Biblioteke — vrata u svet znanja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

JEDAN pisac je nazvao biblioteke „stubovima civilizacije“. U delu World Book Encyclopedia navodi se da su one dale veoma značajan doprinos razvoju ljudske kulture i tehnologije. Nemački pesnik Gete nazvao ih je memorijom čovečanstva.

Koje se biblioteke ubrajaju među najvažnije „stubove civilizacije“? Koja knjiga je imala najveći uticaj na biblioteke i na širenje pismenosti? Koliko knjiga se čuva u najvećim bibliotekama današnjice? Da bismo dobili odgovor na prvo pitanje, vratimo se u daleku prošlost i posetimo jednu od najstarijih biblioteka u istoriji.

Drevna „enciklopedija ljudskog znanja“

Zamislite da se nalazite na Bliskom istoku, na području današnjeg Iraka. Godina je 650. pre n. e. Nalazite se unutar impozantnih zidina grada Ninive (u blizini današnjeg Mosula). Pred vama se uzdiže ogromna palata kralja Asurbanipala, vladara Asirije, Egipta i Vavilonije. a Dok stojite na ulazu u palatu, zapažate ljude koji na kolicima unose unutra teške glinene posude. Oni su se upravo vratili iz najudaljenijih krajeva Asirije. Njihov zadatak je da sakupe što veći broj spisa o društvu, kulturi i religiji naroda koji žive u Asurbanipalovom kraljevstvu. Nakon  što otvore jednu posudu, vi vidite da je ona puna pravougaonih glinenih tablica koje su široke oko osam, a dugačke oko deset centimetara.

Jedan od pridošlica ulazi u palatu i vi krećete za njim. Unutra vidite pisare koji pomoću pisaljki napravljenih od kosti utiskuju klinaste simbole na male tablice od vlažne gline. Oni prevode spise sa drugih jezika na asirski. Kasnije će te tablice biti pečene u peći, što će zapis na njima učiniti skoro neuništivim. One se zatim odlažu u prostorije s policama na kojima se nalaze stotine posuda. Iznad ulaza u svaku prostoriju stoji natpis koji ukazuje na vrstu spisa koji se čuvaju u njoj. Zbirka ove biblioteke sastoji se od preko 20 000 glinenih tablica na kojima se nalaze informacije o poslovnim transakcijama, religioznim običajima, zakonima, istoriji, medicini i fiziologiji ljudi i životinja. Jedan naučnik ih je kasnije nazvao „enciklopedijom ljudskog znanja“.

Druge drevne biblioteke

Asurbanipalova biblioteka u Ninivi nije najstarija — i pre nje su postojale velike biblioteke. Hiljadu godina pre Asurbanipalove vladavine, kralj Hamurabi sagradio je biblioteku u vavilonskom gradu Borsipi. Više od sedam vekova pre nego što je otvorena biblioteka u Ninivi, Ramzes II je osnovao čuvenu biblioteku u egipatskom gradu Tebi. Ali raznovrsnost informacija i ogroman broj zapisa doprineli su tome da upravo Asurbanipalova biblioteka stekne reputaciju ’najveće biblioteke starog sveta‘. Tek 350 godina kasnije pojavila se biblioteka koja ju je nadmašila.

Tu veću biblioteku izgradio je oko 300. pre n. e. Ptolemej I Soter, jedan od generala Aleksandra Velikog. Nalazila se u egipatskoj luci Aleksandriji a njeni bibliotekari su se trudili da sakupe većinu spisa tadašnjeg sveta. b Prema predanju, upravo je u Aleksandriji oko 70 izučavalaca počelo da prevodi Hebrejske spise (poznate kao Stari zavet) na grčki. Taj prevod je kasnije nazvan grčka Septuaginta i rani hrišćani su ga često koristili.

Biblioteke na Dalekom istoku

U vreme kada je Asurbanipal radio na tome da obogati svoju biblioteku, Kinom je vladala dinastija Čou. Tokom vladavine te dinastije, od 1122. do 256. godine pre n. e., nastala je zbirka knjiga koja je postala poznata kao Pet klasika. Sačinjavale su je: knjiga za proricanje budućnosti, zbirka govora prvih vladara, knjiga poezije, zbirka pravila o religioznim ceremonijama i ritualima i istorija države Lu koja je obuhvatala period od oko 722. do 481. godine pre n. e., što je ujedno i poslednja knjiga koja se pripisuje kineskom filozofu Konfuciju. Pet klasika i brojni komentari o njima uticali su na kineske mislioce i više od dve hiljade godina predstavljali su nezaobilazan deo zbirki  kako carskih, tako i privatnih biblioteka.

