Razlozi za pouzdanje u Bibliju
3. Unutrašnji sklad
Zamislite da ste pozvali 40 ljudi različitih životnih okolnosti da napišu jednu knjigu, s tim što bi svaki od njih napisao neki deo. Pisci žive u više zemalja i ne poznaju se svi međusobno. Neki ne znaju šta su drugi napisali. Da li biste očekivali da tako sastavljena knjiga bude skladna?
BIBLIJA je upravo takva knjiga. a Uprkos tome što je pisana pod još neobičnijim okolnostima nego što su gore spomenute, njen unutrašnji sklad je zaista upečatljiv.
Da li je Isusova odeća bila purpurna ili skerletna?
Neobične okolnosti.
Biblija je pisana u razdoblju od oko 1 600 godina, od 1513. pre n. e. do oko 98. n. e. Prema tome, mnoge od njenih približno 40 pisaca delili su vekovi. Njihova zanimanja bila su različita. Neki su bili ribari, drugi pastiri ili kraljevi, a jedan je bio lekar.
Skladna poruka.
Pisci Biblije bili su usredsređeni na jednu glavnu temu — dokazivanje Božjeg prava da vlada čovečanstvom i ispunjenje njegove namere putem nebeskog Kraljevstva koje će vladati nad čitavim svetom. Ta tema se prvi put spominje u Postanku, zatim se u knjigama koje slede otkriva više pojedinosti, a vrhunac dostiže u Otkrivenju. (Videti članak „O čemu govori Biblija?“, na strani 19.)
Saglasnost u pojedinostima.
Biblijski pisci se slažu čak i u sitnim pojedinostima, a ta saglasnost očigledno nije unapred smišljena. Osmotrite jedan primer. Biblijski pisac Jovan izveštava da je jednom prilikom veliko mnoštvo ljudi došlo da sluša Isusa i da je Isus tada upitao baš Filipa gde se može kupiti hleb da se nahrani narod (Jovan 6:1-5). U paralelnom izveštaju, Luka kaže da se to odigralo nedaleko od grada Vitsaide. Jovan je ranije u svom Jevanđelju spomenuo da je Filip bio iz Vitsaide (Luka 9:10; Jovan 1:44). Zato je razumljivo što se Isus obratio jednom od ljudi iz tog kraja. Te pojedinosti se podudaraju, ali to očigledno nije urađeno namerno. b
Razumljive razlike.
Između nekih izveštaja postoje izvesne razlike, ali zar to ne treba očekivati? Primera radi, pretpostavimo da je grupa ljudi bila svedok nekog zločina. Ako bi svako od njih spomenuo iste detalje koristeći iste reči, zar ne biste posumnjali da su u dosluhu? Sasvim je razumljivo da bi se svedočenje svakog očevica donekle razlikovalo u zavisnosti od onoga što je mogao videti. Slično je i s piscima Biblije.
Osmotrimo jedan primer. Da li je Isus na dan svoje smrti nosio purpurnu odeću, kao što izveštavaju Marko i Jovan? (Marko 15:17; Jovan 19:2). Ili je bila skerletna, kao što je zapisao Matej? (Matej 27:28). U stvari, i jedno i drugo može biti tačno. Purpur u sebi ima i crvene boje. U zavisnosti od mesta gde se posmatrač nalazio, odraz svetlosti i pozadina mogli su da priguše neke nijanse, usled čega bi se boje odeće drugačije prelivale. c
Sklad i nenamerna saglasnost biblijskih pisaca predstavljaju dodatni dokaz da su njihovi spisi pouzdani.
a Biblija se sastoji od 66 knjiga, to jest manjih celina, od kojih je prva Postanak a poslednja Otkrivenje.
b Više primera takvog sklada može se naći na stranama 16-17 u brošuri Knjiga za sve ljude; izdali Jehovini svedoci.
c Za dodatne informacije videti 7. poglavlje pod naslovom „Da li je Biblija protivrečna?“, u knjizi Biblija — Reč Božja ili čovečja?; izdali Jehovini svedoci.