Пређи на садржај

Пређи на садржај

Чему нас могу поучити необичне перуанске гробнице

Чему нас могу поучити необичне перуанске гробнице

Чему нас могу поучити необичне перуанске гробнице

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ПЕРУА

ПОГРЕБНИ обичаји неког народа откривају много тога о њему. То посебно долази до изражаја у Перуу, земљи у којој постоје трагови бројних култура — међу којима су културе народа Мочика, Чиму, Наска, Чачапоја, Коља и Инка. У свакој култури постојао је карактеристичан скуп погребних обичаја који одражавају различита веровања у вези са загробним животом.

Научници, али и пљачкаши гробова, пронашли су хиљаде гробница у којима су се налазили добро очувани посмртни остаци умотани у неколико метара дугачко платно или памук. Неке тканине украшене су многим лепим шарама. У врелом и сувом пустињском песку који покрива већи део пацифичке обале Перуа, археолози су пронашли неколико хиљада добро очуваних мумија.

Гробнице истакнутих људи

У гробницама народа Мочика пронађена су тела чланова краљевских породица, која су сахрањена са огромним богатством, мачевима и краљевским обележјима. Поред њих су се налазили и посмртни остаци других особа. По свему судећи, слуге су жртвоване како би у загробном животу биле уз своје господаре. Некима су чак била одсечена стопала. Зашто? Према једној теорији, то је учињено како би се спречило њихово бекство с дужности у подземном свету.

У близини језера Титикака, на надморској висини од 3 827 метара, налазе се импозантне гробнице које се називају чулпаси. То су заправо камене куле високе скоро 12 метара које су шире на врху него у темељу. У њима су се највероватније налазили посмртни остаци племства народа Коља, који је потпао под власт Инка. На неким гробницама изрезбарене су фигуре змија, мачака и мајмуна. Та створења су обожавана као чувари подземног света.

У Карахији, у близини града Чачапојаса, налазе се гробнице које изазивају интересовање. Саркофази висине два метра, начињени од стврднуте глине, стоје скоро на самој ивици литице. На некима од њих још увек се виде остаци прве боје која је нанета пре неколико векова. Док посматрају зелену долину, намргођена, достојанствена лица која су изрезбарена на саркофазима пружају утисак као да владају над свим што се пред њима налази.

Сведочанства трагичне смрти

У једном предграђу Лиме, археолози су недавно открили дубоко укопане гробнице са око 2 200 мумија које очигледно припадају народу Инка. Одлично очуване мумије налазиле су се у групама омотаним платном. У једној од њих која је била тешка 240 килограма, а висока 1,8 метара, нађена су два тела — племић Инка умотан у 140 килограма сировог памука и уз њега дете које је вероватно било у сродству с њим. Сада се само може нагађати о околностима под којима је тако давно уследила њихова смрт.

Тела деце која су била принесена на жртву боговима Анда делују мање мистериозно, али не и мање трагично. Могуће је да су њихови родитељи сматрали чашћу да их пошаљу на „други свет“, можда као изасланике боговима. Деца су углавном сахрањивана на неком планинском врху или у његовој близини. Тело једне девојчице, које је вековима било скривено на снегом покривеном врху Сара Сара у Ајакучоу, пронађено је на надморској висини од око 5 000 метара. Деца која су приношена на жртву била су свечано одевена. Покрај неких од њих нађени су поклони и рукотворине, као што су мале статуе лама начињене од злата или сребра.

Нада за умрле — на чему се заснивала?

Те ишчезле цивилизације Перуа нису и једине чији су се погребни обреди заснивали на веровању у постојање тајанственог загробног живота. Интересовање за живот након смрти испољава се на различите начине чак и у савременим културама.

Данас постоје различита веровања о животу након смрти. У широко распрострањена веровања спадају, примера ради, веровање у реинкарнацију, сељење душе, чистилиште, пакао и могућност комуницирања с мртвима. Све те доктрине заснивају се на једном заједничком учењу — да приликом смрти умире само тело, док нешто бесмртно наставља да живи. Библија не подупире ниједну од наведених идеја (Проповедник 3:18-20; 9:5, 10; Језекиљ 18:4).

За разлику од тога, Библија учи да је сам човек душа, живо биће које је подложно смрти (Постање 2:7). Међутим, Божја Реч такође пружа дивну наду за умрле. Она научава да ће бити „ускрсење и праведника и неправедника“ (Дела апостолска 24:15). Осим што говори о тој нади, Библија садржи и извештаје које су написали они који су били очевици неких ускрсења (Јован 11:17-47; 1. Коринћанима 15:3-6). Стога, милиони оних који су током векова живели и умрли, имају дивне изгледе за будућност!

[Слика на 13. страни]

Саркофази у Карахији (изнад)

[Извор]

© Mylene D’Auriol/PromPerú

[Слика на 13. страни]

Гробнице у облику кула, високе 12 метара, у близини језера Титикака

[Извор]

© Carlos Sala/PromPerú

[Слике на 14. страни]

Високо у Андима пронађено је залеђено тело девојчице

У близини Лиме, археолози су открили око 2 200 мумија

[Извори]

Горе лево: © Alejandro Balaguer/PromPerú; уметнута слика: Ira Block/NGS Image Collection