„Ko visoko leti, nisko pada“

IAKO je bio dan, jedan detlić je naleteo pravo na neboder i stropoštao se na zemlju, jer nije video staklo. Brižan prolaznik je primetio ošamućenu pticu i pobrinuo se za nju, nadajući se da će se oporaviti. Njegove nade su se uskoro ostvarile kada se ptica oglasila, podigla, promeškoljila i odlepršala. *

Nažalost, nisu sve ptice te sreće da prežive bez posledica. U stvari, oko polovine ptica ugine nakon udara u zgrade. Prirodnjački institut Odubon, koji se bavi zaštitom životinjskih vrsta, navodi istraživanja koja pokazuju da samo u Sjedinjenim Državama svake godine nastrada više od 100 miliona ptica koje udare u zgrade. Neki ornitolozi veruju da je taj broj možda blizu milijarde! Ali zašto ptice naleću na zgrade? I da li se išta može učiniti kako bi njihov let nebu pod oblake bio bezbedniji?

Krivci za smrt — svetlost i staklo

Staklo predstavlja opasnost za ptice. Kada na zgradi ima dosta prozora, koji su čisti i prozirni, ptice često gledaju kroz njih na ono što se nalazi iza zgrade, kao što su krošnje drveća i nebo. Zato ptice ništa ne slute i ponekad pri punoj brzini udare u staklo zgrade. One takođe pokušavaju da slete na ukrasne biljke koje se nalaze iza stakla u hodnicima i stanovima.

Stopsol, refleksna stakla takođe mogu biti problem. Pod određenim uslovima,  ptice mogu umesto stakla videti odraz okoline ili neba i na svoju nesreću nastradati. Čak se dešava da ptice stradaju i u rezervatima za ptice i ugrožene životinjske vrste, tako što udare u staklo centara za posetioce i objekata za posmatranje ptica. Ornitolog i biolog profesor dr Danijel Klem ml., veruje da, ako se kao jedan faktor izuzme uništavanje prirodnog ptičjeg staništa, više ptica strada od udara u prozore nego od bilo kog drugog uzroka povezanog s ljudskom aktivnošću.

Neke ptice su posebno izložene opasnosti od udara. Na primer, većina ptica pevačica koje migriraju lete do svojih odredišta noću upravljajući se, barem donekle, po zvezdama. Zbog bleštavih svetala visokih zgrada one postaju dezorijentisane. Zapravo, neke ptice se mogu toliko zbuniti da besciljno lete unaokolo sve dok se ne sruše od iscrpljenosti. Još jedna opasnost se pojavljuje tokom kišnih noći i kada su oblaci visoko. U tim prilikama, ptice lete na nižim nadmorskim visinama, čime se povećava rizik od udara u visoke zgrade.

Uticaj na populaciju ptica

Prema jednom izveštaju, zabeleženo je da je oko 1 480 ptica tokom seobe naletelo na jednu visoku zgradu u Čikagu i uginulo. Nadalje, tokom perioda od 14 uzastopnih godina iz istog razloga nastradalo je oko 20 700 ptica. Naravno, ukupan broj tih udara je bez sumnje mnogo veći. Štaviše, Majkl Masur, direktor jedne kanadske organizacije koja se bavi podizanjem svesti o negativnom uticaju osvetljenja visokih zgrada na ptice, kaže da nastradale ptice „nisu golubovi, galebovi i divlje guske, već ugrožene vrste“.

Na primer, u Australiji je jedne nedavne godine, od stakla stradalo 30 brzih papagaja, kojih u svetu ima samo 2 000. U Sjedinjenim Državama, mnogi muzejski eksponati jedne vrste grmuše, koja je moguće do sada izumrla, nađeni su mrtvi nakon udara u jedan svetionik na Floridi.

Čak iako prežive udar u zgradu, mnoge ptice ostaju povređene i slabe. To je posebno opasno za ptice selice. Ukoliko su povređene i padnu tamo gde ima puno zgrada, mogu uginuti od gladi ili postati plen životinja, od kojih su neke naučile da iskoriste ovaj povremeni izvor hrane.

Da li zgrade mogu biti manje opasne za ptice?

Da bi izbegle da udare u staklo, ptice ga moraju videti i prepoznati kao čvrst predmet. Zbog toga, neki stanari zgrada donekle žrtvuju pogled kroz prozor tako što sa spoljašnje strane prozora, koji su izloženi udaru ptica, lepe neke slike, lako uočljive nalepnice i slično. Prema ornitologu Klemu, ono što je važno nisu te slike i nalepnice već razmak između njih. Njegova istraživanja ukazuju da te nalepnice ne smeju biti udaljene jedna od druge više od 5 centimetara po horizontali i 10 centimetara po vertikali.

Šta se može učiniti kako bi se pomoglo pticama selicama koje lete noću? „Noćni udari u zgrade... mogu se uveliko sprečiti samo pritiskom na prekidač za svetlo“, kaže savetnik za ekološka istraživanja Lesli Evans Ogden. U nekim gradovima, dekorativna svetla na neboderima sada se tokom noći prigušuju ili u određeno vreme gase, naročito tokom seobe ptica. U drugim slučajevima, na prozore visokih zgrada stavljaju se mreže kako ptice ne bi pomešale odraz neba u prozoru s pravim nebom.

Takve mere mogu smanjiti broj žrtava za čak 80 procenata, što su milioni ptica godišnje. Ali glavni problem verovatno neće biti uklonjen, zato što ljudi vole svetla i staklene površine. Stoga se organizacije, kao što je Prirodnjački institut Odubon, koje brinu o dobrobiti ptica, trude da podstaknu arhitekte i inženjere da više obrate pažnju na potrebe sveta prirode.

[Fusnota]

[Okvir na 10. strani]

GDE NESTAJU PTICE?

Procene o tome koliko u Sjedinjenim Državama godišnje ugine ptica kao posledica ljudskog faktora:

◼ Telekomunikacijski tornjevi — 40 miliona

◼ Pesticidi — 74 miliona

◼ Kućne i ulične mačke — 365 miliona

◼ Prozorska stakla — od 100 miliona do 1 milijarde

◼ Gubitak prirodnog staništa — iako nije poznato koliko ptica strada, moguće da je u pitanju najveći broj od navedenih

[Slika na 10. strani]

Svake godine u Sjedinjenim Državama, najmanje 100 miliona ptica ugine nakon udara u prozore zgrada

[Izvor]

© Reimar Gaertner/age fotostock