PRE samo nekoliko godina, činilo se da je terorizam ograničen na manji broj područja, kao što su Severna Irska, Baskija u severnoj Španiji i neki delovi Bliskog istoka. Sada — posebno od 11. septembra 2001, kada su srušene kule bliznakinje u Njujorku — terorizam je naglo poprimio svetske razmere. Pojavio se na rajskom ostrvu Bali, zatim u Madridu, Londonu, na Šri Lanki, Tajlandu, pa čak i u Nepalu. Pa ipak, to nije pojava novijeg datuma. Šta sam taj izraz znači?

Terorizam se može definisati kao „protivzakonita upotreba ili pretnja upotrebom sile i nasilja od strane pojedinca ili organizovane grupe protiv osoba ili imovine s namerom da se narod ili vlada zastraše ili prinude na nešto, često iz ideoloških ili političkih razloga“ (The American Heritage Dictionary of the English Language). Međutim, spisateljica Džesika Stern zapaža: „Osoba koja se bavi problematikom terorizma susreće se sa stotinama definicija... Ali, postoje dve značajne karakteristike po kojima se terorizam razlikuje od ostalih oblika nasilja.“ Koje su to karakteristike? „Kao prvo, terorizam je usmeren ka civilima... Drugo, teroristi pribegavaju nasilju da bi uzdrmali javnost — ulivanje straha u ciljnu grupu često je važnije od samog napada. To namerno sejanje panike jasno razlikuje terorizam od običnog ubistva ili fizičkog napada.“

U prvom veku naše ere, u Judeji se grupa ratobornih Jevreja zvanih zeloti zalagala za nezavisnost Jevreja od rimske vlasti. Neki od njihovih najvatrenijih pristalica postali su poznati kao sikarijevci (ljudi s bodežima), zbog kratkih mačeva koje su skrivali ispod odeće. Kada bi se mnoštvo ljudi slilo u Jerusalim povodom nekog praznika, oni bi se umešali u masu i ubijali svoje protivnike tako što bi im prerezali grlo ili im zaboli nož u leđa. a

 Godine 66. n. e., grupa zelota je osvojila Masadu, tvrđavu u blizini Mrtvog mora. Masakrirali su rimski garnizon i to utvrđenje na vrhu planine postalo je baza za njihove akcije. Nekoliko godina su odatle upadali u druga mesta i napadali rimske trupe. Godine 73. n. e., rimska Deseta legija kojom je zapovedao Flavije Silva ponovo je zauzela Masadu. Ali, Rimljani nisu pokorili zelote. Jedan istoričar iz  tog doba tvrdi da je njih 960 — svi osim dve žene i petoro dece — izvršilo samoubistvo, jer nisu želeli da se predaju rimskoj vojsci.

Neki smatraju da je pobuna zelota prvi primer onoga što je danas poznato kao terorizam. Bilo da je to tačno ili ne, terorizam je od tada ostavio duboke tragove u istoriji.

Počev od 1095. i tokom naredna dva veka, krstaška vojska se stalno kretala između Evrope i Bliskog istoka. Nasuprot njima bile su muslimanske snage iz Azije i Severne Afrike. Obe strane su želele kontrolu nad Jerusalimom i nastojale su da zadobiju prevlast. U mnogobrojnim bitkama, ti „sveti ratnici“ bukvalno su komadali jedni druge. Svojim mačevima i bojnim sekirama ubijali su i nedužne ljude. Vilijam iz Tira, sveštenik koji je živeo u XII veku, opisao je ulazak krstaša u Jerusalim 1099. godine:

„Kretali su se ulicama sa mačevima i kopljima u rukama. Ubijali su svakoga ko bi im se našao na putu, muškarce, žene i decu, ne štedeći nikoga... Pobili su toliko ljudi da su na ulicama ležale gomile leševa, i nije se moglo drugačije proći nego gazeći po njima... Bilo je proliveno toliko krvi da su svi kanali i odvodi bili puni, a gradske ulice su bile pokrivene telima ubijenih.“ b

U vekovima koji su sledili, počeli su da se koriste eksploziv i vatreno oružje, što je imalo užasne, smrtonosne posledice.

Po mišljenju istoričara, 28. jun 1914. bio je prekretnica u evropskoj istoriji. Tog dana je ubijen austrijski prestolonaslednik, nadvojvoda Franc Ferdinand. Bilo da se taj čin smatra herojskim delom ili ne, to je bio neposredni povod za izbijanje Prvog svetskog rata u kom je poginulo dvadeset miliona ljudi.

Nakon Prvog svetskog rata usledio je Drugi svetski rat, koji je ostao zapamćen po koncentracionim logorima, masovnom ubijanju civila u vazdušnim napadima i odmazdama koje su vršene nad nedužnim ljudima. Ubijanje se nastavilo i nakon što je rat završen. Više od milion ljudi usmrćeno je tokom 1970-ih na poljima smrti u Kambodži. Ruanda se još nije oporavila od masakra iz 1990-ih, u kom je ubijeno preko 800 000 ljudi.

Od 1914. do danas, ljudi u mnogim zemljama pate usled terorističke aktivnosti. Pa ipak, neki se i dalje ponašaju kao da čovečanstvo nije izvuklo nikakvu pouku iz istorije. U terorističkim napadima stradaju stotine ljudi, hiljade njih biva osakaćeno, a milioni su lišeni prava na unutrašnji mir i sigurnost. Na pijacama eksplodiraju bombe, sela se pretvaraju u zgarišta, žene bivaju silovane, deca se odvode u zarobljeništvo, ljudi umiru. Uprkos zakonima i osudi međunarodne zajednice, ovi užasi ne prestaju. Ima li nade da će svet biti oslobođen od terorizma?