Doba pada moralnih vrednosti

KADA je po vašem mišljenju počeo nagli pad morala? Tokom vašeg života ili možda u vreme vaših starijih rođaka i prijatelja? Neki kažu da je po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. otpočelo doba neviđene moralne dekadencije. Profesor istorije Robert Vol je u svojoj knjizi The Generation of 1914 napisao: „Oni koji su preživeli taj rat nikada se nisu mogli osloboditi uverenja da je u avgustu 1914. jedan svet prestao da postoji, a drugi započeo.“

 „Ustaljene društvene norme koje su ionako počele da se gube potpuno su nestale“, kaže istoričar Norman Kantor. „Ako su političari i generali tretirali milione ljudi nad kojima su imali autoritet kao životinje određene za klanje, koji bi onda religiozni ili etički principi mogli uopšte sprečavati ljude da jedni prema drugima ne postupaju okrutno kao zveri iz džungle?... U pokolju Prvog svetskog rata [1914-1918] ljudski život je izgubio svaku vrednost.“

Engleski istoričar H. Dž. Vels je u svom opsežnom delu The Outline of History zapazio da je prihvatanje teorije evolucije „prouzrokovalo ozbiljan pad moralnih vrednosti“. Zašto? Neki su smatrali da je čovek samo životinja na višem stepenu razvoja. Vels, koji je bio evolucionista, napisao je 1920. godine: „Došli su do zaključka da je čovek društvena životinja isto kao, na primer, indijski divlji pas... Činilo im se ispravnim da veliki psi u ljudskom čoporu tiranišu i ugnjetavaju ostale.“

Kao što je Norman Kantor zapazio, Prvi svetski rat je imao razoran uticaj na ljudsko gledište o ispravnom i pogrešnom. On je objasnio: „Merila starije generacije o politici, načinu oblačenja, polnom moralu, o svemu — potpuno su odbačena.“ Padu morala su znatno doprinele i crkve koje su obezvredile hrišćanska učenja time što su prihvatile teoriju evolucije i raspirivale sukobe između zaraćenih strana.“ Britanski general-major Frenk Krozijer je napisao: „Hrišćanske crkve su naši najbolji zagovarači krvoprolića i koristili smo ih kad god nam je to bilo potrebno.“

Odbacivanje moralnih normi

Nakon Prvog svetskog rata usledile su takozvane „lude dvadesete“ — decenija u kojoj su stare vrednosti i moralna ograničenja bile odbačene i zamenjene gledištem „sve je dopušteno“. Istoričar Frederik Luis Alen je rekao: „Možda će jednog dana ta posleratna decenija biti odgovarajuće nazvana decenijom loših manira... S nestankom starog poretka, nestao je i skup vrednosti koje su životu davale bogatstvo i smisao, a zamena za njih se nije mogla lako pronaći.“

Tokom 1930-ih svet je zahvatila Velika depresija koja je mnoge  gurnula u krajnju bedu i tako ih vratila u realnost. Međutim, na izmaku te decenije svet je zakoračio u novi, još razorniji sukob — Drugi svetski rat. Nacije su počele da prave strahovito razorno oružje. Svet je brzo izlazio iz Velike depresije, ali je istovremeno koračao ka patnji i užasu koji su van ljudske moći poimanja. Do kraja rata stotine gradova ležale su u ruševinama, a dva japanska grada su bila potpuno uništena nakon što je na svaki od njih bila bačena samo po jedna atomska bomba! Milioni ljudi su umrli u stravičnim koncentracionim logorima. U tom ratu život je izgubilo ukupno oko 50 miliona muškaraca, žena i dece.

Suočeni sa užasima rata, ljudi su odbacili tradicionalna merila u pogledu onoga što je prihvatljivo i postavili su vlastite norme ponašanja. „Izgledalo je da su tokom rata prestala da važe ograničenja u pogledu polnog morala. Neobuzdanost koja je bila svojstvena bojnom polju zahvatila je i civilno stanovništvo... Ratni vihor i grozničavost uskoro su srušili moralne ograde i život mnogih civila izgledao je isto tako jeftino i neizvesno kao i život vojnika na bojnom polju“, rečeno je u knjizi Love, Sex and War—Changing Values, 1939-45.

Stalno prisutna pretnja smrti pojačala je ljudsku čežnju za emocionalnim vezama, čak i za onim prolaznim. Pokušavajući da opravda seksualnu popustljivost tokom tih dramatičnih godina, jedna britanska domaćica je rekla: „Mi nismo bili nemoralni u pravom smislu te reči, bio je rat.“ Jedan američki vojnik je priznao: „Po merilima većine ljudi mi smo bili nemoralni, ali bili smo mladi i znali smo da već sledećeg dana možemo poginuti.“

Mnogi koji su preživeli taj rat patili su zbog užasa koje su videli. Neke, među kojima ima onih koji su tada bili deca, i dan-danas muče sećanja i ponovo proživljavaju traume. Mnogi su izgubili veru u Boga, a ujedno i osećaj za ispravno i pogrešno. Budući da nisu imali poštovanje ni prema jednom autoritetu koji bi mogao postaviti moralna merila, ljudi su počeli da sve smatraju relativnim.

