Послушност упозорењима спасла је животе

БИЛА је среда, 24. август 2005 — уобичајен врео и влажан дан у Њу Орлеансу, у Лујзијани. Алан и његова породица су отишли од куће да би провели неколико дана у Бомонту у Тексасу, више од 300 километара западно. Понели су одећу која им је била довољна за петодневни боравак ван куће. Алан објашњава: „Нисмо ни знали за Катрину, ураган који се у то време формирао источно од Флориде. Међутим, до петка у ноћ било је јасно да ће Њу Орлеанс доживети удар урагана катастрофалних размера.“

У недељу, 28. августа, било је очигледно да ће олуја названа Катрина постати ураган највеће снаге. Градоначелник Њу Орлеанса је издао наређење да се евакуише град. Као резултат тога, на хиљаде возила полако се кретало према северу и западу стварајући гужве на аутопутевима. Хиљаде људи који нису имали кола побегли су у склоништа или на велики стадион Супердом. Али, било је и оних који су одлучили да не напуштају свој дом.

’Следећи пут, бићу први који ће напустити то подручје!‘

Јеховин сведок по имену Џо био је међу онима који су остали. Био је уверен да ће успети да преброди олују код куће. Размишљао је о томе да штета од претходних урагана није била тако велика као што су власти предвиђале. „Сматрао сам да могу преживети“, каже он. „Како се брзо моје мишљење променило! Почео је да дува страховито снажан ветар и да пада јака киша. За трен ока, с моје куће је одлетео кров. Онда је вода почела да надолази застрашујућом брзином — три метра за три сата! Надирала је тако брзо да сам се морао попети на спрат. Стварно сам био уплашен јер је ветар завијао и изгледало је да ће се зидови срушити. Плафон се рушио. Тада сам почео размишљати како да се спасем.

„Помислио сам да бих могао да скочим у побеснелу воду. Али посвуда су били огромни таласи. Ношени ветром, запењени таласи су запљускивали оближње улице. Знао сам да ћу се ако скочим вероватно утопити.“

Коначно га је спасилачки чамац одвезао до једног моста. Доле су мртва тела плутала на води. Посвуда је било фекалија. Једну ноћ је преспавао на аутомобилу. Затим је хеликоптером и аутобусом пребачен у Сивик центар у Њу Орлеансу. „Људи који су били тамо опходили су се добро према мени“, каже он. „У једном тренутку био сам скоро изгубљен. Мислио сам само на то: ’Где ћу добити следећу боцу с водом?‘“

Када се осврне на то време, Џо схвата да је ту тешку ситуацију могао да избегне. „Научио сам лекцију“, каже он. „Када следећи пут кажу ’Евакуација‘, бићу први који ће напустити то подручје!“

 Принуђена да тражи заклон на дрвету јер је игнорисала упозорења

Градови Билокси и Галфпорт, који се налазе у приобалном делу државе Мисисипи, претрпели су катастрофалну штету и велики губитак живота. Према новинама The New York Times од 31. августа 2005, Винсент Крил, директор канцеларије за односе са јавношћу у Билоксију рекао је: „Многи људи су се оглушили о наређење о евакуацији јер су они или њихове куће преживели ураган Камила [1969. године].“ Премда је процењено да је Камила била јача од Катрине, према Криловим речима, Катрина је ’носила незаустављив водени зид који се могао упоредити са цунамијем‘.

Једна особа из тог града која није послушала упозорења била је Инил, која је већи део живота провела у Билоксију. Она каже: „Преживели смо много олуја током година. Зато се нисам претерано бринула због Катрине.“ Инил, њена 88-годишња свекрва, син, ћерка и зет, одлучили су да ће са своја два пса и три мачке остати у њиховој кући која је била прилично стабилна. Онда је олуја захватила Билокси 29. августа, око десет сати ујутро. Инил се присећа: „Приметила сам да вода продире у једну од спаваћих соба близу задњег дела куће. Онда је почела продирати свуда. Одлучили смо да се попнемо на таван ради безбедности. Али вода није стала. Морали смо да се склонимо с тавана да не бисмо били заробљени. Али где смо могли да одемо?

„Мој син је морао да поцепа мрежу с прозора како бисмо могли да испливамо напоље. Онда смо плутали држећи се за ивицу крова. Нас троје смо отпливали до десне стране куће, а моја ћерка до леве. Приметила сам велико дрво у близини. Мој син, свекрва и ја пливали смо до тог дрвета и чврсто се ухватили за њега. Тада сам чула како моја ћерка вришти: „Мама! Мама!“ Мој зет, који је последњи напустио поткровље, отпливао је до ње да би је спасао. Њих двоје су успели да уђу у чамац који је био остављен на прилазу ка кући и сада је  плутао у близини. Наговарали су ме да допливам до чамаца, али ја нисам желела да ризикујем да уђем у узбуркану воду. Осећала сам се сигурно на дрвету и хтела сам ту да останем.

