Пређи на садржај

Пређи на садржај

Када су дивови тумарали Европом

Када су дивови тумарали Европом

Када су дивови тумарали Европом

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИТАЛИЈЕ

ДОК је 1932. група радника за изградњу путева копала недалеко од Колосеума у Риму, један од њих је ударио у тврд предмет. Испоставило се да су то биле кљова и лобања слона. Ово откриће није усамљен случај. Током година, око 140 фосилних остатака пронађено је у Риму и његовој околини, а прво званично откриће датира из 17. века.

Сматрало се да су то биле кости слонова који су увезени у древни Рим или које је картагински генерал Ханибал довео у Италију. Свештеник и професор природних наука из Витерба, Ђовани Б. Пјанчани, оспорио је те претпоставке у 19. веку. Будући да је већина костију пронађена у алувијалним наносима, он је закључио да су оне од животиња које су угинуле на једном месту а потом их је поплава пренела негде другде.

Многи фосили слонова који су пронађени у Италији не припадају истој врсти као данашњи слонови. Заправо, они потичу од изумрле врсте која се назива Elephas antiquus, то јест антички слон. (Видети страну 15.) Та створења су имала готово праве кљове и достизала су висину од око пет метара у плећима, што значи да су била око два метра виша од данашњих слонова.

Колико је та врста била распрострањена? Фосилни запис указује да су они некада тумарали Европом и британским острвима, као и њихови блиски сродници мамути. Штавише, фосили слонова нису само проналажени засебно већ и у фосилним налазиштима која садрже остатке различитих врста, од којих су неке биле природни непријатељи.

Од мајмуна до мамута

На основу фосила пронађених у Лацију, подручју у централном делу Италије у ком се налази Рим, може се закључити да је тамо некада владала клима слична афричкој, јер су ту живели нилски коњи, газеле и чак велике мачке. Заправо, фосили једне такве мачке, која је названа „леопард из Монте Сакра“, пронађени су у срцу Рима. У налазишту Поледрара ван града, ископано је више од 9 000 фосилних остатака, међу којима су биле бројне врсте животиња: антички слон, бизон, јелен, безрепи магот (врста мајмуна), носорог и европски биво, то јест тур — врста говеда које је истребљено пре отприлике четири века. У тамошњем музеју налази се стаза с које посетиоци могу посматрати фосиле управо на месту где су пронађени. (Видети страну 16.)

У пећини близу Палерма на Сицилији пронађено је на тоне остатака, укључујући и фосилизоване кости јелена, говеда, слонова и нилских коња различите старости — чак и једно нерођено младунче. Штавише, 20 тона фосила нашло се на тржишту у року од шест месеци након што је налазиште откривено!

Палеонтолог Мансон Валентајн открио је у јужној Енглеској фосилна налазишта с великом количином изломљених костију многих од поменутих врста животиња, као и хијена и поларних медведа. Откуда та велика фосилна налазишта на тако различитим локацијама?

Неки истраживачи сматрају да околности под којима су те животиње угинуле одговарају некој природној катастрофи. Шта год да је узроковало то масовно истребљење, последице су очигледне на широком подручју које обухвата копнени део Европе, британска острва, Сибир и Аљаску.

Захваљујући фосилном запису, можемо замислити свет који је био потпуно другачији од данашњег. На пример, уколико бисте се вратили у далеку прошлост Италије, нико вам не би замерио ако бисте помислили да се налазите усред афричке дивљине.

[Оквир на 17. страни]

ШТА ЈЕ ФОСИЛ?

На први поглед фосил може изгледати као обична кост. У ствари, фосил настаје као резултат хемијске трансформације — фосилизације — процеса који се дешава пре него што би се остаци угинулих животиња распали.

Уобичајен облик фосилизације је минерализација. Током тог процеса првобитна органска материја се, делимично или у целини, претвара у минерале који су присутни у влажним седиментним наслагама. Према томе, да би дошло до фосилизације, неопходни су посебни услови у окружењу. Потребно је да седиментни слој буде дебео, да остаци буду тренутно затрпани и да не дође до њиховог распадања. Под нормалним околностима, остаци животиња које не поједу друге животиње распадну се под утицајем бактерија, као и механичких и хемијских фактора попут ветра и воде. Дакле, фосилизација је веома ретка појава.

[Оквир/Слика на 17. страни]

МАМУТИ НА СЕВЕРНОЈ ХЕМИСФЕРИ

Фосилни запис открива да су длакави мамути настањивали широко подручје које обухвата Азију, Европу и Северну Америку. Изгледа да је у Европи Италија била најјужнија локација на којој су пребивали.

Отприлике величине данашњих азијских слонова, мамут је имао длаку дугачку и до 50 центиметара, а мужјаци су имали дуге закривљене кљове дугачке око пет метара. Посебно велика количина мамутових кљова откривена је у Сибиру — чак толика да се од средњег века извозила у Кину и Европу.

[Извор]

Photo courtesy of the Royal BC Museum

[Слика на странама 16, 17]

Фосилно налазиште Поледрара

[Извор]

Soprintendenza Archeologica di Roma

[Извори слика на 15. страни]

Горе: Museo di Paleontologia dell’Università degli Studi “La Sapienza” di Roma; доле: © Comune di Roma - Sovraintendenza Beni Culturali (SBCAS; fald. 90, fasc. 4, n. inv. 19249)