Зашто старимо?

„Човек, кога је жена родила, кратког је века и пун немира“ (ЈОВ 14:1, NW).

ВЕРОВАТНО сте некада размишљали о томе да све има свој век трајања. Услед свакодневне употребе, аутомобили и усисивачи с временом престану да раде. Неко би рекао да се слично дешава и са животињама које остаре и угину. Али, професор зоологије Стивен Остад објашњава: „Живи организми се у много чему разликују од машина. Најосновнија карактеристика живих организама јесте то што имају способност да се сами обнављају.“

Просто је невероватно како се тело само обнавља након повреде, а шта тек рећи за свакодневну регенерацију! Узмимо за пример наше кости. „Иако наоко изгледа беживотно, кост је живо ткиво које се кроз цео живот непрестано троши и поново обнавља“, објашњава се у часопису Scientific American. „Таквим обнављањем се цео скелет замени за 10 година.“ Други делови тела се обнављају и брже. Неке ћелије коже, јетре и црева замењују се скоро сваког дана. Сваке секунде, наше тело произведе око 25 милиона нових ћелија које служе као замена за старе. Да се то не дешава и да се сви делови нашег тела стално не обнављају, остарили бисмо још током детињства.

Када су биолози почели да проучавају молекуле унутар живих ћелија, још више је дошла до изражаја чињеница да наш организам физички не пропада. Приликом обнављања,  свака нова ћелија мора имати наш ДНК, то јест молекул који садржи већину информација неопходних за регенерацију целог нашег тела. Замислите само колико се пута ДНК умножи током нашег животног века, а да не причамо колико пута се тај процес понављао откако човек постоји! Да бисмо разумели колико је то задивљујуће, размотримо шта би се десило ако бисмо фотокопирали неки документ, а затим за следеће умножавање употребили ту нову копију. Ако бисмо стално тако радили, квалитет копија би био све лошији и на крају се више ништа не би могло разазнати. На срећу, квалитет ДНК никада не слаби иако се наше ћелије стално деле. Како то? Наше ћелије на много начина могу исправити грешке које настају у ДНК при његовом умножавању. Да то није тако, човечанство би одавно престало да постоји!

Пошто се од великих структура до сићушних молекула сви делови тела стално замењују и обнављају, губитком ћелија се не објашњава у потпуности проблем старења. Бројни системи у телу се обнављају или замењују деценијама, сваки на свој начин и својим темпом. Зашто онда код свих њих отприлике у исто време долази до престанка регенерације?

Да ли је старење генетски предодређено?

Зашто домаћа мачка живи 20 година, а опосум, који је сличне величине, само три? a Зашто слепи миш може живети 20-30 година, а миш само три? Зашто џиновска корњача може живети 150 година, а слон само 70? Чиниоци као што су исхрана, тежина, величина мозга и брзина раста и метаболизма не објашњавају такве разлике у животном  веку. Дело Encyclopædia Britannica наводи: „У генетском коду се налазе упутства која одређују животни век једне врсте.“ У генима је записано максимално трајање животног века. Али, зашто са приближавањем тој граници све функције полако престају с радом?

Молекуларни биолог др Џон Медина пише: „Изгледа да постоје мистериозни сигнали који се једноставно појаве у одређено време и кажу ћелијама да престану да обављају своје нормалне функције.“ Он такође примећује: „Постоје гени који могу рећи ћелијама, чак целом организму да остари и умре.“

Наше тело се може упоредити са једном фирмом која деценијама успешно послује. Одједном послодавци престану да запошљавају и обучавају ново особље, да поправљају и замењују машине, као и да одржавају радни простор. Посао ће ускоро почети да слаби. Али, зашто су ти послодавци променили своју успешну политику? То питање је слично оном с којим се суочавају биолози који се баве старењем. Књига The Clock of Ages каже: „У истраживању процеса старења, једна од највећих мистерија је питање зашто ћелије престају да се умножавају и почињу да одумиру.“

Може ли се старење спречити?

Старење се назива „најсложенијим биолошким проблемом“. Након деценија труда, научна истраживања нису открила ни шта је узрок старења, а камоли како се оно може спречити. Часопис Scientific American је 2004. године објавио упозорење 51 научника који проучавају процес старења. Тамо је стајало: „Тренутно не постоји апсолутно ниједан производ на тржишту који успорава, зауставља старење или помаже да се подмладимо.“ Иако уравнотежена исхрана и вежбање могу побољшати здравље и смањити ризик од превремене смрти услед неке болести, још увек не постоји ништа што може успорити старење. Ти закључци нас подсећају на Исусове речи које су записане у Библији: „Ко од вас може тиме што се брине да дода свом животном веку један лакат?“ (Матеј 6:27).

Сумирајући напредак који је остварен на пољу борбе против старења, др Џон Медина пише: „Ми не знамо зашто у ствари старимо... Иако смо још пре неколико деценија објавили рат раку, још увек нисмо пронашли лек. А процес старења је далеко сложенији него све оно што је укључено у појаву рака.“

Истраживачи долазе до важног закључка

Истраживање о томе како жива бића функционишу и зашто долази до старења није срушило наду да је могуће дуже живети. Неки су установили да их је њихово истраживање довело до важног закључка за разумевање старења. Молекуларни биохемичар Мајкл Бихи пише: „Током протекле четири деценије, савремена биохемија је открила тајне ћелије... Плод тог великог труда да се истражи ћелија — то јест живот на молекуларном нивоу — јасно, гласно и упечатљиво намеће одговор: ’Стварање!‘“ Неко је мудро створио сва жива бића. Наравно, Мајкл Бихи није први који је дошао до тог закључка. Размишљајући о грађи људског тела, један псалмиста је давно написао: „Пун сам страхопоштовања што сам тако дивно створен“ (Псалам 139:14, NW).

Ако су сва жива бића створена, јавља се занимљиво питање: Да ли је Бог, Велики Творац, створио човека да би живео отприлике колико и многе животиње или он жели да ми живимо дуже од њих?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 6. страни]

’Ми смо дивно створени‘

[Слика на странама 4, 5]

Да ли старење настаје услед престанка обнављања ћелија?

[Извор слике на 6. страни]

ДНК: фотографија: www.comstock.com