Poslušnost upozorenjima spasla je živote

BILA je sreda, 24. avgust 2005 — uobičajen vreo i vlažan dan u Nju Orleansu, u Lujzijani. Alan i njegova porodica su otišli od kuće da bi proveli nekoliko dana u Bomontu u Teksasu, više od 300 kilometara zapadno. Poneli su odeću koja im je bila dovoljna za petodnevni boravak van kuće. Alan objašnjava: „Nismo ni znali za Katrinu, uragan koji se u to vreme formirao istočno od Floride. Međutim, do petka u noć bilo je jasno da će Nju Orleans doživeti udar uragana katastrofalnih razmera.“

U nedelju, 28. avgusta, bilo je očigledno da će oluja nazvana Katrina postati uragan najveće snage. Gradonačelnik Nju Orleansa je izdao naređenje da se evakuiše grad. Kao rezultat toga, na hiljade vozila polako se kretalo prema severu i zapadu stvarajući gužve na autoputevima. Hiljade ljudi koji nisu imali kola pobegli su u skloništa ili na veliki stadion Superdom. Ali, bilo je i onih koji su odlučili da ne napuštaju svoj dom.

’Sledeći put, biću prvi koji će napustiti to područje!‘

Jehovin svedok po imenu Džo bio je među onima koji su ostali. Bio je uveren da će uspeti da prebrodi oluju kod kuće. Razmišljao je o tome da šteta od prethodnih uragana nije bila tako velika kao što su vlasti predviđale. „Smatrao sam da mogu preživeti“, kaže on. „Kako se brzo moje mišljenje promenilo! Počeo je da duva strahovito snažan vetar i da pada jaka kiša. Za tren oka, s moje kuće je odleteo krov. Onda je voda počela da nadolazi zastrašujućom brzinom — tri metra za tri sata! Nadirala je tako brzo da sam se morao popeti na sprat. Stvarno sam bio uplašen jer je vetar zavijao i izgledalo je da će se zidovi srušiti. Plafon se rušio. Tada sam počeo razmišljati kako da se spasem.

„Pomislio sam da bih mogao da skočim u pobesnelu vodu. Ali posvuda su bili ogromni talasi. Nošeni vetrom, zapenjeni talasi su zapljuskivali obližnje ulice. Znao sam da ću se ako skočim verovatno utopiti.“

Konačno ga je spasilački čamac odvezao do jednog mosta. Dole su mrtva tela plutala na vodi. Posvuda je bilo fekalija. Jednu noć je prespavao na automobilu. Zatim je helikopterom i autobusom prebačen u Sivik centar u Nju Orleansu. „Ljudi koji su bili tamo ophodili su se dobro prema meni“, kaže on. „U jednom trenutku bio sam skoro izgubljen. Mislio sam samo na to: ’Gde ću dobiti sledeću bocu s vodom?‘“

Kada se osvrne na to vreme, Džo shvata da je tu tešku situaciju mogao da izbegne. „Naučio sam lekciju“, kaže on. „Kada sledeći put kažu ’Evakuacija‘, biću prvi koji će napustiti to područje!“

 Prinuđena da traži zaklon na drvetu jer je ignorisala upozorenja

Gradovi Biloksi i Galfport, koji se nalaze u priobalnom delu države Misisipi, pretrpeli su katastrofalnu štetu i veliki gubitak života. Prema novinama The New York Times od 31. avgusta 2005, Vinsent Kril, direktor kancelarije za odnose sa javnošću u Biloksiju rekao je: „Mnogi ljudi su se oglušili o naređenje o evakuaciji jer su oni ili njihove kuće preživeli uragan Kamila [1969. godine].“ Premda je procenjeno da je Kamila bila jača od Katrine, prema Krilovim rečima, Katrina je ’nosila nezaustavljiv vodeni zid koji se mogao uporediti sa cunamijem‘.

