Пређи на садржај

Пређи на садржај

Библиотеке — врата у свет знања

Библиотеке — врата у свет знања

Библиотеке — врата у свет знања

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ЈЕДАН писац је назвао библиотеке „стубовима цивилизације“. У делу World Book Encyclopedia наводи се да су оне дале веома значајан допринос развоју људске културе и технологије. Немачки песник Гете назвао их је меморијом човечанства.

Које се библиотеке убрајају међу најважније „стубове цивилизације“? Која књига је имала највећи утицај на библиотеке и на ширење писмености? Колико књига се чува у највећим библиотекама данашњице? Да бисмо добили одговор на прво питање, вратимо се у далеку прошлост и посетимо једну од најстаријих библиотека у историји.

Древна „енциклопедија људског знања“

Замислите да се налазите на Блиском истоку, на подручју данашњег Ирака. Година је 650. пре н. е. Налазите се унутар импозантних зидина града Ниниве (у близини данашњег Мосула). Пред вама се уздиже огромна палата краља Асурбанипала, владара Асирије, Египта и Вавилоније. a Док стојите на улазу у палату, запажате људе који на колицима уносе унутра тешке глинене посуде. Они су се управо вратили из најудаљенијих крајева Асирије. Њихов задатак је да сакупе што већи број списа о друштву, култури и религији народа који живе у Асурбанипаловом краљевству. Након што отворе једну посуду, ви видите да је она пуна правоугаоних глинених таблица које су широке око осам, а дугачке око десет центиметара.

Један од придошлица улази у палату и ви крећете за њим. Унутра видите писаре који помоћу писаљки направљених од кости утискују клинасте симболе на мале таблице од влажне глине. Они преводе списе са других језика на асирски. Касније ће те таблице бити печене у пећи, што ће запис на њима учинити скоро неуништивим. Оне се затим одлажу у просторије с полицама на којима се налазе стотине посуда. Изнад улаза у сваку просторију стоји натпис који указује на врсту списа који се чувају у њој. Збирка ове библиотеке састоји се од преко 20 000 глинених таблица на којима се налазе информације о пословним трансакцијама, религиозним обичајима, законима, историји, медицини и физиологији људи и животиња. Један научник их је касније назвао „енциклопедијом људског знања“.

Друге древне библиотеке

Асурбанипалова библиотека у Ниниви није најстарија — и пре ње су постојале велике библиотеке. Хиљаду година пре Асурбанипалове владавине, краљ Хамураби саградио је библиотеку у вавилонском граду Борсипи. Више од седам векова пре него што је отворена библиотека у Ниниви, Рамзес II је основао чувену библиотеку у египатском граду Теби. Али разноврсност информација и огроман број записа допринели су томе да управо Асурбанипалова библиотека стекне репутацију ’највеће библиотеке старог света‘. Тек 350 година касније појавила се библиотека која ју је надмашила.

Ту већу библиотеку изградио је око 300. пре н. е. Птолемеј I Сотер, један од генерала Александра Великог. Налазила се у египатској луци Александрији а њени библиотекари су се трудили да сакупе већину списа тадашњег света. b Према предању, управо је у Александрији око 70 изучавалаца почело да преводи Хебрејске списе (познате као Стари завет) на грчки. Тај превод је касније назван грчка Септуагинта и рани хришћани су га често користили.

Библиотеке на Далеком истоку

У време када је Асурбанипал радио на томе да обогати своју библиотеку, Кином је владала династија Чоу. Током владавине те династије, од 1122. до 256. године пре н. е., настала је збирка књига која је постала позната као Пет класика. Сачињавале су је: књига за прорицање будућности, збирка говора првих владара, књига поезије, збирка правила о религиозним церемонијама и ритуалима и историја државе Лу која је обухватала период од око 722. до 481. године пре н. е., што је уједно и последња књига која се приписује кинеском филозофу Конфуцију. Пет класика и бројни коментари о њима утицали су на кинеске мислиоце и више од две хиљаде година представљали су незаобилазан део збирки како царских, тако и приватних библиотека.

