Stara zakletva sa savremenim značenjem

GRČKI lekar Hipokrat, poznat kao otac medicine, napisao je oko 400. godine pre n. e. jednu zakletvu koja je po njemu dobila ime. Etička načela izložena u Hipokratovoj zakletvi još uvek se slede u medicini. Da li i vi tako mislite? Ako je vaš odgovor potvrdan, niste jedini. Ali da li je to stvarno tačno?

Neke činjenice ukazuju na to da Hipokrat možda i nije autor ove zakletve, premda ona nosi njegovo ime. Osim toga, u medicini se ne sledi u potpunosti zakletva koja je prvobitno napisana.

Da li se zna ko je u stvari napisao ovu staru zakletvu? I ako se zna, da li ona ima ikakvo značenje za nas?

Da li je Hipokrat napisao zakletvu?

Ima mnogo razloga da se sumnja u to da je Hipokrat autor te zakletve. Jedan od njih je taj što ona počinje zaklinjanjem u ime brojnih božanstava. Međutim, smatra se da je Hipokrat prvi koji je odvojio medicinu od religije i pre svega tražio fizičke uzroke bolesti, a ne natprirodne.

Pored toga, nekoliko stvari koje su se u ovoj zakletvi izričito zabranjivale nisu bile u suprotnosti s medicinom u Hipokratovim danima. (Vidite okvir na 21. strani.) Na primer, u Hipokratovo vreme abortus i samoubistvo nisu smatrani pogrešnima ni od strane zakona, a ni od strane većine religija. Takođe, osoba koja je polagala ovu zakletvu davala je obećanje da će hirurške zahvate prepustiti hirurzima. Međutim, o hirurškim metodama se govori u jednom delu Hipokratove zbirke medicinskih spisa koju su, kako se veruje, napisali on i neki drugi drevni pisci.

Stoga, premda je ovo pitanje još uvek predmet debate među izučavaocima, izgleda sasvim moguće da Hipokratovu zakletvu zapravo nije napisao Hipokrat. Pristup lečenju koji je izložen u ovoj zakletvi po svemu sudeći najviše je u skladu sa shvatanjima pitagorejaca iz četvrtog veka pre n. e., koji su zagovarali ideju o svetosti života i protivili se hirurškim zahvatima.

Zaboravljena, a zatim ponovo aktuelna

Bez obzira na to ko je autor ove zakletve, ono što se ne može dovoditi u pitanje jeste značajan uticaj koji ona ima na medicinu zapadnog sveta,  a naročito na područje etike. Ova zakletva se naziva „vrhuncem razvoja jasno određenih etičkih principa u medicini“, „temeljem odnosa između pacijenta i lekara u razvijenom svetu“ i „visokim stepenom etičkog kodeksa u okviru jedne profesije“. Godine 1913, poznati kanadski lekar ser Vilijam Osler rekao je: „Da li ova zakletva stvarno potiče iz Hipokratovog vremena ili ne i nije toliko važno... Ona je dvadeset i pet vekova bila ’kredo‘ u lekarskoj profesiji i još uvek se polaže prilikom diplomiranja na mnogim univerzitetima.“

Međutim, početkom 20. veka, nastupio je period kada ova zakletva nije baš bila omiljena, verovatno zbog naučnog napretka koji je tada uzimao maha. U vreme racionalizma koji je postajao sve popularniji, zakletva je možda izgledala zastarelo i neprimenjivo. Ali čak i u vreme naučnog napretka, još uvek postoji potreba za moralnim principima. To je možda jedan od razloga zbog čega je u zadnjim decenijama ova zakletva ponovo postala popularna.

Polaganju zakletve ponovo se pridaje značaj kao jednom važnom delu ceremonije prilikom upisa budućih lekara na medicinski fakultet ili prilikom njihovog  diplomiranja. Kada je 1993. godine sprovedena jedna anketa na medicinskim fakultetima u SAD i Kanadi, ustanovljeno je da se u 98 posto njih polaže neka vrsta zakletve. Godine 1928. to se radilo u svega 24 posto takvih ustanova. Slična anketa sprovedena u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazala je da se tamo trenutno na oko 50 posto medicinskih fakulteta polaže neka vrsta zakletve ili svečane izjave. Isti rezultat zabeležen je i u Australiji i na Novom Zelandu.

Menja se s vremenom

Hipokratova zakletva nije nepromenljiva; ona se tokom vekova usklađivala s verovanjima koja su preovladavala u hrišćanstvu. Ponekad se menjao njen sadržaj kada bi se pojavili neki specifični problemi, kao što je na primer postupanje sa žrtvama neke opake bolesti. U skorije vreme je usklađena sa savremenim shvatanjima.

U mnogim verzijama ove zakletve, principi koji nisu u skladu sa savremenom medicinom zamenjeni su principima koji su važni za današnje društvo. Primera radi, u savremenom načinu lečenja ključna stvar jeste načelo o poštovanju prava pacijenta, dok u drevnoj grčkoj medicini takvo načelo nije postojalo niti je bilo deo Hipokratove zakletve. Ovaj koncept o pravima pacijenta sačinjava važan deo mnogih zakletvi koje se danas polažu.