Jedna osoba iz tog grada koja nije poslušala upozorenja bila je Inil, koja je veći deo života provela u Biloksiju. Ona kaže: „Preživeli smo mnogo oluja tokom godina. Zato se nisam preterano brinula zbog Katrine.“ Inil, njena 88-godišnja svekrva, sin, ćerka i zet, odlučili su da će sa svoja dva psa i tri mačke ostati u njihovoj kući koja je bila prilično stabilna. Onda je oluja zahvatila Biloksi 29. avgusta, oko deset sati ujutro. Inil se priseća: „Primetila sam da voda prodire u jednu od spavaćih soba blizu zadnjeg dela kuće. Onda je počela prodirati svuda. Odlučili smo da se popnemo na tavan radi bezbednosti. Ali voda nije stala. Morali smo da se sklonimo s tavana da ne bismo bili zarobljeni. Ali gde smo mogli da odemo?

„Moj sin je morao da pocepa mrežu s prozora kako bismo mogli da isplivamo napolje. Onda smo plutali držeći se za ivicu krova. Nas troje smo otplivali do desne strane kuće, a moja ćerka do leve. Primetila sam veliko drvo u blizini. Moj sin, svekrva i ja plivali smo do tog drveta i čvrsto se uhvatili za njega. Tada sam čula kako moja ćerka vrišti: „Mama! Mama!“ Moj zet, koji je poslednji napustio potkrovlje, otplivao je do nje da bi je spasao. Njih dvoje su uspeli da uđu u čamac koji je bio ostavljen na prilazu ka kući i sada je  plutao u blizini. Nagovarali su me da doplivam do čamaca, ali ja nisam želela da rizikujem da uđem u uzburkanu vodu. Osećala sam se sigurno na drvetu i htela sam tu da ostanem.

„S mesta na kom sam se nalazila, mogla sam da vidim kako voda teče ulicom i oko kuće. Počela sam da razmišljam o svojoj situaciji i osećala sam se glupo što nisam poslušala upozorenja da se napusti područje.

„Konačno, voda je počela da opada i na kraju smo svi bili zajedno u čamcu! Stigao je vatrogasni kamion koji nas je odvezao do bolnice. Bili smo presrećni što smo živi!“

Svedoci planiraju evakuaciju

Posledice uragana Katrina osećale su se duž cele obale zaliva — od Lujzijane na istoku pa sve do Alabame bilo je uništeno na hiljade kuća. Ali za to područje Sjedinjenih Država uragani nisu ništa novo. Zbog toga Jehovini svedoci već godinama imaju unapred spremne planove za evakuaciju. Svake godine, obično u junu, pre nego što započne sezona oluja, u 21 skupštini Jehovinih svedoka iz Nju Orleansa i okoline, razmatraju se planovi za hitnu evakuaciju. Zahvaljujući tome, većina Svedoka iz tog područja znala je koje korake treba preduzeti u slučaju opasnosti. Kako je tekao plan što se tiče uragana Katrina?

Čim je gradska vlada objavila evakuaciju, starešine iz svih skupština su stupile u kontakt s članovima svojih skupština podstičući ih da napuste grad. Mnogi su bili u prilici da sami organizuju da sa svojom porodicom ili prijateljima odu iz grada. Za starije i bolesne organizovana je posebna pomoć i prevoz. Džon, član odbora za pružanje pomoći koji sačinjavaju Svedoci, rekao je: „Zaista verujem da smo sledeći ovaj plan spasli mnogo života.“ Većina Jehovinih svedoka je uspela da napusti grad pre početka oluje. Da bi se odmah pružila praktična pomoć u pogođenim područjima, podružnica Jehovinih svedoka u SAD organizovala je vanredne odbore za pružanje pomoći.

Potraga za Svedocima na Astrodomu

Oko 16 000 ljudi sa pogođenih područja, uglavnom iz Lujzijane, dobili su hranu, vodu i zaklon na stadionu Astrodom u Hjustonu, u Teksasu. Članovi odbora za pružanje pomoći u Hjustonu saznali su da se u tom ogromnom mnoštvu nalaze i neki Svedoci. Ali kako da ih pronađu?

Rano ujutro u petak 2. septembra grupa starešina je došla na stadion da bi pronašla svoju braću. Bili su zapanjeni videvši hiljade muškaraca, žena, tinejdžera, dece i beba raštrkanih po celom stadionu. Teren je bio prekriven hiljadama poljskih ležajeva, a ljudi su strpljivo čekali na rešenje svojih problema. Oni kojima je bila potrebna medicinska pomoć stajali su u dugim redovima, a medicinsko osoblje je užurbano nosilo pacijente do kola hitne pomoći.