Sanetoki Hodžo, član japanske vladajuće porodice samuraja, osnovao je 1275. biblioteku u svom domu u Kanazavi (sada deo Jokohame). On je nastojao da u svoju zbirku uključi sve do tada napisane knjige na japanskom i kineskom. Iako nisu sačuvane sve knjige, ova zbirka još uvek postoji.

Biblija, manastirske biblioteke i zapadna kultura

„Moć štampane reči i značaj biblioteka najbolje se ogleda u usponu, širenju i postojanosti hrišćanske religije“, navodi se u knjizi A History of Libraries in the Western World. Kakva veza postoji između razvoja biblioteka i širenja hrišćanstva?

Nakon raspada rimske imperije, zbirke koje su se nalazile u njenim znamenitim bibliotekama bile su uništene ili rasute. U manastirima koji su osnivani širom Evrope, monasi su počeli da sakupljaju ostatke tih drevnih biblioteka. Jedna od najvažnijih aktivnosti mnogih manastira bilo je prepisivanje biblijskih i drugih manuskripata. Primera radi, u benediktinskim manastirima živelo se prema „Pravilu sv. Benedikta“, koje je između ostalog nalagalo da treba čitati i umnožavati knjige.

U carigradskim bibliotekama čuvali su se i prepisivali drevni manuskripti koji su kasnije ponovo dospeli u Italiju. Veruje se da su ti manuskripti u velikoj meri doprineli pojavi renesanse. Istoričar Elmer Džonson kaže: „Mora se priznati da su manastiri imali značajnu ulogu u očuvanju zapadne kulture. Tokom perioda od oko hiljadu godina, oni su bili intelektualno srce Evrope i bez njih bi zapadna civilizacija izgledala sasvim drugačije.“

Rad na umnožavanju Biblije doprineo je tome da „intelektualno srce Evrope“ nastavi da kuca tokom tog perioda. Kada je Evropu zahvatio talas reformacije, želja da čitaju Bibliju podstakla je obične ljude da se oslobode okova nepismenosti. U knjizi The Story of Libraries piše: „U protestantskoj reformaciji nalazimo začetke ideje da svaki član društva mora da ima barem toliko obrazovanja da može čitati Bibliju. Kako su se teološke rasprave rasplamsavale, bilo je sve važnije steći uvid u veći broj religioznih spisa. Za to nije bilo dovoljno samo znati čitati, već i imati pristup knjigama.“

Stoga je Biblija imala ključnu ulogu u razvoju biblioteka i širenju pismenosti u zapadnom svetu. Nakon pronalaska štamparske mašine, u Evropi a zatim i u drugim delovima sveta, počele su da niču privatne i državne biblioteke u kojima se mogao naći veliki broj knjiga iz različitih oblasti.

Biblioteke 21. veka

Savremene biblioteke poseduju izuzetno velike zbirke. Zamislite da stojite pored police s knjigama koja je dugačka 850 kilometara i na kojoj se nalazi više od 29 miliona knjiga. To je približno onome što sadrži najveća biblioteka na svetu — Kongresna biblioteka u Sjedinjenim Državama. Osim knjiga, u ovoj biblioteci čuva se oko 2,7 miliona audio  i video snimaka, 12 miliona fotografija, 4,8 miliona mapa i 57 miliona rukopisa. Svakog dana, zbirka ove biblioteke postaje bogatija za oko 7 000 publikacija!

Druga po veličini je Britanska biblioteka u Londonu, u kojoj se nalazi više od 18 miliona knjiga. Ruska državna biblioteka u Moskvi ima zbirku od 17 miliona knjiga i oko 632 000 uveza različitih listova. Francuska nacionalna biblioteka je jedna od najstarijih nacionalnih biblioteka u Evropi i poseduje 13 miliona knjiga. Uz to, kao što se navodi u knjizi Library World Records, to je „prva biblioteka koja je omogućila pristup većem delu svoje zbirke putem Interneta“. Zahvaljujući tome, ljudi koji imaju pristup kompjuteru i Internetu mogu vrlo lako doći do bogatstva koje se nalazi u toj riznici znanja.

