dešavaju loše stvari. Mnogi tragični događaji uslede sasvim slučajno. Recimo, zamisli da je vetar oborio drvo i da je pri tom neko povređen. Ljudi bi to možda nazvali Božjim delom. Međutim, on nije oborio drvo. Biblija nam pomaže da shvatimo da su takve stvari jednostavno žalosne posledice ’vremena i prilika ‘ (Propovednik 9:11).

Patnju takođe može izazvati i nedostatak razboritosti. Pretpostavimo da grupa mladih konzumira alkohol, a zatim seda u auto. Dolazi do teške nesreće. Koga treba kriviti? Boga? Ne, oni su požnjeli posledice lošeg rasuđivanja (Galatima 6:7).

Možda se pitaš: ’Ali, zar Bog nije toliko moćan da u jednom trenu može okončati patnju?‘ To su se pitali i neki verni ljudi u biblijska vremena. Prorok Avakum je pitao Boga: „Zašto ti da gledaš bezdušnike i da ćutiš kad bezdušnik pravijega od sebe proždire?“ Međutim, Avakum nije prebrzo doneo zaključak. On je rekao: „Bdio sam da čujem što će Jehova da mi kaže.“ Kasnije, Bog ga je uverio da će u ’utvrđeno vreme‘ okončati patnju (Avakum 1:13; 2:1-3). Stoga, moramo biti strpljivi i čekati na Boga da okonča zlo u svoje utvrđeno vreme.

Nemoj prebrzo zaključiti da Bog iz nekog razloga želi da patimo ili da nas on iskušava. Tačno je da kada patimo do izražaja mogu doći naše najbolje osobine. Tačno je i to što Biblija kaže da kušnje koje Bog dopušta mogu pročistiti našu veru (Jevrejima 5:8; 1. Petrova 1:7). Zaista, mnogi ljudi koji prođu kroz iskušavajuće i teške situacije postanu strpljiviji i saosećajniji. Međutim, ne treba da zaključimo da je Bog odgovoran za njihovu patnju. Takvo razmišljanje isključuje Božju ljubav i mudrost. Biblija jasno navodi: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on sam ikoga iskušava.“ Nasuprot tome, od Boga dolazi „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“! (Jakov 1:13, 17).

Zašto Bog dopušta zlo

Otkuda onda potiče zlo? Priseti se da Bog ima protivnike — prvenstveno ’onog koji se zove Đavo i Satana, koji zavodi celu nastanjenu zemlju‘ (Otkrivenje 12:9). Bog je našim praroditeljima, Adamu i Evi, dao priliku da žive u svetu bez ikakvih nevolja. Međutim, Satana je ubedio Evu da će joj biti bolje bez Božje vladavine (Postanje 3:1-5). Nažalost, Eva je poverovala Sataninim lažima i nije poslušala Boga. Adam joj se pridružio u pobuni. Kakve su bile posledice? Biblija kaže: ’Smrt se proširila na sve ljude‘ (Rimljanima 5:12).

Umesto da odmah uguši pobunu tako što bi uništio Satanu i njegove sledbenike, Bog je smatrao podesnim da dozvoli da prođe neko vreme. Šta bi se time postiglo? Pre svega, to bi omogućilo da Satana bude  razotkriven kao lažov! Time bi se prikupili dokazi za to da nezavisnost od Boga ne donosi ništa drugo do propast. Zar nije bilo upravo tako? „Celi svet leži u vlasti zloga“ (1. Jovanova 5:19). Nadalje, „čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Religije čovečanstva stvaraju pravu zbrku svojim protivrečnim učenjima. Moral nikada nije bio na tako niskim granama. Ljudi su isprobali svaki mogući oblik vladavine. Oni potpisuju sporazume i usvajaju zakone, međutim, potrebe običnih ljudi još uvek nisu zadovoljene. Uz to, ratovi još više pogoršavaju ionako bedno stanje čovečanstva.

Jasno je da je potrebno da Bog interveniše i okonča zlo! Međutim, to će se dogoditi u Božje utvrđeno vreme. Do tada, imamo prednost da podupiremo Božju vladavinu tako što slušamo njegove zakone i načela koja se nalaze u Bibliji. Kada se dogode loše stvari, možemo naći utehu u pouzdanom obećanju o životu u svetu oslobođenom svih nevolja.

Nismo sami

Pa ipak, kada nas lično zadesi nevolja, možda se pitamo: ’Zašto baš meni?‘ Međutim, apostol Pavle nas podseća da u podnošenju zla nismo sami. On kaže da „sve stvarstvo zajedno uzdiše i u boli je zajedno sve do sada“ (Rimljanima 8:22). To saznanje ti može pomoći da izađeš na kraj s patnjom. Na primer, 11. septembra 2001. kada su izvršeni teroristički napadi na Njujork i Vašington, Nikol je doživela emocionalnu traumu. „Bila sam užasnuta i uplašena“, priznaje ona. Ipak, kada je pročitala izveštaje o tome kako su se njeni suhrišćani izborili s tom tragedijom, promenila je svoje gledište. b „Uvidela sam da uopšte nisam sama. Polako sam počela da se oporavljam od bola i tuge.“

U nekim slučajevima, dobro je da porazgovaraš s nekim — s jednim od tvojih roditelja, zrelim prijateljem ili hrišćanskim starešinom. Kada izliješ svoja osećanja nekome u koga imaš poverenje možeš naići na ’dobru reč‘ ohrabrenja (Poslovice 12:25). Jedan mladi hrišćanin iz Brazila priseća se: „Pre devet godina izgubio sam oca, i znam da će ga Jehova jednog dana uskrsnuti. Ipak, pomoglo mi je to što sam zapisivao kako se osećam. Osim toga, razgovarao sam sa svojim hrišćanskim prijateljima o svojim osećanjima.“ Da li imaš ’prijatelje‘ u koje možeš imati poverenje? (Poslovice 17:17). U tom slučaju, prihvati njihovu pomoć punu ljubavi! Nemoj se ustručavati da zaplačeš ili da izraziš svoja osećanja. Na kraju krajeva, čak su i Isusu jednom ’potekle suze‘ zbog tragičnog gubitka prijatelja! (Jovan 11:35).

Biblija nam zasigurava da ćemo jednog dana biti ’oslobođeni od ropstva raspadljivosti‘ i uživati „slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21). Do tada će mnogi dobri ljudi patiti. Pronađi utehu u tome što znaš zašto postoji patnja — i da ona neće trajati još dugo.

[Fusnote]

[Slika na 14. strani]

Biće ti lakše ako izraziš svoju tugu