„Osećao sam se kao da se nalazim usred izbegličkog logora“, objašnjava Samjuel, jedan od starešina koji je tragao za drugim Svedocima. Kako će pronaći tih nekoliko Svedoka u tom ogromnom mnoštvu? Starešine su išle gore-dole prolazima između sedišta, noseći velike natpise kojima su pozivali Svedoke da im se jave. Nakon što su tri sata bezuspešno  tražili Svedoke na taj način, shvatili su da treba da pronađu neki praktičniji metod. Zamolili su Crveni krst da se preko sistema za ozvučenje objavi: „Svi oni koji su kršteni Jehovini svedoci zamoljeni su da dođu do istočnog prilaza u prizemlju.“

Konačno, Svedoci su počeli da pristižu sa velikim osmesima na licu. Samjuel objašnjava: „Bili su uplakani i radosni. Čvrsto su nas zagrlili i stegli nam ruke. Nisu nas puštali jer su se plašili da će se izgubiti u tom mnoštvu.“ U petak i subotu pronađena su 24 Svedoka koji su odvedeni do centra za pružanje pomoći koji su organizovali Svedoci.

Mnogi od njih nisu imali ništa osim prljave odeće na sebi. Jedna Svedokinja je nosila jednu kutiju veličine kutije za cipele. U njoj su bili neki vrednosni papiri — sve što je uspela da spase od razorne oluje.

Na Astrodomu, mnogi ljudi su prepoznali da su te starešine Jehovini svedoci i prilazili im tražeći Biblije i biblijsku literaturu. Naručeno je preko 220 Biblija. Svedoci su takođe nudili izdanje Probudite se! od 22. jula 2005, čiji uvodni članci imaju vrlo prikladnu temu — „Da li predstoje sve veće prirodne katastrofe?“

Neki se vraćaju svojim kućama

Jedan od preživelih je iskusni reporter i generalni direktor TV stanice u Nju Orleansu. Baveći se svojom profesijom video je mnogo razaranja u prošlosti. Vratio se kući, u okrugu Džeferson u Lujzijani, da bi pronašao svoje stvari. „Bio sam šokiran“, kaže on. „Sve je bilo potpuno uništeno. Na televiziji smo gledali poplave koje su  nastajale kada se nakon probijanja nasipa voda izlivala iz kanala. Međutim, i snažni vetrovi prouzrokuju ogromnu štetu. Zgrada u kojoj sam živeo bila je potpuno opustošena. Bilo je plesni, truleži i osećao se smrad. Neverovatno kako je strašno zaudaralo. To je užasno, jednostavno užasno. Ali barem smo još uvek živi.“

Alan, kog smo spomenuli na početku, konačno se vratio svojoj kući u Metejriu, zapadnom predgrađu Nju Orleansa. Oluja je napravila pravu pustoš. „Bilo je traumatično i šokantno videti to“, kaže on. „Izgledalo je kao da je atomska bomba bačena na grad. Jedno je kada takve vesti čujete na radiju ili gledate na TV-u. Sasvim je drugo kada hodate ili se vozite kroz svoj komšiluk i svuda unaokolo vidite ogromnu štetu i ruševine. To je tako teško prihvatiti.

„Na primer, smrad — zaudaralo je kao trulo meso, bio je to miris smrti. Mnoge  radnje bile su potpuno uništene ili poplavljene. Policija i vojska se nalazila na svakom ćošku. Izgledalo je kao ratno područje.“

Pružanje pomoći

Grad, državne i federalne vlasti organizovali su pružanje pomoći. Glavni federalni predstavnik za pružanje pomoći bila je FEMA (Federalna agencija za vanredne situacije). I druge organizacije su se aktivirale da bi pomogle hiljadama nastradalih. Ogromne količine hrane, odeće i vode bile su dopremljene kamionima do područja pogođenih olujom. FEMA je uskoro izdala čekove i obezbedila i drugu finansijsku pomoć kako bi se pomoglo ljudima da prežive prvih nekoliko dana ili nedelja. Šta su u međuvremenu radili Jehovini svedoci?