Količina informacija koja je na raspolaganju javnosti raste većom brzinom nego ikada ranije. Prema nekim procenama, ukupan broj knjiga u svetu udvostruči se svake četiri i po godine. Samo u Sjedinjenim Državama se svake godine objavi više od 150 000 novih knjiga.

Stoga su danas posebno značajne reči jednog izučavaoca, pisca i kralja iz drevnog doba — Solomona. On je napisao: „Ne bi se nikad kraju stiglo kad bi se htelo mnogo knjiga napisati, i suviše veliko učenje umor je telu“ (Propovednik 12:14). Ipak, kada se njihovo bogatstvo koristi na razborit način, biblioteke su, kao što je rečeno u jednom izveštaju Uneska, „vrata u svet znanja“.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 20. strani]

Uloga bibliotekara

Ako u katalogu biblioteke ne možete da pronađete knjigu koja vam je potrebna, nemojte očajavati — obratite se bibliotekaru. Njegova stručnost je često od neprocenjive vrednosti. Roderik, koji već 20 godina radi kao bibliotekar, kaže: „Ljudi se često ustručavaju da se obrate bibliotekarima. Kad žele nešto da pitaju, mnogi najpre kažu: ’Ovo možda zvuči glupo, ali...‘ Pa ipak, ne postoje glupa pitanja. Veština dobrog bibliotekara sastoji se u tome da pronađe ono što tražite, čak i ako to možda niste najbolje objasnili.“

[Okvir/Slika na 21. strani]

Šta znače svi ti brojevi? → 225.7

Univerzalna decimalna klasifikacija

Mnoge biblioteke koriste sistem Univerzalne decimalne klasifikacije (UDK), koji podrazumeva korišćenje niza brojeva u njihovim katalozima i na knjigama. Prema toj klasifikaciji, celokupna bibliotečka građa tematski se razvrstava u deset glavnih grupa, koje su označene brojevima od 000 do 999:

000-099 Opšte

100-199 Filozofija, psihologija

200-299 Religija, teologija

300-399 Društvene nauke

400-499 (zasad slobodna grupa)

500-599 Matematika, prirodne nauke

600-699 Primenjene nauke, medicina, tehnika

700-799 Umetnost, zabava, sport

800-899 Jezici, lingvistika, književnost

900-999 Geografija, biografije, istorija

Svaka od glavnih grupa je zatim podeljena u deset podgrupa, u koje se knjige svrstavaju po specifičnim temama. Na primer, Biblija se nalazi u grupi 2 (Religija), i nosi oznaku 22. I ona se dalje raščlanjuje na manje delove. Broj 225 označava „Novi zavet“ (Grčke spise). Klasifikacijskoj oznaci dodaju se i brojevi koji označavaju oblik ili izgled publikacije:

01 Bibliografije

02 Knjige opšte

03 Enciklopedije, leksikoni, rečnici, priručnici

04 Zbirke različitih spisa

05 Serijske publikacije, časopisi

06 Publikacije organizacija, udruženja, ustanova i drugih pravnih lica

07 Udžbenička literatura

08 Zbornici, poligrafije i slično

09 Različiti istorijski i pravni izvori

Prema tome, enciklopedija koja se bavi celokupnom Biblijom nosila bi oznaku 22.03, dok bi delo koje sadrži komentare Grčkih spisa (Novog zaveta) bilo označeno brojem 225.07.

Univerzalna decimalna klasifikacija zasniva se na Djuijevoj decimalnoj klasifikaciji koja je u upotrebi od 1876, a osmislio ju je poznati američki bibliotekar Melvil Djui.

[Slika na 18. strani]

Asirski kralj Asurbanipal, u čijoj su se biblioteci čuvale glinene tablice s klinastim pismom, 650. pre n. e.

[Slika na 18. strani]

Britanska biblioteka, London

[Slika na 18. strani]

Manastirska biblioteka, Švajcarska, 1761.

[Slika na 19. strani]

Aleksandrijska biblioteka, Egipat, oko 300. pre n. e.

[Izvor]

Iz knjige Ridpath’s History of the World (tom II)

[Slika na stranama 20, 21]

Najveća biblioteka na svetu, Kongresna biblioteka, SAD

[Izvor]

Iz knjige Ridpath’s History of the World (tom IX)

[Izvori slika na 18. strani]

Fotografija gore levo i donje fotografije: Erich Lessing/ Art Resource, NY; tablica: Photograph taken by courtesy of the British Museum