Свила — „краљица међу тканинама“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

НЕКИ од најлепших одевних предмета на свету, као што су јапански кимоно, индијски сари и корејски ханбок имају нешто заједничко. Они су често израђени од свиле, сјајне тканине коју неки називају краљицом међу тканинама. Њена отменост очаравала је људе широм света, од краљевских породица у прошлости до обичних људи данашњице. Али, до ње се није увек могло тако лако доћи.

У древна времена, свила се производила искључиво у Кини. Нико други није знао како се она добија, а ако би неко из Кине обелоданио тајну о свиленој буби могао је бити погубљен као издајник. Не изненађује што је због тог монопола над производњом свила била веома скупа. На пример, широм Римског царства њена вредност се мерила у злату.

С временом, Персија је преузела контролу над свом свилом која се извозила из Кине. Ипак, цена је и даље била висока а покушаји да се избегне посредовање персијских трговаца били су узалудни. Онда је византијски цар Јустинијан сковао план. Око 550. н. е. послао је два монаха у Кину с тајним задатком. Они су се вратили две године касније. У унутрашњости својих бамбусових штапова донели су дуго очекивано благо — јајашца свилене бубе. Тајна је откривена. Монопол над производњом свиле приведен је крају.

Тајна производње свиле

Свилу производе свилене бубе, то јест гусенице свилене бубе. Постоји на стотине врста свилених буба, али најквалитетнију свилу даје врста Bombyx mori. Потребно је много свилених буба да би се произвела свила због чега се развило свиларство, то јест узгајање свилених буба. Шоичи Кавахарада, који живи у префектури Гунма, и његова породица представљају једно од отприлике 2 000 јапанских домаћинстава која се још увек баве овим послом који изискује много труда. Његова двоспратна кућа изграђена је тако да удовољава потребама свиларства и смештена је на брду с погледом на дудову шуму (1).

Женка лептира излеже до 500 јаја која су величине главе чиоде (2).  Након двадесетак дана излегу се гусенице. Иако су сићушне, веома су прождрљиве. Дан и ноћ, оне једу лишће дуда — и само лишће дуда (3, 4). За само 18 дана, гусенице достигну величину 70 пута већу од првобитне и пресвуку кошуљицу четири пута.

Шоичи Кавахарада на својој фарми узгаја око 120 000 свилених буба. Док се оне госте, чује се звук као када обилна киша пада по лишћу. Када се свилена буба потпуно развије, њена тежина ће бити 10 000 пута већа од првобитне! Сада је спремна да испреде чауру.

Тихе преље

Након што свилене бубе достигну зрелост, њихово тело постаје донекле прозирно, што указује да је време да почну прести. Када се свилене бубе узврпоље и почну да траже место где би могле да испреду своје чауре, време је да се преместе у посебне рамове који имају много четвртастих преграда. Тамо испредају танке, беле свилене нити (5), које обавијају око себе.

Шоичи Кавахарада је у то време нарочито запослен јер свих 120 000 свилених буба почиње да преде отприлике у исто време. Редови и редови рамова у којима су оне смештене висе у хладном, добро проветреном поткровљу на првом спрату куће (6).

У међувремену, дешава се запањујућа промена у телу свилених буба. Дудово лишће које су појеле претвара се у фиброин, врсту протеина који се налази у двема жлездама које се простиру целом дужином гусенице. Док фиброин пролази кроз те жлезде, њега обавија лепљива супстанца, серицин. Две нити фиброина се помоћу серицина спајају и излазе  кроз отвор у пределу уста бубе. Када дођу у додир са ваздухом стврдну се и образују једну нит.

Кад свилена буба почне да преде, не престаје све док не направи чауру око себе. Она преде брзином од 30-40 центиметара у минути, и при том све време једнолично замахује главом. У једном чланку се процењује да док не испреде чауру, свилена буба замахне главом око 150 000 пута. За два дана и две ноћи, свилена буба ће произвести нит дугу 1 500 метара. Толико су отприлике висока четири солитера!

У току само једне недеље, Шоичи Кавахарада ће сакупити 120 000 чаура које ће затим бити послате на даљњу прераду. За израду једног кимона потребно је 9 000 чаура, за кравату 140, док је за мараму потребно више од 100 чаура.

Како се добија тканина

Процес током ког се нити свиле расплићу и намотавају на калем назива се одмотавање свиле. Како је тај процес настао? Постоје многи митови и легенде о томе. Према једној легенди, кинеска царица Ши Линг-Ши је приметила да је у њену шољицу чаја упала једна чаура са дуда. Док је покушавала да је извади видела је како се издваја фина нит свиле. Тако је настало одмотавање, процес који се данас врши помоћу машина.