Osim toga, od kako informisani pristanak pacijenta ima sve bitniju ulogu u lečenju menja se i odnos između doktora i pacijenta. Stoga je razumljivo što se na samo malom broju medicinskih fakulteta polaže ranija verzija Hipokratove zakletve.

Možda još više iznenađuju druge izmene u ovoj zakletvi. Godine 1993, svega je 43 posto zakletvi koje su se polagale u Sjedinjenim Državama i Kanadi uključivalo odgovornost lekara za njihove postupke, dok se u većini savremenih verzija ne govori ni o kakvim posledicama ukoliko se zakletva na neki način prekrši. Još manje je bila zastupljena zakletva o uzdržavanju od eutanazije, abortusa ili prizivanja nekog božanstva, dok je zakletva o uzdržavanju od bilo kakvog seksualnog kontakta s pacijentom bila uključena u svega 3 posto svečanih izjava.

Vrednost zakletve

Uprkos tome što je Hipokratova zakletva prilično izmenjena, uglavnom se smatra da je polaganje zakletve važno u profesiji koja se dovodi u vezu sa sleđenjem osnovnih principa plemenitosti i etike. Prethodno spomenuto istraživanje iz 1993. pokazalo je da se većina zakletvi koje se koriste usredsređuje na predanost lekara brizi oko pacijenata, čime se budući lekari obavezuju na to da će dati sve od sebe u brizi za svoje pacijente. Davanjem takve izjave pažnja se usredsređuje na vredne moralne principe u okviru lekarske profesije.

U jednom uvodnom članku časopisa The Medical Journal of Australia, profesor Edmund Pelegrino piše: „Možda je za mnoge ljude u današnje vreme zakletva u medicini poput fragmenta koji je ostao od nekog drevnog koncepta. Ali u izvesnoj meri taj koncept postoji u svesti onih koji se bave medicinom, podsećajući nas da bi u slučaju da se on potpuno zaboravi medicina postala komercijalna i industrijska delatnost ili bi se ljudi bavili njom samo zarad dobiti.“

Pitanje da li su Hipokratova zakletva kao i savremene zakletve temeljene na njoj danas primenjive, verovatno će i dalje biti predmet debate u akademskim krugovima. Ali bez obzira na zaključak do kog se bude došlo, predanost koju pokazuju lekari u brizi za bolesnike i dalje zaslužuje svaku pohvalu.

[Okvir na 21. strani]

HIPOKRATOVA ZAKLETVA

Zaklinjem se isceliteljem Apolonom i Asklepijem i Higiejom i Panakejom i svim bogovima i boginjama, koji su mi svedoci, da ću se prema svojim sposobnostima i prosuđivanju držati ove zakletve i ovog zaveta:

Onoga koji me je poučio ovoj veštini poštovaću kao svoje roditelje i sarađivaću s njim; ukoliko je to potrebno, podeliću svoj novac s njim; na njegovo potomstvo gledaću kao na svoju braću po ocu i — ukoliko to žele — besplatno i ne očekujući ništa za uzvrat poučiću ih ovoj veštini; davaću uputstva, usmene pouke i sva ostala saznanja samo svojim sinovima i sinovima moga učitelja, kao i učenicima koji su potpisali zavet i zakleli se u skladu sa zakonom medicine, i nikom drugom.

Prema svojim sposobnostima i prosuđivanju, primenjivaću pravila ishrane u korist bolesnika i paziću da im se ne nanese neka šteta ili nepravda.

Neću dati nikome smrtonosno sredstvo ako ga bude tražio, niti ću nešto sugerisati u tom pravcu. Isto tako, trudnoj ženi neću dati ništa što bi izazvalo pobačaj. Časno i pošteno ću živeti i izvršavati svoj posao.

Neću upotrebiti nož, čak ni u slučaju onih koji imaju kamen u nekom organu, već ću to prepustiti ljudima čiji je to posao.

U koju god kuću uđem, doći ću da bih pomogao bolesnima, pazeći da ne bih hotimično učinio neku nepravdu ili naneo nekom zlo, a naročito ću paziti da se ne upustim u polne odnose ni sa ženom, ni s muškarcem, bilo da su slobodni ili robovi.

Šta god vidim ili čujem za vreme lečenja ili u nekoj drugoj prilici što se tiče ličnog života bolesnika, a što nikako ne bi trebalo da se širi u javnosti, poverljivo ću čuvati kao nešto o čemu bi bilo sramota pričati.

Ukoliko se budem držao ove zakletve i ne budem je kršio, neka bih uživao u životu i u vršenju svog posla i neka bih zanavek bio poštovan od svih ljudi; a ukoliko je prekršim i lažno se zakunem, neka mi se desi sve suprotno.

[Slika na 20. strani]

Izvod iz Hipokratove zbirke

[Izvor slike na 20. strani]

Hipokrat i izvod: Courtesy of the National Library of Medicine