Абортус није безболно решење

БИЛ је одрастао верујући да је абортус тежак грех, раван убиству. Али његово чврсто, дугогодишње уверење било је пољуљано 1975. када је требало да донесе личну одлуку у том погледу. Његова девојка Викторија остала је у другом стању, а Бил није био спреман да прихвати одговорности које иду уз брак и родитељство. „Брзо сам се определио за једноставније решење“, признао је Бил. „Рекао сам Викторији да абортира.“

Попут Била, многи прибегавају том „једноставнијем решењу“ за непланирану и нежељену трудноћу. Резултати једног истраживања спроведеног 2007. показали су да је током 2003. у свету извршено око 42 милиона абортуса. На прекид трудноће одлучују се жене свих раса и националности, без обзира на религију, материјални статус, образовање и старосно доба — од тинејџерки до жена које се ближе менопаузи. Ако би се десило да непланирано останете у другом стању, шта бисте учинили? Због чега толико много жена прибегава абортусу?

„Нисам видела друго решење“

„Опорављала сам се од проблематичне трудноће и тешког порођаја, и имали смо брдо новчаних и породичних проблема“, испричала је једна 35-годишња жена. „А онда сам месец и по дана после порођаја поново остала у другом стању. Одлучили смо се за абортус. Дубоко у себи сам знала да је то погрешно, али нисам видела друго решење.“

Жене се одлучују на абортус из различитих разлога. Они обухватају много тога, почев од финансијских потешкоћа до проблема с партнером који је можда склон злостављању, због чега жена не жели да се додатно везује за њега. Понекад се трудноћа једноставно не уклапа у планове жене или пара.

У неким случајевима, жене се одлучују на абортус да би избегле срамоту. Докторка Сузан Викланд је описала један такав случај у својој књизи This Common Secret—My Journey as an Abortion Doctor. Једна пацијенткиња која је желела да абортира јој се поверила: „Моји родитељи су врло побожни... Ако бих родила ванбрачно дете, нарушила бих њихов углед. Сви њихови пријатељи би знали да сам згрешила.“

Др Викланд је затим питала ту девојку: „У реду, они би те сматрали грешном, али шта би рекли за абортус?“ Девојка је одговорила: „Ух, абортус — то је неопростиво. Али је мање зло јер остаје тајна. Ако будем абортирала, нико из цркве [мојих родитеља] никада неће сазнати за то.“

Какве год да су околности, одлука да се изврши намеран прекид трудноће није нимало лака. Често води до велике патње. Да ли је абортус заиста безболно решење?

Размислите о последицама

Године 2004. обављено је истраживање у које су биле укључене 331 Рускиња и 217 Американки које су абортирале. Резултати су показали да је око половина жена из обе групе била несрећна после абортуса. Близу 50 посто Рускиња и скоро 80 посто Американки осећало је кривицу. Више од 60 посто Американки није могло да ’опрости себи‘. Пошто кривицу осећа велики број жена, чак и оне које кажу да нису религиозне, због чега се многе од њих и даље одлучују на тај корак?

Жене су често изложене снажном притиску да абортирају. Родитељи, брачни друг  или добронамерни пријатељи могу наговарати жену да изабере абортус као мање од два зла. Она због тога може донети одлуку на брзину, без довољног познавања чињеница. „Међутим, након што прође стрес услед доношења одлуке и самог поступка“, објаснила је др Присила Колман, која прати последице абортуса по ментално здравље, „процес размишљања жене се враћа у нормалу и често се јављају снажна осећања кривице, туге и кајања.“

Кајање је најчешће повезано с питањем: Да ли абортус представља одузимање живота који је започео? Током истраживања о абортусу које је спровела једна радна група у америчкој држави Јужна Дакота, установљено је да су се многе жене одлучиле на абортус јер су „биле наведене на погрешан закључак да се из њиховог тела уклања само ’скуп ћелија‘. Оне кажу да то никада не би урадиле да им је била речена истина“.

Након осматрања „потресног и болног сведочанства“ 1 940 жена које су абортирале, у закључку извештаја те групе је стајало: „Многе од тих жена су дубоко ожалошћене и озлојеђене због губитка детета за које им је речено да није ни постојало.“ Такође је наведено да у многим случајевима „сазнање да је убила своје дете разорно утиче на психу жене“.

Али, шта је истина? Да ли се током абортуса из тела жене одстрањује само скуп ћелија? Може ли се нерођено дете у материци сматрати људским бићем?

[Оквир/Слике на 4. страни]

РОЂЕЊЕ ДЕТЕТА ИЛИ АБОРТУС

Једно истраживање које је обављено 2006. обухватало је групу тинејџерки које су остале у другом стању. Половина тих девојака је родила дете, а друга половина је прекинула трудноћу. У закључку истраживања је речено: „Девојке које су одлучиле да роде дете ређе су тражиле помоћ психолога, имале су мање проблема са сном и много мањи проценат њих је почео да користи марихуану у односу на девојке које су абортирале“ (Journal of Youth and Adolescence).

У другом извештају су изнесени „резултати четири веома обимна истраживања“. Шта су она открила? „Код жена које су абортирале примећена је већа стопа различитих психичких проблема него код жена које нису имале намеран прекид трудноће“ (Report of the South Dakota Task Force to Study Abortion—2005).