Традиционални врт необичне лепоте

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! СА ГВАДЕЛУПА

ЖИВЕЛИ су у предивној земљи, али нису могли да уживају у њеној лепоти. То је од 17. века била судбина више хиљада несрећних Африканаца који су отети из своје постојбине и одведени на Гваделуп и Мартиник. Остатак живота провели су на тим карипским острвима, даноноћно радећи као робови на плантажама шећерне трске.

Власници плантажа на острвима углавном нису обезбеђивали храну за своје робове, тако да су они морали да је сами производе. Тај додатни посао им баш и није био потребан, али су барем у својим вртовима могли да узгајају оно што су волели. Гајили су маниоку, јам и друге биљке које су биле укусније и хранљивије од било чега што би им њихови власници дали. Осим тога, садили су лековите и зачинске биљке.

Године 1848, француска влада је укинула ропство на острвима, али су бивши робови, сада слободни грађани, наставили да обрађују своје вртове. И данас житељи Гваделупа и Мартиника, од којих су многи потомци тих марљивих Африканаца, саде и негују такозване креолске вртове.

Минијатурна кишна шума

Робови су углавном имали два врта. Врт с поврћем обично се налазио на извесној удаљености од куће. „Кућни врт“, то јест jardin de case, како га називају на острвима, налази се одмах уз кућу, и то је типичан данашњи  креолски врт. У њему се преплићу бујно цвеће, травњаци, дрвеће и жбуње које може бити густо попут растиња у кишној шуми. Пошто биљке заузимају сав расположиви простор, у први мах можете стећи утисак да је врт врло леп, али помало запуштен. Ипак, у њему је све лепо уређено и свака биљка има своје место. Уске стазице омогућују баштовану да приђе свакој биљци.

Врт се протеже од задњег ка предњем делу куће, где служи као нека врста прелепог предворја за пријем посетилаца. Кад гости стигну, домаћини их дочекују међу кротонима чији се листови преливају у свим бојама, аламандама, иксорама и живописним бугенвилијама.

Други делови креолског врта, нарочито они у сенци куће, намењени су лековитим биљкама. Босиљак, цимет, козја трава, ловоров лист и конопљуша убрајају се у биљке које се на острвима користе као традиционални лекови. У врту такође расте лимунова трава, чије се суво лишће пали да би се растерали комарци.

Многи острвљани су поносни на своје познавање лековитих биљака. У прошлости, када би се неко разболео или повредио, често у близини није било лекара. Захваљујући биљкама из креолског врта, људи су могли сами да реше своје здравствене проблеме. Ове биљке се још увек користе у медицинске сврхе, али треба имати у виду да самолечење може бити опасно. Уместо да излечи оболелог, нестручна употреба лековитог биља може погоршати његово стање. Зато острвљани данас бригу о свом здрављу углавном поверавају онима који су квалификовани за то.

Главни део креолског врта налази се иза куће и резервисан је за биљке које се користе у исхрани. Тамо се могу наћи јам, плави патлиџан, кукуруз, амарант, зелена салата и друге културе, као и разноразне зачинске биљке. Ту се понекад саде и банане, а можда ћете видети и хлебно дрво, авокадо, гуаву и манго.

Кренимо у обилазак!

Док пролазите поред креолског врта, његова лепота вас може привући да га изблиза погледате. Кад уђете унутра, можете се дивити цветовима и листовима чије су боје још интензивније на сунчевој светлости. У исто време, поветарац доноси мешавину мириса која надмашује све парфеме. Иако сте само посетилац, ви заиста уживате у том врту. Замислите тек какво задовољство осећа његов власник који га је засадио и сваког дана проводи време у њему!

Да ли ће креолски врт опстати? Неким острвљанима је жао што млади нису заинтересовани да наставе ту лепу и корисну традицију. Па ипак, многи, како млади тако и стари, уживају у лепоти ових вртова и сматрају их драгоценим делом културног наслеђа. Сваки креолски врт је подсетник на афричке робове који су, упркос тешким околностима, створили нешто лепо и корисно.

[Оквир на 27. страни]

ШТА ЗНАЧИ РЕЧ „КРЕОЛСКИ“?

Реч „креолски“ се у почетку односила на људе европског порекла који су рођени у Новом свету, али је с временом попримила мноштво различитих значења. На Хаитију се она понекад користи да би се описало нешто веома привлачно и квалитетно. Неки језици који се говоре на Јамајци, Хаитију и другим местима називају се креолски. У основи, назив „креолски“ се користи за сваки језик који се развио из мешавине два језика али је одређеној групи људи постао матерњи језик.

Реч „креолски“ је такође почела да означава специфичан начин живота и културу која се развила на многим карипским острвима. У Порторику и Доминиканској Републици ту конотацију има сродна шпанска реч criollo. На Карибима су током векова староседеоци, Африканци и Европљани склапали мешовите бракове из којих је проистекло прелепо потомство, као и занимљива култура. Дух те културе огледа се и у називу креолског врта са Гваделупа и Мартиника.

 [Слике на 26. страни]

Уметнуте фотографије (одозго надоле): галанга, бибер, ананас, какао и кафа