Пређи на садржај

Пређи на садржај

Пољско цвеће или коров?

Пољско цвеће или коров?

Пољско цвеће или коров?

Од дописника Пробудите се! из Канаде

Пољско цвеће је очаравајуће. Застаните на тренутак и осмотрите све те цветове необичних облика. Погледајте ту разноликост прекрасних боја. Уживајте у њиховом предивном мирису. Просто вас маме да дотакнете њихове меке, нежне латице! Таква раскошна лепота буди наша чула и испуњава нас одушевљењем. Пољско цвеће је заиста предиван украс наше околине. Оно доприноси томе да још више уживамо у животу, а сва захвалност за то припада Створитељу који га је обликовао!

Мада се ми дивимо цветовима због њихових предивних боја, облика и мириса, њихова главна улога јесте да произведу семе које је неопходно за процес репродукције. Стога су они обликовани тако да привуку инсекте, птице, па чак и слепе мишеве, који помажу при опрашивању. Пољско цвеће нарочито привлачи птице певачице и лептире. „За разлику од баштенског цвећа, пољско цвеће представља извор хране за та крилата створења“, каже стручњак за хортикултуру и писац Џим Вилсон. Занимљиво је то што у ствари, „све цвеће потиче од дивљих врста“ (The World Book Encyclopedia).

Широм света постоји на хиљаде цветница. Како онда можемо препознати пољско цвеће? Које биљке се убрајају у пољско цвеће? Једноставно речено, пољско цвеће обухвата све цветнице које се развијају и шире природним путем, то јест без људског утицаја. Само у Северној Америци, више од 10 000 њих се убраја у пољско цвеће. „Иако се тај назив углавном користи за биљке које имају меку стабљику и привлачне цветове, приручници у ову групу убрајају и биљке с дрвенастом стабљиком. Због такве недоследности, практично је немогуће дати једну дефиницију која би обухватила сваку биљну врсту коју називамо пољским цветом“, каже природњак Мајкл Рунц, писац књиге Beauty and the Beasts — The Hidden World of Wildflowers.

Семена биљака су прави путници. Ношена ветром или водом, нека од њих могу да пређу велике раздаљине. Ипак, већина има природна ограничења јер су обликована за раст на одређеним подручјима. Нека семена су ситна попут зрнца прашине и ветар може да их носи километрима. Међутим, семена која имају додатак налик падобрану, као што је семе маслачка, не могу да путују далеко.

Неки који живе у Северној Америци изненаде се када открију да многе врсте пољског цвећа које расту у њиховом крају потичу из других земаља. Захваљујући прекоокеанским бродовима и могућности путовања и пресељења на нова подручја, мноштво биљака и семења се из своје постојбине проширило у друге области. Многе од тих биљака потичу из Европе и Азије. Неке су људи донели да би их узгајали, док су друге стигле као „слепи путници“. У ствари, семе многих биљака које сада красе пределе Северне Америке доспело је ту случајно, „заједно са семењем пољопривредних култура или са житарицама и зрневљем, у слами и сену који су коришћени приликом паковања, у баласту бродова... Неке биљке су донесене да би се користиле као зачини или за бојење тканина, производњу мириса и медицинских препарата“, наводи се у књизи Wildflowers Across America. Зашто се онда ове и многе друге цветнице понекад називају коровом?

Када пољски цвет постаје коров

Уопштено говорећи, свака биљка која се шири тамо где не желите може се сматрати коровом, било да је изникла на вашем травњаку, у башти или међу усевима. „Многе биљке које се сматрају коровом не би могле да опстану... да нема тих станишта која је створио човек“, стоји у приручнику Weeds of Canada. Затим се додаје: „Ми смо у великој мери одговорни за стварање средине погодне за раст биљака које бисмо најрадије искоренили.“ Неке врсте пољског цвећа које су пренете из других подручја, заузимају станишта слабијих биљака и драстично мењају животну средину. Уместо да се одомаћи као пољски цвет, увезена биљка тако постаје коров који спутава раст других биљака.

