Zašto ljube Blarnijski kamen?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ IRSKE

JEDAN čovek je, kako legenda kaže, drhteći od straha stajao pred kraljicom Engleske Elizabetom I. Upravo joj je doneo loše vesti od jednog irskog vojskovođe i očekivao je da će se kraljica razbesneti. Iznenada, kraljica je prasnula u smeh, uzviknuvši: „Tipično za blarnijskog komandanta! Nikad ne misli ono što kaže!“ Napetost se odjednom stišala.

Kraljica Elizabeta, koja je vladala od 1558. do 1603, verovatno nije ni slutila da će to što je rekla dovesti do nastanka jednog jedinstvenog običaja u Irskoj — do toga da ljudi ljube Blarnijski kamen. Svake godine, ovaj čudan ritual obavi na hiljade ljudi koji dođu u mali gradić Blarni, koji se nalazi nekoliko kilometara severno od grada Korka. Oni ljube ovaj kamen, smatrajući da će tako navodno postati rečiti.

Kako je nastala ova legenda? I kako je došlo do toga da ljudi počnu da ljube Blarnijski kamen? Da bismo dobili odgovore, moramo se vratiti gotovo deset vekova unazad.

Tvrđava s dugom istorijom

Na svom samom početku, u 10. veku n. e., Blarnijska tvrđava bila je zapravo samo jedno malo utvrđenje načinjeno od drveta. S vremenom je na tom mestu nastala mnogo stabilnija građevina od kamena. Do sredine 15. veka, porodica Makarti je ovu tvrđavu pretvorila u jedan utvrđeni gradić. Tada je to bilo najjače utvrđenje u tom delu Irske. Mnogi kameni zidovi bili su debeli pet i po metara.

Poglavar te porodice, Kormak Makarti, koji je živeo od 1411. do 1494, želeo je da iza sebe ostavi nešto što će služiti kao trajan podsetnik na njega. Odabrao je jedan veliki krečnjački kamen na kom je urezao natpis na latinskom, koji u prevodu glasi: „Sagradio me je Moćni Kormak Makarti, leta Gospodnjeg 1446.“ Zidari su ovaj kamen postavili visoko na veliku kulu Blarnijske tvrđave. On je u početku služio samo kao spomen-ploča. Tek nakon više od sto godina, ovaj kamen je počeo da se dovodi u vezu s rečitošću i uverljivim govorom.

Blarni i rečitost

Premda legenda spomenuta u uvodu članka pre zvuči kao potpuno izmišljena priča nego kao istorijska činjenica, ipak se uklapa u događaje tog vremena. Kraljica Elizabeta je htela da irske vojskovođe budu odane engleskoj kruni. Porodica Makarti je organizovala hiljadu vojnika za pružanje podrške kraljici tako što bi učestvovali u najmanje jednoj bici. Zato je kraljica bila uverena da bi se komandant Blarnija iz porodice Makarti, Kormak Makdermod Makarti, lako mogao nagovoriti da joj obeća apsolutnu odanost.

Pošto kraljica Elizabeta nije mogla sama da vodi pregovore, ona bi obično odredila jednog izaslanika da govori u njeno ime. Prema priči koja je zabeležena u knjizi The Blarney Stone, kada je izaslanik poslao službenike da pokušaju da ubede  Makartija da se zakune na vernost kraljici, dočekani su „dugim, uverljivim, laskavim govorima, u kojima je bilo mnogo praznih obećanja“.

Na kraju je, kako priča dalje kaže, sam izaslanik kraljice Elizabete otišao da razgovara s Makartijem. Nakon toga, doputovao je u Englesku da lično saopšti kraljici ishod pregovora. Znao je da joj se vesti koje donosi neće dopasti, naime, da Makarti ponovo traži da mu se da „još vremena“ kako bi razmotrio tu stvar sa svojim savetnicima.

Posle prve reakcije, koja je opisana na početku članka, kraljica je dala predlog da se u jezik uvede novi izraz koji je upotrebila. „Trebalo bi tu reč [blarney] predložiti gospodinu Šekspiru! Ona je kao stvorena za njegova dela“, rekla je. a Ukoliko u ovoj legendi ima istine, to znači da je kraljica Elizabeta prva upotrebila reč „blarney“ (blarni) za „uglađeno laskanje ili ulagivanje“. Jedan rečnik kaže da se ova reč odnosi na „besramno i drsko laganje“.

Bilo kako bilo, do 1789. ljubljenje Blarnijskog kamena postalo je običaj za one koji su se osmelili da to urade. Zbog položaja kamena, svaki pokušaj da se on poljubi nosio je sa sobom opasnost za posetioca. Kada je tvrđava obnovljena, kamen je premešten na mnogo pristupačnije mesto gde se i danas nalazi. Posle izvesnog vremena, ljudi u čijem posedu je bila tvrđava zamenili su Makartijev kamen s kamenom na koji su uklesali svoj natpis.

Obilazak tvrđave

Nedavno smo obišli ovu tvrđavu. Velika kula s popularnim Blarnijskim kamenom odmah pada u oči. Ulazimo u nju i penjemo se izlizanim spiralnim stepeništem od kamena, a zatim izlazimo kroz mali, uzani prolaz. Na zidu nasuprot nas nalazi se Blarnijski kamen.

Prilazimo bliže da bismo posmatrali kako jedna žena ljubi kamen. Najpre mora da legne na leđa tako da joj glava i ramena budu iznad jednog otvora koji je dug oko tri metra i širok malo više od pola metra. „Potpuno ste bezbedni“, uverava je čovek koji brine o sigurnosti posetilaca. „Ne možete pasti kroz otvor zato što su na njemu dobro pričvršćene bezbednosne šipke. Sem toga, ja vas pridržavam!“

Žena se hvata za dve metalne šipke iznad njene glave koje su pričvršćene za zid iznad kamena. Dok se još više naginje leđima unazad, glava joj nestaje iz našeg vidokruga. Zatim se još malo približava kako bi poljubila kamen. Bacamo pogled preko njenih ramena i zaključujemo da se nalazi na visini od skoro 25 metara!

Ona brzo ljubi kamen i podiže se držeći se za šipke. Uz pomoć službenika koji je pridržava, uspeva da se podigne u sedeći položaj i zatim ustaje. Potom sledeći avanturista dolazi na red da izvede iste akrobacije!

Primećujemo da je kamen prilično izbledeo. „Kamen izgleda tako zbog toga što ga svake godine poljubi mnogo ljudi“, kaže nam službenik. „Ali ne brinite, čist je jer ga svakodnevno peremo po četiri-pet puta!“, dodaje on.

Drugi su već čekali na red. Mi nismo nameravali da učestvujemo u tom običaju koji je izgleda dosta prožet sujeverjem, lažima, pa možda čak i spiritizmom. Interesantno je da je prema jednoj drugoj legendi čitava ova priča počela kada je jedna starica pomoću magije dala sposobnost rečitosti kralju koji ju je spasao kada se davila. Pošto nismo iskoristili svoj red, obratili smo se ženi koja je upravo poljubila kamen i pitali je da li zaista veruje u to da će od sada imati sposobnost ulagivanja ili pak rečitost.

„Taman posla!“, odgovorila je. Uradila je to čisto zabave radi, očigledno ne razmišljajući mnogo o značenju tog čina. Poput mnogih koji posećuju ovo istorijsko mesto, ona je to učinila jednostavno zato da bi svojim prijateljima mogla da kaže da je poljubila Blarnijski kamen!

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Kula na Blarnijskoj tvrđavi