NEKI ljudi ih nazivaju trećom smenom. Ali ta deca ne idu na posao. Ona napuštaju svoje domove u sumrak jer se oni, kad tama obavije šumu, pretvaraju u opasna mesta.

Već skoro dve decenije, gerilske trupe upadaju u seoska naselja i kidnapuju decu. Oni svake godine otmu na stotine dečaka i devojčica iz njihovih domova i zatim nestanu u gustoj džungli. To čine uglavnom noću, a oteta deca se obučavaju da učestvuju u borbi ili služe kao nosači, dok se devojčice primoravaju na seksualne odnose s vojnicima. Ako deca odbiju da ih poslušaju, otmičari im za kaznu mogu odseći nos ili usne. Ukoliko pokušaju da pobegnu, preti im smrt koja je i suviše užasna da bismo je opisali.

Postoje i druge mlade žrtve terorizma. Osakaćeni tinejdžeri iz Sijera Leonea nisu takoreći još bili ni prohodali kada su im muškarci naoružani mačetama odsekli šake i stopala. U Avganistanu se dečaci i devojčice igraju leptirima od plastike koji su zapravo mine. Mališani ostaju bez prstiju ili oslepe kada im te šarene „igračke“ eksplodiraju u rukama.

Neka deca stradaju kao žrtve terorista na drugačiji način. Primera radi, prilikom terorističkog napada koji se desio 1995. u Oklahoma Sitiju, poginulo je 168 osoba, među kojima je bilo 19 dece. Neka su još bila u pelenama. Poput naleta snažnog vetra koji gasi slabašni plamen sveće, eksplozija bombe je u trenu ugasila njihove tek započete živote. Taj teroristički napad oteo im je pravo da žive, da se igraju, smeju i maze u naručju svojih roditelja.

Događaji koje smo opisali novijeg su datuma ali, kao što ćemo videti, terorizam i nasilje haraju čovečanstvom već vekovima.