Санетоки Хоџо, члан јапанске владајуће породице самураја, основао је 1275. библиотеку у свом дому у Каназави (сада део Јокохаме). Он је настојао да у своју збирку укључи све до тада написане књиге на јапанском и кинеском. Иако нису сачуване све књиге, ова збирка још увек постоји.

Библија, манастирске библиотеке и западна култура

„Моћ штампане речи и значај библиотека најбоље се огледа у успону, ширењу и постојаности хришћанске религије“, наводи се у књизи A History of Libraries in the Western World. Каква веза постоји између развоја библиотека и ширења хришћанства?

Након распада римске империје, збирке које су се налазиле у њеним знаменитим библиотекама биле су уништене или расуте. У манастирима који су оснивани широм Европе, монаси су почели да сакупљају остатке тих древних библиотека. Једна од најважнијих активности многих манастира било је преписивање библијских и других манускрипата. Примера ради, у бенедиктинским манастирима живело се према „Правилу св. Бенедикта“, које је између осталог налагало да треба читати и умножавати књиге.

У цариградским библиотекама чували су се и преписивали древни манускрипти који су касније поново доспели у Италију. Верује се да су ти манускрипти у великој мери допринели појави ренесансе. Историчар Елмер Џонсон каже: „Мора се признати да су манастири имали значајну улогу у очувању западне културе. Током периода од око хиљаду година, они су били интелектуално срце Европе и без њих би западна цивилизација изгледала сасвим другачије.“

Рад на умножавању Библије допринео је томе да „интелектуално срце Европе“ настави да куца током тог периода. Када је Европу захватио талас реформације, жеља да читају Библију подстакла је обичне људе да се ослободе окова неписмености. У књизи The Story of Libraries пише: „У протестантској реформацији налазимо зачетке идеје да сваки члан друштва мора да има барем толико образовања да може читати Библију. Како су се теолошке расправе распламсавале, било је све важније стећи увид у већи број религиозних списа. За то није било довољно само знати читати, већ и имати приступ књигама.“

Стога је Библија имала кључну улогу у развоју библиотека и ширењу писмености у западном свету. Након проналаска штампарске машине, у Европи а затим и у другим деловима света, почеле су да ничу приватне и државне библиотеке у којима се могао наћи велики број књига из различитих области.

Библиотеке 21. века

Савремене библиотеке поседују изузетно велике збирке. Замислите да стојите поред полице с књигама која је дугачка 850 километара и на којој се налази више од 29 милиона књига. То је приближно ономе што садржи највећа библиотека на свету — Конгресна библиотека у Сједињеним Државама. Осим књига, у овој библиотеци чува се око 2,7 милиона аудио и видео снимака, 12 милиона фотографија, 4,8 милиона мапа и 57 милиона рукописа. Сваког дана, збирка ове библиотеке постаје богатија за око 7 000 публикација!

Друга по величини је Британска библиотека у Лондону, у којој се налази више од 18 милиона књига. Руска државна библиотека у Москви има збирку од 17 милиона књига и око 632 000 увеза различитих листова. Француска национална библиотека је једна од најстаријих националних библиотека у Европи и поседује 13 милиона књига. Уз то, као што се наводи у књизи Library World Records, то је „прва библиотека која је омогућила приступ већем делу своје збирке путем Интернета“. Захваљујући томе, људи који имају приступ компјутеру и Интернету могу врло лако доћи до богатства које се налази у тој ризници знања.

Количина информација која је на располагању јавности расте већом брзином него икада раније. Према неким проценама, укупан број књига у свету удвостручи се сваке четири и по године. Само у Сједињеним Државама се сваке године објави више од 150 000 нових књига.

