Različiti vidovi predrasuda

„Izbacite predrasude kroz vrata, i one će se vratiti kroz prozor“ (Fridrih Veliki, pruski kralj).

RADŽEŠ živi u indijskom selu Palijadu. Poput mnogih „nedodirljivih“ — Indijaca iz najniže kaste — on mora da pešači 15 minuta kako bi doneo vodu za porodicu. „Nije nam dozvoljeno da koristimo česme koje koriste oni iz viših kasti“, objašnjava on. Kada je išao u školu, Radžeš i njegovi drugovi nisu smeli čak ni da dodirnu loptu kojom su druga deca igrala fudbal. „Umesto toga, igrali smo se kamenčićima“, kaže on.

„Imam osećaj da me ljudi mrze, ali ne znam zašto“, kaže Kristina, tinejdžerka iz Azije koja živi u Evropi, i dodaje: „To mi veoma teško pada. Obično se držim po strani, ali ni to ne pomaže.“

„Prvi put sam osetio predrasude kada sam imao 16 godina“, kaže Stenli, koji živi u zapadnoj Africi. „Ljudi koje nikada u životu nisam video govorili su mi da napustim grad. Nekima iz mog plemena zapaljene su kuće, a mom ocu je bio zamrznut bankovni račun. Nakon toga, počeo sam da mrzim pleme koje je vršilo diskriminaciju.“

Radžeš, Kristina i Stenli su žrtve predrasuda, a sličnih primera ima mnogo. „Stotine miliona ljudskih bića pate zbog rasizma, diskriminacije, ksenofobije i uskraćivanja nekih prava“, objašnjava Koičiro Matsura, generalni direktor Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko). „Takvo nehumano postupanje, pothranjeno neznanjem i predrasudama, u mnogim zemljama je izazvalo unutrašnje sukobe i prouzrokovalo ogromnu patnju.“

Ako nikada niste bili žrtva predrasuda, možda vam je teško da shvatite koliko je to bolno. „Neki ljudi ćutke podnose predrasude. Drugi na njih uzvraćaju s još više predrasuda“, zapaža se u knjizi Face to Face Against Prejudice. Na koje načine predrasude nanose štetu?

Ukoliko pripadate nekoj manjini, možda primećujete da vas drugi izbegavaju, neprijateljski gledaju ili da uvredljivo govore o vašoj kulturi. Možda se možete zaposliti jedino ako prihvatate ponižavajuće poslove koje niko ne želi. Možda je teško  pronaći odgovarajuće mesto za stanovanje. Vaša deca su možda izolovana od društva i osećaju se odbačeno od školskih drugova.

Što je još gore, predrasude mogu voditi do nasilja ili čak ubijanja. Zaista, stranice istorije su pune potresnih primera nasilja izazvanog predrasudama — uključujući masakre, genocide i takozvana etnička čišćenja.

Predrasude tokom vekova

Nekada su glavna meta predrasuda bili hrišćani. Na primer, ubrzo nakon Hristove smrti na njih se sručio talas okrutnog progonstva (Dela apostolska 8:3; 9:1, 2; 26:10, 11). Dva veka kasnije oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani bili su izloženi okrutnom maltretiranju. „Ako izbije neka pošast“, pisao je Tertulijan u trećem veku, „smesta se uzvikuje: ’Bacite hrišćane lavovima!‘“

Međutim, počev od 11. veka i krstaških ratova, nepopularna manjina u Evropi postali su Jevreji. Kada je kontinentom počela da hara kuga, koja je za samo nekoliko godina odnela živote oko četvrtine stanovnika Evrope, krivica je odmah svaljena na Jevreje, pošto su ih mnogi već mrzeli. „Kuga je bila izgovor za tu mržnju koja je podstakla preplašene ljude da okrive Jevreje“, piše Dženet Farel u svojoj knjizi Invisible Enemies.