Да би чауре имале тржишну вредност, лутке у њима се морају убити пре него што се излегу. То се чини тако што се чауре излажу високој температури. Оштећене чауре се уклањају, а преостале се даље прерађују. Као прво, чауре се потапају у врелу воду или се излажу пари да би се нити одмрсиле. Затим се помоћу справе с ротирајућим четкицама долази до почетка главне нити (7). У зависности од жељене дебљине, две или више нити из различитих чаура спајају се у конац. Конац се суши док је још увек намотан на калем. Сирова свила се поново намотава на већи калем тако да се добије клупко жељене дужине и тежине (8, 9).

Ако сте имали прилике да додирнете свилу, можда сте осетили да је тако мекана и нежна да сте пожелели да гладите образе њом. Шта јој даје тако посебну структуру? Један фактор је процес дегумирања или уклањања серицина који обавија фиброин. Свила која није дегумирана груба је и тешко прима боју. Шифон је грубљи зато што је у њему задржано нешто серицина.

Други фактор који утиче на структуру свиле је то колико су њене нити усукане, то јест упредене. Јапанска тканина хабутај је на додир мека и глатка. Њене нити су веома мало или уопште нису упредене. Супротно томе, креп је крут и избраздан, зато што се добија од јако упредених нити.

Бојење је следећи важан поступак. Свила се веома лако боји. Захваљујући структури фиброина, боје дубоко продиру у свилу и изузетно су постојане. Поред тога, за разлику од синтетичких материјала, свила садржи и позитивне и негативне јоне, тако да бојење практично увек има добре резултате. Могу се бојити свилене нити пре ткања (10)  или готова свила након ткања. Приликом чувеног јузен бојења кимона, руком се цртају и боје прелепи мотиви на већ истканој свили.

Премда се свила углавном производи у земљама као што су Кина и Индија, француски и италијански модни креатори и даље предњаче у дизајнирању свиле. У наше време, захваљујући разноврсним синтетичким производима као што су вештачка свила и најлон, тржиште је снабдевено многим јефтиним материјалима. Па ипак, свила је и даље без премца. „Без обзира на данашњи напредак у науци, још увек је немогуће вештачким путем добити свилу“, каже кустос Музеја свиле у Јокохами у Јапану. „Знамо све, од молекуларне формуле до њене структуре. Али, не можемо то да опонашамо. То је оно што ја зовем мистеријом свиле.“

 [Оквир/Слика на 26 страни]

КАРАКТЕРИСТИКЕ СВИЛЕ

Издржљивост: Нит свиле је јака као челична нит исте дебљине.

Сјај: Свила има нежан сјај, попут бисера. Он настаје због вишеслојне структуре фиброина, у облику призме, због чега долази до распршивања светлости.

Пријатна за кожу: Амино-киселине које сачињавају свилу пријатне су за кожу. За свилу се каже да штити кожу од разних кожних обољења. Неки козметички препарати садрже свилени пудер.

Упија влагу: Амино-киселине које улазе у њен састав, као и порозност свиле омогућавају кожи да „дише“, одржавајући је сувом и дајући осећај свежине када је веома топло.

Отпорна на топлоту: Свила тешко гори и не ослобађа штетне гасове у случају да се запали.

Пружа заштиту: Упија ултраљубичасте зраке и тако штити кожу.

Слаб проводник статичког електрицитета: Пошто свила садржи и позитивне и негативне јоне и упија влагу, она не ствара статички електрицитет тако лако као неки други материјали.

ОДРЖАВАЊЕ СВИЛЕ

Прање: Обично је најбоље да се свилена одећа однесе на хемијско чишћење. Уколико је перете код куће, користите благи детерџент и топлу воду (око 30°C). Будите пажљиви, немојте је грубо трљати или цедити. Нека се суши на ваздуху.

Пеглање: Ставите неки материјал преко свиле. Подесите пеглу на температуру од око 130°C и покушајте да пеглате пратећи линије ткања. Користите врло мало паре или је уопште немојте користити.

Уклањање флека: Ако је неопходна брза интервенција, ставите свилу лицем на комад неке суве тканине. Лагано тапкајте с наличја влажном крпом али немојте трљати. Затим је однесите на хемијско чишћење.

Чување: Заштитите свилу од влаге, мољаца и превеликог излагања светлу. Користите вешалице обложене сунђером или је сложите на равну површину, са што мање пресавијања.

[Слика на 25. страни]

Чауре свиле

[Извори слика на 26. страни]

Слике 7-9: Matsuida Machi, Annaka City, Gunma Prefecture, Japan; слика 10 и увеличани узорак тканине: Kiryu City, Gunma Prefecture, Japan