Nove društvene norme

Nakon Drugog svetskog rata, objavljene su studije o seksualnoj aktivnosti. Jedna takva studija, objavljena u Sjedinjenim Državama tokom 1940-ih, bio je Kinsijev izveštaj koji je imao više od 800 strana. Rezultat je bio da su mnogi ljudi počeli da otvoreno govore o seksu, što ranije nije bilo tako uobičajeno. Iako se kasnije uvidelo da su statistički podaci o broju onih koji su se upuštali u homoseksualne i druge nastrane polne postupke bili preuveličani, taj izveštaj je pokazao da je nakon rata usledio drastičan pad moralnih vrednosti.

Izvesno vreme bilo je pokušaja da se bar donekle sačuva pristojnost. Na primer, na radiju, u filmovima i na televiziji nemoralni sadržaj bio je cenzurisan. Ali to nije dugo trajalo. Vilijam Benet, nekadašnji američki ministar obrazovanja, objasnio je:  „Do 1960-ih, Amerika je počela da brzo i nezaustavljivo tone u ono što bi se moglo nazvati decivilizacijom.“ To isto se dešavalo i u mnogim drugim zemljama. Zašto se pad morala ubrzao tokom 60-ih godina prošlog veka?

Tokom te decenije skoro istovremeno je došlo do razvoja feminističkog pokreta i do seksualne revolucije s njenim takozvanim novim moralom. Osim toga, proizvedene su efikasne pilule za kontracepciju. Kada su polni odnosi bili mogući bez straha od neželjene trudnoće, „slobodna ljubav“, to jest polni odnosi bez ikakvog uzajamnog obavezivanja postali su nešto uobičajeno.

U isto vreme, štampa, filmovi i televizija snizili su svoje moralne norme. Govoreći o vrednostima koje su isticane na televiziji, Zbignjev Brežinski, nekadašnji sekretar američkog Nacionalnog saveta za bezbednost, rekao je: „Oni otvoreno veličaju ugađanje samom sebi, prikazuju žestoko nasilje i svirepost kao nešto normalno i podstiču na promiskuitet.“

Tokom 1970-ih postali su popularni video-rikorderi. Oni su omogućili ljudima da u privatnosti svog doma gledaju nemoralan, seksualno eksplicitan materijal koji se nikada ne bi usudili da gledaju u bioskopu gde bi ih neko mogao videti. U skorije vreme je putem Interneta pornografija najodvratnije vrste postala dostupna širom sveta svima koji imaju kompjuter.

Posledice su zastrašujuće na više načina. „Pre deset godina, kada bi momci došli u zatvor, mogao sam da razgovaram s njima o tome šta je ispravno a šta pogrešno“, rekao je nedavno čuvar iz jednog kaznenopopravnog doma u SAD. „Ali ovi koji sada dolaze uopšte ne shvataju o čemu ja to pričam.“

Gde se može naći vođstvo?

Današnje crkve ne mogu da pruže ispravno vođstvo u moralnom pogledu. Umesto da se drže pravednih načela kao što su činili Isus i njegovi sledbenici iz prvog veka, crkve su postale deo ovog sveta unapređujući time njegova negativna obeležja. Jedan pisac je postavio sledeće pitanje: „Da li je ikada bilo rata u kom učesnici nisu tvrdili da je Bog na njihovoj strani?“ Što se tiče držanja Božjih moralnih merila, jedan njujorški sveštenik je pre više godina izjavio: „Crkva je jedina organizacija na svetu koja ima niža merila za ulazak od onih koja važe u gradskom prevozu.“

Očigledno je da dramatičan pad morala u svetu ukazuje na potrebu da se nešto hitno preduzme. Ali šta? Kakva je promena potrebna? Ko je može sprovesti u delo i kako će to biti ostvareno?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„U pokolju Prvog svetskog rata [1914-1918] ljudski život je izgubio svaku vrednost“

[Okvir na 6. strani]

VRLINE NASUPROT VREDNOSTIMA

Nekada se jasno znalo šta su vrline. Osoba je bila poštena, verna, čestita i časna ili to nije bila. Danas se umesto reči „vrline“ koristi reč „vrednosti“. Ali, u vezi s tim postoji jedan problem na koji je istoričarka Gertrud Himelfarb ukazala u svojoj knjizi The De-Moralization of Society: ’Za vrline ne važi isto što i za vrednosti, naime ne može se reći da svako ima pravo da bira svoje vrline.‘

Ona zapaža da u vrednosti „mogu spadati verovanja, gledišta, stavovi, mišljenja, navike, pravila ponašanja, sklonosti, predrasude, pa čak i neke ekscentričnosti — sve što neki pojedinac, grupa ili društvo smatra vrednim, u bilo kom periodu, iz bilo kog razloga“. U današnjem liberalizovanom društvu ljudi smatraju da imaju pravo da biraju svoje vrednosti, isto kao što bi birali namirnice u supermarketu. Ali, šta se u tom slučaju dešava sa istinskim vrlinama i moralom?

[Slika na stranama 6, 7]

Iskvarena zabava je sve pristupačnija