Уколико сте икада покушали да обрађујете чак и сасвим малу башту, биће вам јасно на шта се мисли изразом „инвазија непожељних биљака“. Тло које се не обрађује подложно је брзој ерозији услед деловања ветра и воде. У слоју који се налази око три центиметра испод његове површине спавају дословно милиони семенки разноврсних биљака. Када се неко земљиште не обрађује, коров је такорећи програмиран да се брзо рашири по том подручју и остане у тлу, штитећи га од ерозије. Иако због тога можда морате да водите непрестану борбу с коровом у својој башти, разумевање овог процеса помоћи ће вам да будете свесни улога које имају коров и пољско цвеће.

Уживајте у овом очаравајућем делу стварства

Човек не може а да се у пролеће не диви природној лепоти шумских обронака прекривених белим тролистом или светлоплавим цветовима водопије који се отварају ујутро, прате сунце на његовом путу и затварају се око поднева кад је дан ведар. Ово су само весници који најављују долазак праве поворке прелепих цветова који се из године у годину, током различитих годишњих доба, надмећу за вашу пажњу. Неки од њих, као што је пламени љиљан, цветају веома кратко. Други, попут пупавице (рудбекије), могу се видети на сунцем обасјаним пољима или крај путева од касног пролећа па све до краја лета.

Мора се признати да је пољско цвеће задивљујући део стварства. Када се појави на вашем травњаку или у башти, када га запазите поред пута или у шуми, издвојте мало времена да бисте се дивили његовим необичним облицима, прекрасним бојама и предивном мирису. Сетите се да је оно дар од нашег великодушног Створитеља који га је обликовао.

[Оквир/Слике на 18. страни]

Да ли сте знали?

Маслачак је некада био потпуно непознат у Северној Америци. Сада ова биљка, за коју неки ботаничари тврде да потиче из Мале Азије, расте у скоро целом свету. На амерички континент донели су је европски досељеници који су је гајили у баштама и користили у исхрани. Корен маслачка је састојак многих лекова, док се млади листови могу користити у салатама.

Обична маргарета је један од најуобичајенијих цветова који се могу видети поред путева. Потиче из Европе. Већина људи је воли због тога што даје ведрину месту на ком расте. Свака цваст је прави букет жутих и белих цветова. Средишњи, округли део цвета састоји се од стотина сићушних, плодних, златножутих цветића окружених са 20 до 30 белих латица, које су у ствари стерилни цветови на које инсекти могу да слете.

За пламени љиљан се верује да потиче из Азије, одакле је пренесен у Енглеску а потом и у Северну Америку. Иако се на свакој његовој стабљици налази мноштво цветова, сваки од њих траје само један дан. Отварају се ујутро и до краја дана се заувек затварају.

Љутић је још један „досељеник“ из Европе. У Северној Америци углавном расте на влажним пољима и поред путева. Понекад порасте и преко два метра. Међутим, мало људи је свесно тога да ова биљка може бити опасна. Скоро све биљке из породице љутића су у већој или мањој мери отровне. Вековима су неке врсте љутића биле познате по томе што изазивају појаву пликова. Ево шта је написала Ен Прат, британска књижевница из 19. века: „Често се деси да излетник легне и заспи на месту где расту ови цветови, а када се пробуди, открије да му је кожа на образима прилично надражена и болна због нагризајућег дејства цветова поред којих је лежао.“

[Извори]

Маслачак: Walter Knight © California Academy of Sciences; љутић: © John Crellin/www.floralimages.co.uk

[Слике на 16. страни]

Цветови водопије

[Слика на 16. страни]

Пламени љиљан

[Слике на странама 16, 17]

Бели тролист

[Слике на 17. страни]

Пупавице

[Извори слика на 16. страни]

Горе лево: www.aborea.se; горе у средини: Courtesy John Somerville/www.british-wild-flowers.co.uk; пламени љиљан: Dan Tenaglia, www.missouriplants.com, www.ipmimages.org