Vrednost poučavanja u ranom detinjstvu

FLORENS je imala 40 godina i očajnički je želela dete. Međutim, za vreme trudnoće doktor ju je upozorio da bi se njena beba mogla roditi s poremećajem usled kog će imati smanjenu sposobnost učenja. Uprkos tome, ona nije gubila nadu i na kraju je donela na svet zdravu bebu.

Kratko nakon što je rodila sina Stivena, Florens je počela da koristi svaku priliku kako bi mu čitala i pričala. Dok je rastao igrala se s njim, vodila ga na izlete, vežbali su brojanje i pevali pesme. „Znali smo se igrati nečega čak i dok sam ga kupala“, priseća se ona. Sve to je donelo dobre rezultate.

Stiven je već sa 14 godina diplomirao na Univerzitetu u Majamiju uz posebnu pohvalnicu. Dve godine kasnije, to jest sa 16 godina, završio je pravni fakultet i kasnije je, kako stoji u njegovoj biografiji, postao najmlađi advokat u Sjedinjenim Državama. Njegova majka, dr Florens Bekas, nekadašnji nastavnik i savetnik u školi, posvetila je mnogo vremena istraživanju toga koliko je važno učenje u ranom detinjstvu. Ona je uverena da je na budućnost njenog sina uticalo to što mu je u ranom uzrastu posvećivala pažnju i podsticala ga na aktivnost.

Nasleđe nasuprot odgoju

U poslednje vreme, među dečjim psiholozima vodi se ozbiljna polemika oko toga da li dominantnu ulogu u razvoju deteta igra nasleđe ili odgoj. Većina istraživača je uverena da na razvoj deteta utiču oba ova činioca.

Stručnjak na području dečjeg razvoja dr Frejzer Mastard objašnjava: „Na osnovu kliničkih ispitivanja došli smo do saznanja da iskustva koja dete ima tokom najranijih godina života utiču na razvoj njegovog mozga.“ Suzan Grinfild, profesor farmakologije, kaže nešto slično tome: „Na primer, sada nam je poznato da je deo mozga koji kontroliše pokrete prstiju na levoj ruci razvijeniji kod violinista nego kod drugih ljudi.“

 Kakvu vrstu poučavanja pružiti

Prethodno pomenuta saznanja podstakla su mnoge roditelje ne samo da se svojski potrude da upišu decu u dobre predškolske ustanove, već i da daju dosta novca na časove muzike i drugih grana umetnosti. Neki smatraju da će dete, ukoliko što više toga uči, moći sve to i da radi kada odraste. Sve je više specijalizovanih privatnih programa za poučavanje kao i predškolskih ustanova. Neki roditelji su spremni da urade sve što mogu kako bi njihova deca bila u prednosti u odnosu na svoje vršnjake.

Da li su takvi svesrdni napori u potpunosti korisni? Premda možda izgleda da takvo vaspitanje može pružiti bezgranične mogućnosti, u mnogim slučajevima deci je uskraćeno sticanje izuzetno važnog iskustva putem neobaveznih aktivnosti i igara. Spontana igra, kažu pedagozi, podstiče kreativnost i razvoj deteta kao društvenog bića, a takođe i razvoj njegovih mentalnih i emocionalnih sposobnosti.

Kada roditelji, prema mišljenju nekih stručnjaka, neprestano planiraju dečje aktivnosti to dovodi do pojave nove vrste problematične dece — dece čiji je svaki trenutak isplaniran — zbog čega su pod stresom, emocionalno su nestabilna, imaju problema sa spavanjem i žale se na bolove. Prema rečima jednog psihologa, kada mnoga od te dece dođu u tinejdžerske godine ona ne znaju uspešno da izlaze na kraj s problemima, „fizički i emocionalno su iscrpljena, nedruštvena i buntovna“.

Zbog toga su mnogi roditelji zbunjeni. Oni žele da pomognu svojoj deci da dostignu puni potencijal. Međutim, oni zapažaju koliko je besmisleno forsirati decu dok su još mala. Kako biti razuman i uravnotežen? Koliki potencijal imaju mala deca i kako se on može razvijati? Šta roditelji mogu da učine kako bi omogućili da njihova deca budu uspešna u životu? Ova pitanja biće osmotrena u narednim člancima.

[Slika na 3. strani]

Iskustva koja dete ima tokom najranijih godina života utiču na razvoj njegovog mozga

[Slika na 4. strani]

Igra podstiče kreativnost i razvija druge sposobnosti kod deteta