„С места на ком сам се налазила, могла сам да видим како вода тече улицом и око куће. Почела сам да размишљам о својој ситуацији и осећала сам се глупо што нисам послушала упозорења да се напусти подручје.

„Коначно, вода је почела да опада и на крају смо сви били заједно у чамцу! Стигао је ватрогасни камион који нас је одвезао до болнице. Били смо пресрећни што смо живи!“

Сведоци планирају евакуацију

Последице урагана Катрина осећале су се дуж целе обале залива — од Лујзијане на истоку па све до Алабаме било је уништено на хиљаде кућа. Али за то подручје Сједињених Држава урагани нису ништа ново. Због тога Јеховини сведоци већ годинама имају унапред спремне планове за евакуацију. Сваке године, обично у јуну, пре него што започне сезона олуја, у 21 скупштини Јеховиних сведока из Њу Орлеанса и околине, разматрају се планови за хитну евакуацију. Захваљујући томе, већина Сведока из тог подручја знала је које кораке треба предузети у случају опасности. Како је текао план што се тиче урагана Катрина?

Чим је градска влада објавила евакуацију, старешине из свих скупштина су ступиле у контакт с члановима својих скупштина подстичући их да напусте град. Многи су били у прилици да сами организују да са својом породицом или пријатељима оду из града. За старије и болесне организована је посебна помоћ и превоз. Џон, члан одбора за пружање помоћи који сачињавају Сведоци, рекао је: „Заиста верујем да смо следећи овај план спасли много живота.“ Већина Јеховиних сведока је успела да напусти град пре почетка олује. Да би се одмах пружила практична помоћ у погођеним подручјима, подружница Јеховиних сведока у САД организовала је ванредне одборе за пружање помоћи.

Потрага за Сведоцима на Астродому

Око 16 000 људи са погођених подручја, углавном из Лујзијане, добили су храну, воду и заклон на стадиону Астродом у Хјустону, у Тексасу. Чланови одбора за пружање помоћи у Хјустону сазнали су да се у том огромном мноштву налазе и неки Сведоци. Али како да их пронађу?

Рано ујутро у петак 2. септембра група старешина је дошла на стадион да би пронашла своју браћу. Били су запањени видевши хиљаде мушкараца, жена, тинејџера, деце и беба раштрканих по целом стадиону. Терен је био прекривен хиљадама пољских лежајева, а људи су стрпљиво чекали на решење својих проблема. Они којима је била потребна медицинска помоћ стајали су у дугим редовима, а медицинско особље је ужурбано носило пацијенте до кола хитне помоћи.

„Осећао сам се као да се налазим усред избегличког логора“, објашњава Самјуел, један од старешина који је трагао за другим Сведоцима. Како ће пронаћи тих неколико Сведока у том огромном мноштву? Старешине су ишле горе-доле пролазима између седишта, носећи велике натписе којима су позивали Сведоке да им се јаве. Након што су три сата безуспешно  тражили Сведоке на тај начин, схватили су да треба да пронађу неки практичнији метод. Замолили су Црвени крст да се преко система за озвучење објави: „Сви они који су крштени Јеховини сведоци замољени су да дођу до источног прилаза у приземљу.“

Коначно, Сведоци су почели да пристижу са великим осмесима на лицу. Самјуел објашњава: „Били су уплакани и радосни. Чврсто су нас загрлили и стегли нам руке. Нису нас пуштали јер су се плашили да ће се изгубити у том мноштву.“ У петак и суботу пронађена су 24 Сведока који су одведени до центра за пружање помоћи који су организовали Сведоци.

Многи од њих нису имали ништа осим прљаве одеће на себи. Једна Сведокиња је носила једну кутију величине кутије за ципеле. У њој су били неки вредносни папири — све што је успела да спасе од разорне олује.

На Астродому, многи људи су препознали да су те старешине Јеховини сведоци и прилазили им тражећи Библије и библијску литературу. Наручено је преко 220 Библија. Сведоци су такође нудили издање Пробудите се! од 22. јула 2005, чији уводни чланци имају врло прикладну тему — „Да ли предстоје све веће природне катастрофе?“

Неки се враћају својим кућама

Један од преживелих је искусни репортер и генерални директор ТВ станице у Њу Орлеансу. Бавећи се својом професијом видео је много разарања у прошлости. Вратио се кући, у округу Џеферсон у Лујзијани, да би пронашао своје ствари. „Био сам шокиран“, каже он. „Све је било потпуно уништено. На телевизији смо гледали поплаве које су  настајале када се након пробијања насипа вода изливала из канала. Међутим, и снажни ветрови проузрокују огромну штету. Зграда у којој сам живео била је потпуно опустошена. Било је плесни, трулежи и осећао се смрад. Невероватно како је страшно заударало. То је ужасно, једноставно ужасно. Али барем смо још увек живи.“

Алан, ког смо споменули на почетку, коначно се вратио својој кући у Метејриу, западном предграђу Њу Орлеанса. Олуја је направила праву пустош. „Било је трауматично и шокантно видети то“, каже он. „Изгледало је као да је атомска бомба бачена на град. Једно је када такве вести чујете на радију или гледате на ТВ-у. Сасвим је друго када ходате или се возите кроз свој комшилук и свуда унаоколо видите огромну штету и рушевине. То је тако тешко прихватити.