Стога су данас посебно значајне речи једног изучаваоца, писца и краља из древног доба — Соломона. Он је написао: „Не би се никад крају стигло кад би се хтело много књига написати, и сувише велико учење умор је телу“ (Проповедник 12:14). Ипак, када се њихово богатство користи на разборит начин, библиотеке су, као што је речено у једном извештају Унеска, „врата у свет знања“.

[Фусноте]

a Асурбанипал, за кога се верује да је у ствари Асенафар, споменут у Јездри 4:10, био је савременик јудејског краља Манасије.

b Више информација о древној и савременој Александријској библиотеци можете наћи у издању Пробудите се! од 8. јануара 2005.

[Оквир⁄Слика на 20. страни]

Улога библиотекара

Ако у каталогу библиотеке не можете да пронађете књигу која вам је потребна, немојте очајавати — обратите се библиотекару. Његова стручност је често од непроцењиве вредности. Родерик, који већ 20 година ради као библиотекар, каже: „Људи се често устручавају да се обрате библиотекарима. Кад желе нешто да питају, многи најпре кажу: ’Ово можда звучи глупо, али...‘ Па ипак, не постоје глупа питања. Вештина доброг библиотекара састоји се у томе да пронађе оно што тражите, чак и ако то можда нисте најбоље објаснили.“

[Оквир⁄Слика на 21. страни]

Шта значе сви ти бројеви?225.7

Универзална децимална класификација

Многе библиотеке користе систем Универзалне децималне класификације (УДК), који подразумева коришћење низа бројева у њиховим каталозима и на књигама. Према тој класификацији, целокупна библиотечка грађа тематски се разврстава у десет главних група, које су означене бројевима од 000 до 999:

000-099 Опште

100-199 Филозофија, психологија

200-299 Религија, теологија

300-399 Друштвене науке

400-499 (засад слободна група)

500-599 Математика, природне науке

600-699 Примењене науке, медицина, техника

700-799 Уметност, забава, спорт

800-899 Језици, лингвистика, књижевност

900-999 Географија, биографије, историја

Свака од главних група је затим подељена у десет подгрупа, у које се књиге сврставају по специфичним темама. На пример, Библија се налази у групи 2 (Религија), и носи ознаку 22. И она се даље рашчлањује на мање делове. Број 225 означава „Нови завет“ (Грчке списе). Класификацијској ознаци додају се и бројеви који означавају облик или изглед публикације:

01 Библиографије

02 Књиге опште

03 Енциклопедије, лексикони, речници, приручници

04 Збирке различитих списа

05 Серијске публикације, часописи

06 Публикације организација, удружења, установа и других правних лица

07 Уџбеничка литература

08 Зборници, полиграфије и слично

09 Различити историјски и правни извори

Према томе, енциклопедија која се бави целокупном Библијом носила би ознаку 22.03, док би дело које садржи коментаре Грчких списа (Новог завета) било означено бројем 225.07.

Универзална децимална класификација заснива се на Дјуијевој децималној класификацији која је у употреби од 1876, а осмислио ју је познати амерички библиотекар Мелвил Дјуи.

[Слика на 18. страни]

Асирски краљ Асурбанипал, у чијој су се библиотеци чувале глинене таблице с клинастим писмом, 650. пре н. е.

[Слика на 18. страни]

Британска библиотека, Лондон

[Слика на 18. страни]

Манастирска библиотека, Швајцарска, 1761.

[Слика на 19. страни]

Александријска библиотека, Египат, око 300. пре н. е.

[Извор]

Из књиге Ridpath’s History of the World (том II)

[Слика на странама 20, 21]

Највећа библиотека на свету, Конгресна библиотека, САД

[Извор]

Из књиге Ridpath’s History of the World (том IX)

[Извори слика на 18. страни]

Фотографија горе лево и доње фотографије: Erich Lessing/ Art Resource, NY; таблица: Photograph taken by courtesy of the British Museum