Pomozite detetu da savlada poremećaj učenja

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

Stiven ima teškoće s čitanjem. Svaki put kad zna da će na času biti prozvan da čita naglas, zaboli ga stomak.

Uprkos podsticajima učiteljice, Marija ne može čitko da piše. Potrebni su joj sati da uradi domaći zadatak.

Noa više puta čita gradivo koje treba da nauči. Pa ipak, zaboravlja ono što je pročitao i ima slabije ocene.

STIVEN, Marija i Noa imaju poremećaj učenja koji se najčešće odražava na sposobnost čitanja. Na primer, dete koje ima disleksiju često meša slična slova. Još neki poremećaji učenja su disgrafija (problemi u savladavanju veštine pisanja) i diskalkulija (poteškoće u savladavanju veštine računanja). Ipak, većina dece koja imaju takve probleme su prosečno ili natprosečno inteligentna.

Moguće je da dete ima poremećaj učenja ako je progovorilo u kasnijem uzrastu, pogrešno izgovara reči, i dalje govori tepajući iako je preraslo taj uzrast, ima poteškoće u učenju slova i brojeva, ne može da izgovori slova u jednostavnim rečima, meša reči koje zvuče slično i teško mu je da razume ili zapamti ono što mu je upravo rečeno. *

Šta vi možete učiniti

Šta možete preduzeti ako izgleda da vaše dete ima neki poremećaj učenja? * Kao prvo, odvedite ga na lekarski pregled kako biste isključili mogućnost da su te poteškoće povezane sa slabijim vidom ili sluhom. Zatim potražite mišljenje nekog specijaliste. Ako je ustanovljen poremećaj, detetu će biti potrebna vaša emocionalna podrška. Zadržite na umu da poremećaj učenja  nije povezan sa stepenom njegove inteligencije.

Ukoliko u školi koju vaše dete pohađa postoji neki poseban program kao što je dopunska nastava, pobrinite se da i ono bude uključeno u to. Zamolite učitelja za saradnju. Na primer, dete bi moglo da sedi u prvoj klupi i da dobije više vremena za izradu zadataka. Učitelj bi mu mogao davati pismena i usmena uputstva, i ispitivati ga samo usmenim putem. Pošto su deca s poremećajem učenja često zaboravna i neorganizovana, mogli biste nabaviti još po jedan primerak nekih udžbenika. Ako je moguće, dete bi moglo da koristi kompjuter u školi ili dok radi domaći zadatak kod kuće.

Svakog dana izdvojte određeno vreme da čitate zajedno. Ako dete ima disleksiju, najbolje je da čita naglas kako biste mogli da ga posavetujete i ispravite. Najpre vi čitajte naglas a dete neka vas prati. Zatim zajedno pročitajte isti tekst naglas. Nakon toga, neka dete čita samo. Dajte mu lenjir koji može staviti ispod svakog reda koji čita, i marker da označi teške reči. To vežbanje ne mora da traje duže od 15 minuta.

Matematika se može učiti na praktične načine. Na primer, dok dete meri sastojke iz recepata, koristi stolarski lenjir ili dok ste u kupovini. Papir na kockice i dijagrami mogli bi mu olakšati rešavanje matematičkih zadataka. Ako dete ima poteškoće s pisanjem, moglo bi da piše na papiru s linijama i da koristi olovku s debljim vrhom. Da bi lakše moglo da nauči pravilan izgovor reči, mogli biste koristiti slova s magnetima na metalnoj podlozi.

Postoje i druge korisne metode da se ublaži problem poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Pre nego što se obratite detetu koje ima taj problem, gledajte ga u oči. Obezbedite mu mirno mesto gde će raditi domaći zadatak i omogućite mu česte pauze. Usmerite njegovu hiperaktivnost tako što ćete mu poveravati zaduženja koja uključuju kretanje, kao što je izvođenje psa u šetnju.

Uspeh je moguć

Usredsredite se na detetove dobre strane i podstičite ga da razvija sposobnosti ili talente koje ima. Pohvalite ga i nagradite za sve što postigne, koliko god to bilo malo. Podelite veća zaduženja na manja koja je lakše obaviti, tako da može osetiti zadovoljstvo koje donosi uspeh. Pomoću slika ili crteža prikažite korake koje mora preduzeti da bi završilo neki posao.

U zaključku, savladavanje osnova čitanja, pisanja i računanja važno je za mladu osobu. Budite sigurni da uz ispravnu motivaciju i pomoć vaše dete može učiti. Možda će to samo činiti drugačije od ostalih i trebaće mu malo više vremena.

[Fusnote]

[Okvir na 11. strani]

NEDOSTATAK JE POSTAO PREIMUĆSTVO

„Kada sam gledao reči na papiru, za mene je to bilo samo mnoštvo izmešanih krivudavih linija. Izgledale su mi isto kao i da su napisane na stranom jeziku. Reči nisu imale nikakvo značenje dok ih neko ne bi pročitao naglas. Nastavnici su mislili da sam lenj ili bezobrazan ili da se ne trudim i ne slušam na času. Ništa od toga nije bilo ni blizu istine. Slušao sam i zaista se trudio, ali jednostavno nisam mogao da savladam čitanje i pisanje. Drugi predmeti, poput matematike, nisu mi predstavljali problem. Kad sam bio dete, dobro su mi išli sportovi, zanatske veštine, umetnost i sve drugo što je podrazumevalo korišćenje ruku, dokle god se nije radilo o čitanju i pisanju.

„Kada sam bio stariji, odlučio sam se za zanimanje u kome se posao uglavnom obavlja rukama i postao sam zanatlija. Zahvaljujući tome, imao sam priliku da učestvujem na pet međunarodnih građevinskih projekata koje su organizovali Jehovini svedoci. Pošto mi čitanje predstavlja veliki napor, nastojim da upamtim većinu onoga što pročitam. Budući da proučavam Bibliju, to mi je od velike koristi, naročito u službi propovedanja. Na svoj problem ne gledam kao na slabost već kao na preimućstvo“ (Piter, Jehovin svedok koji ima disleksiju i učestvuje u punovremenoj službi).

[Slika na 10. strani]

Dok pažljivo slušaju, deca mogu naučiti da prave beleške u vidu crteža