Iznenada bez posla!

„Kada sam ostao bez posla, osećao sam se kao da me je neko polio kofom hladne vode. Samopoštovanje mi je strašno opalo“ (Toni, Nemačka).

„Osećala sam se kao da mi je neko stavio teško breme na leđa. Kao samohrani roditelj, brinula sam kako ću prehraniti svoje dvoje dece i platiti račune“ (Meri, Indija).

„Bio sam veoma obeshrabren kada sam ostao bez posla i brinuo sam se da li ću naći drugi“ (Hajme, Meksiko).

ŠIROM sveta, milioni su u istoj neprilici u kojoj se nalaze i Toni, Meri i Hajme. Krajem prošlog veka, procenjeno je da je u Evropi i centralnoj Aziji posao tražilo 10 posto radne snage, što je oko 23 miliona ljudi. U nekim manje razvijenim zemljama, nezaposleno je više od četvrtine radne snage. U julu 2003, u listu The New York Times stajalo je da je u Sjedinjenim Državama „tokom prethodnih 28 meseci ukinuto skoro 2,6 miliona radnih mesta“.

U mnogim zemljama je veoma teško doći do posla. Na primer, tržište rada je svake godine preplavljeno svršenim srednjoškolcima i studentima. Osim toga, diploma ili specijalizacija nije garancija da će neko raditi u struci. Zato je sada sasvim uobičajeno da tokom svog radnog veka ljudi i po nekoliko puta promene posao. Neki su se čak i prekvalifikovali.

Ako se desi da ostanete bez posla, šta možete preduzeti kako biste povećali izglede da nađete novi posao? I kada ga nađete, kako ga možete zadržati?