Песимизам је могуће савладати

КАКО гледате на неуспехе које доживљавате? Многи стручњаци сматрају да је одговор на ово питање значајан показатељ да ли сте оптимиста или песимиста. Сви се ми, у већој или мањој мери, суочавамо с тешким животним изазовима. Међутим, зашто неки људи упркос потешкоћама задрже позитиван став, спремни да иду даље, док други одустају чим се суоче с релативно малим препрекама?

Примера ради, претпоставимо да тражите запослење. Идете на разговор али не добијате посао. Како ћете касније гледати на тај догађај? Могли бисте то схватити веома лично и сматрати да имате нерешив проблем, говорећи себи: ’Нико не би запослио некога као што сам ја. Никада нећу добити посао‘. Или, још горе, могли бисте дозволити да тај један неуспех утиче на ваше гледиште о сваком аспекту вашег живота, закључујући: ’Нисам способан ни за шта. Никоме нисам ни од какве користи‘. У сваком случају, овакво размишљање је типично за особе склоне песимизму.

Савладати песимизам

Како се можете изборити с песимизмом? Први веома важан корак јесте да научите како да препознате негативне мисли. Следећи корак укључује борбу против тих мисли. Покушајте да пронађете друга, разумна објашњења за то што вам се десило. На пример, да ли је стварно истина да нисте добили посао због тога што нико не би хтео баш вас за радника? Или је могуће да је послодавац једноставно тражио особу с другачијим квалификацијама?

Ако се будете концентрисали на чињенице, схватићете да су таква песимистичка размишљања у ствари претеривање. Да ли то што сте једном одбијени заиста значи да нисте способни ни за шта, или постоје друга подручја у вашем животу — као што су духовни циљеви, породични односи или пријатељства — где сте успешнији? Научите да одбаците своја суморна предвиђања која су једноставно последица негативног става. Уосталом, можете ли заиста бити сигурни у то да никада нећете наћи посао? Постоје још неке ствари које можете учинити како бисте одбацили негативно размишљање.

 Позитивно размишљање усмерено ка циљевима

Последњих година истраживачи су развили једну занимљиву, мада помало сужену дефиницију наде. Они тврде да нада укључује уверење да ћете успети да остварите своје циљеве. Као што ће бити истакнуто у наредном чланку, нада заправо укључује много више од тога, али ова дефиниција може бити корисна на више начина. Такво уверење може нам помоћи да развијемо позитивније размишљање, усмерено ка циљевима.

Да бисмо веровали у то да можемо остварити своје циљеве, потребно нам је искуство у постављању и испуњавању циљева. Ако сматрате да до сада нисте учинили много у том погледу, било би корисно да озбиљно размислите о својим циљевима. Као прво, да ли уопште имате неки циљ? Врло лако се може десити да постанемо толико заокупљени свакодневном рутином и толико журимо да немамо времена да размислимо о томе шта заиста желимо у животу то јест шта нам је најважније. С обзиром на ово практично начело о постављању јасних приоритета, поново откривамо да је у давној прошлости Библија то прикладно изразила следећим речима: ’Уверите се шта су важније ствари‘ (Филипљанима 1:10).

Када једном поставимо приоритете, лакше нам је да одредимо неке кључне циљеве у различитим подручјима, као што су наша духовност, породични живот, школовање и запослење. Ипак, од суштинске је важности да у почетку не постављамо превише циљева, као и да изаберемо циљеве који су достижни. Ако је неки циљ превише тешко остварити, могли бисмо се обесхрабрити и одустати. Стога, најбоље је поделити веће, дугорочне циљеве, на мање циљеве који се могу остварити за краће време.

„Кад се хоће, све се може.“ Тако гласи једна стара изрека и у њој има истине. Након што смо одредили кључне циљеве, потребна нам је снага воље — жеља и одлучност — како бисмо настојали да их остваримо. Своју одлучност можемо ојачати размишљањем о вредности наших циљева и користима које ћемо имати ако их остваримо. Наравно, наилазићемо на препреке, али њих треба да сматрамо изазовима, а не нечим што се не може савладати.

Међутим, треба да размислимо и о томе како да на практичан начин остваримо своје циљеве. Писац Рик Шнајдер, који је спровео обимно истраживање о вредности наде, препоручује да се имају у виду различити начини за постизање одређеног циља. Онда, ако један начин није делотворан, можемо покушати други, трећи и тако даље.

Осим тога, Шнајдер саветује да препознамо када један циљ треба заменити другим. Ако нам никако не полази за руком да остваримо неки циљ, претерана забринутост ће нас само обесхрабрити. С друге стране, ако тај циљ заменимо неким реалнијим, имаћемо нешто друго чему се можемо надати.

Библија садржи један поучан пример у том погледу. Краљ Давид је желео да изгради храм за свог Бога, Јехову. Али Бог му је рекао да ће ту предност имати његов син Соломон. Иако је постало јасно да се његова очекивања неће остварити, Давид није био зловољан нити је упорно покушавао да оствари своју намеру, већ је променио своје циљеве. Посветио се сакупљању средстава и материјала који ће његовом сину бити потребни за изградњу храма (1. Краљевима 8:17-19; 1. Летописа 29:3-7).

Чак и ако успемо да унесемо мало више оптимизма у живот тако што ћемо се борити против песимизма и развијати позитиван став усмерен ка циљевима, и даље можемо осећати да нам недостаје нада. Како је то могуће? Па, безнадежност с којом се суочавамо у овом свету углавном је проузрокована факторима на које ми не можемо утицати. Човечанство погађају огромни проблеми — беда, ратови, неправде, стална претња болести и смрти. Како упркос томе можемо са оптимизмом гледати у будућност?

[Слика на 7. страни]

Ако не добијете посао који сте желели, да ли унапред закључујете да се никада нећете запослити?

[Слика на 8. страни]

Краљ Давид је био спреман да своје циљеве прилагоди новим околностима