Procena štete i popravke

Ubrzo nakon što se sručila oluja, Svedoci su organizovali da timovi za procenu štete posete pogođena područja i utvrde koliko je domova Svedoka i Dvorana Kraljevstva oštećeno ili uništeno. Kako su mogli izaći na kraj sa tako obimnim zadatkom? Vodeće telo Jehovinih svedoka u Bruklinu, u Njujorku, dalo je odobrenje da pojedinačni odbori za pružanje pomoći budu pod upravom Odbora podružnice u Sjedinjenim Državama. Onda su pozvani Regionalni odbori za gradnju iz mnogih delova države da započnu sa obnavljanjem. a Šta su oni postigli?

Dana 17. februara 2006. grupa iz Long Biča, u državi Misisipi, izvestila je da je u tom području od 632 oštećena doma Svedoka, 531 u potpunosti obnovljen, dok 101 još uvek treba da se popravi. Svedoci su takođe pomagali i komšijama koji nisu Svedoci. Na 17 Dvorana Kraljevstva ozbiljno je oštećen krov, i do sredine februara na 16 Dvorana postavljeni su novi krovovi. Šta je bilo sa odborom u Baton Ružu, u Lujzijani?

Ta grupa brine o području Lujzijane, koje je pretrpelo najjači udar uragana Katrina. Od 2 700 domova Svedoka kojima je bila neophodna obnova, rad na 1 119 završen je do sredine februara, tako da se ta grupa i dalje suočavala sa ogromnim zadatkom. I tamo je pružena pomoć komšijama i porodicama koje su se nalazile u teškim okolnostima. Pedeset Dvorana Kraljevstva pretrpelo je ozbiljnu štetu. Do februara, obnovljeno je 25. Trebalo je da u Teksasu grupa iz Hjustona obnovi 871 kuću, koliko je u septembru oštetio uragan Rita. Do 20. februara bilo je dovršeno 830 kuća.

Pouke od Katrine

Hiljade onih koji su se našli na Katrininom putu naučili su otrežnjavajuću lekciju da je životovažno obratiti pažnju na upozorenja. Zaista, mnogi bi rekli isto što i ranije citirani Džo: „Kada sledeći put kažu ’Evakuacija‘,biću prvi koji će napustiti to područje!“

Jehovini svedoci nastavljaju da pružaju pomoć nastradalima na području tog zaliva (Galatima 6:10). Ipak, njihova služba ne uključuje samo pružanje humanitarne pomoći. Baš suprotno, najvažnije delo Jehovinih svedoka — koje se obavlja u preko 235 zemalja širom sveta — jeste da razglase upozorenje koje je mnogo važnije od upozorenja na predstojeću oluju. Biblija proriče da će Bog ubrzo okončati ovaj bezbožni svet, očistiti našu planetu, i obnoviti uslove na njoj u skladu sa svojom namerom. Ako biste želeli da saznate šta Biblija naučava o tom vremenu suda, stupite u kontakt s Jehovinim svedocima u vašem kraju ili pišite na odgovarajuću adresu navedenu na 5. strani ovog časopisa (Marko 13:10; 2. Timoteju 3:1-5; Otkrivenje 14:6, 7; 16:14-16).

[Fusnota]

[Slika na stranama 14, 15]

Satelitski snimak središta uragana Katrina

[Izvor]

NOAA

[Slika na 15. strani]

Nju Orleans pod vodom

[Izvor]

AP Photo/David J. Phillip

[Slike na 15. strani]

Uragan Katrina je uništio građevine i odneo mnoge živote

[Izvor]

AP Photo/Ben Sklar

[Slika na stranama 16, 17]

Astrodom u Hjustonu, u Teksasu, bio je utočište za oko 16 000 evakuisanih osoba

[Slike na 17. strani]

Hrišćanske starešine su tražile Svedoke u mnoštvu evakuisanih

[Slika na 18. strani]

Svedoci su bili veoma srećni što su njihovi domovi obnovljeni

[Slika na 18. strani]

Dobrovoljci popravljaju teško oštećeni krov

[Slika na 18. strani]

Dobrovoljci su obezbedili hranu

[Slika na 19. strani]

Alan