„На пример, смрад — заударало је као труло месо, био је то мирис смрти. Многе  радње биле су потпуно уништене или поплављене. Полиција и војска се налазила на сваком ћошку. Изгледало је као ратно подручје.“

Пружање помоћи

Град, државне и федералне власти организовали су пружање помоћи. Главни федерални представник за пружање помоћи била је FEMA (Федерална агенција за ванредне ситуације). И друге организације су се активирале да би помогле хиљадама настрадалих. Огромне количине хране, одеће и воде биле су допремљене камионима до подручја погођених олујом. FEMA је ускоро издала чекове и обезбедила и другу финансијску помоћ како би се помогло људима да преживе првих неколико дана или недеља. Шта су у међувремену радили Јеховини сведоци?

Процена штете и поправке

Убрзо након што се сручила олуја, Сведоци су организовали да тимови за процену штете посете погођена подручја и утврде колико је домова Сведока и Дворана Краљевства оштећено или уништено. Како су могли изаћи на крај са тако обимним задатком? Водеће тело Јеховиних сведока у Бруклину, у Њујорку, дало је одобрење да појединачни одбори за пружање помоћи буду под управом Одбора подружнице у Сједињеним Државама. Онда су позвани Регионални одбори за градњу из многих делова државе да започну са обнављањем. a Шта су они постигли?

Дана 17. фебруара 2006. група из Лонг Бича, у држави Мисисипи, известила је да је у том подручју од 632 оштећена дома Сведока, 531 у потпуности обновљен, док 101 још увек треба да се поправи. Сведоци су такође помагали и комшијама који нису Сведоци. На 17 Дворана Краљевства озбиљно је оштећен кров, и до средине фебруара на 16 Дворана постављени су нови кровови. Шта је било са одбором у Батон Ружу, у Лујзијани?

Та група брине о подручју Лујзијане, које је претрпело најјачи удар урагана Катрина. Од 2 700 домова Сведока којима је била неопходна обнова, рад на 1 119 завршен је до средине фебруара, тако да се та група и даље суочавала са огромним задатком. И тамо је пружена помоћ комшијама и породицама које су се налазиле у тешким околностима. Педесет Дворана Краљевства претрпело је озбиљну штету. До фебруара, обновљено је 25. Требало је да у Тексасу група из Хјустона обнови 871 кућу, колико је у септембру оштетио ураган Рита. До 20. фебруара било је довршено 830 кућа.

Поуке од Катрине

Хиљаде оних који су се нашли на Катринином путу научили су отрежњавајућу лекцију да је животоважно обратити пажњу на упозорења. Заиста, многи би рекли исто што и раније цитирани Џо: „Када следећи пут кажу ’Евакуација‘,бићу први који ће напустити то подручје!“

Јеховини сведоци настављају да пружају помоћ настрадалима на подручју тог залива (Галатима 6:10). Ипак, њихова служба не укључује само пружање хуманитарне помоћи. Баш супротно, најважније дело Јеховиних сведока — које се обавља у преко 235 земаља широм света — јесте да разгласе упозорење које је много важније од упозорења на предстојећу олују. Библија прориче да ће Бог убрзо окончати овај безбожни свет, очистити нашу планету, и обновити услове на њој у складу са својом намером. Ако бисте желели да сазнате шта Библија научава о том времену суда, ступите у контакт с Јеховиним сведоцима у вашем крају или пишите на одговарајућу адресу наведену на 5. страни овог часописа (Марко 13:10; 2. Тимотеју 3:1-5; Откривење 14:6, 7; 16:14-16).

[Фуснота]

[Слика на странама 14, 15]

Сателитски снимак средишта урагана Катрина

[Извор]

NOAA

[Слика на 15. страни]

Њу Орлеанс под водом

[Извор]

AP Photo/David J. Phillip

[Слике на 15. страни]

Ураган Катрина је уништио грађевине и однео многе животе

[Извор]

AP Photo/Ben Sklar

[Слика на странама 16, 17]

Астродом у Хјустону, у Тексасу, био је уточиште за око 16 000 евакуисаних особа

[Слике на 17. страни]

Хришћанске старешине су тражиле Сведоке у мноштву евакуисаних

[Слика на 18. страни]

Сведоци су били веома срећни што су њихови домови обновљени

[Слика на 18. страни]

Добровољци поправљају тешко оштећени кров

[Слика на 18. страни]

Добровољци су обезбедили храну

[Слика на 19. страни]

Алан