Na kraju je jedan Jevrejin s juga Francuske pod mukama „priznao“ da su epidemiju izazvali njegovi sunarodnici tako što su zatrovali izvore vode. Naravno, ova izjava nije bila tačna. Međutim, ta informacija je bila objavljena kao verodostojna. Usledio je pokolj Jevreja u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj. Izgleda da niko nije obratio pažnju na prave krivce — na pacove. Osim toga, malo njih je primetilo da su i Jevreji umirali od kuge baš kao i svi ostali!

Kada se vatra predrasuda jednom zapali, ona može tinjati vekovima. U prvoj polovini 20. veka, Adolf Hitler je rasplamsao  vatru antisemitizma tako što je okrivio Jevreje za poraz Nemačke u Prvom svetskom ratu. Na kraju Drugog svetskog rata, Rudolf Hes, nacista i zapovednik koncentracionog logora u Aušvicu, priznao je: „Prihvaćena zdravo za gotovo, ideja da moramo zaštititi Nemačku od Jevreja bila je sastavni deo naše vojne i ideološke obuke.“ Da bi ’zaštitio Nemačku‘, Hes je rukovodio istrebljenjem oko 2 000 000 ljudi, uglavnom Jevreja.

Nažalost, zverstva nisu prestala ni u narednim decenijama. Primera radi, u istočnoj Africi je 1994. godine buknula mržnja između pripadnika plemena Tutsi i Hutu koja je dovela do smrti najmanje pola miliona ljudi. „Ništa nije bilo sveto“, izvestio je časopis Time. „U crkvama gde su mnogi potražili utočište tekla je krv... Bila je to borba prsa u prsa, krajnje lično shvaćena i neopisiva, vrsta krvoprolića zbog kojeg su oni koji su uspeli da pobegnu bili potpuno šokirani i bez reči.“ Tog užasnog nasilja nisu bila pošteđena čak ni deca. „Ruanda je mala“, izjavio je jedan stanovnik te zemlje, „ali u njoj se našla sva mržnja ovog sveta.“

Sukobi koji su pratili raspad bivše Jugoslavije prouzrokovali su smrt više od 200 000 civila. Komšije koje su godinama živele u miru međusobno su se ubijale. Na hiljade žena je silovano, a milioni ljudi su bili primorani da napuste svoje domove, što je bila posledica okrutne politike poznate kao etničko čišćenje.

Iako većina predrasuda ne dovodi do krvoprolića, one ipak razdvajaju ljude i stvaraju netrpeljivost. U jednom nedavno objavljenom izveštaju Uneska zapaža se da, uprkos globalizaciji, rasizam i rasna diskriminacija „u većem delu sveta uzimaju sve više maha“.

Da li je uopšte moguće iskoreniti predrasude? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo utvrditi kako predrasude nastaju u umu i srcu ljudi.

[Okvir na 5. strani]

Obeležja predrasuda

U svojoj knjizi The Nature of Prejudice, Gordon Olport ističe pet načina na koje se predrasude ispoljavaju. Osoba koja ima predrasude obično to čini na jedan ili više od tih načina.

1. Negativne primedbe. Osoba uvredljivo govori o grupi koju ne voli.

2. Izbegavanje. Kloni se bilo koga ko pripada toj grupi.

3. Diskriminacija. Članovima omražene grupe onemogućava se dobijanje određene vrste posla, stanovanje na određenim mestima ili ostvarivanje socijalnih prava.

4. Fizički napadi. Osoba učestvuje u nasilju s ciljem da zastraši ljude koje mrzi.

5. Istrebljenje. Učestvuje u linčovanjima, masakrima ili istrebljenjima.

[Slika na 4. strani]

Izbeglički logor Benako, Tanzanija, 11. maj 1994.

Žena se odmara pored balona za vodu. Više od 300 000 izbeglica, uglavnom Hutua iz Ruande, prešlo je u Tanzaniju

[Slika na 4. strani]

Photo by Paula Bronstein/Liaison